Home  /  Medijska scena  /  Arhiva vesti do septembra 2011.

06. 04. 2009

NOVINARI NA BIROU RADA

Ekonomska kriza zakucala i na vrata domaćih televizija, koje najavljuju velike rezove u budžetima

Ako je istina da u siromaštvu kreacija dolazi do izražaja, gledaćemo najbolje programe

Beograd, 06.04.2009. (Večernje Novosti) - Vesti koje čitamo u novinama i gledamo na televiziji vrlo brzo zastarevaju. Jedna vest, nažalost, još nema “rok trajanja” - ona o ekonomskoj krizi. Priče i zloslutne ekonomske prognoze velikom brzinom “naselile” su se u društvo, kulturu, medije... I štampani i elektronski mediji direktno su pogođeni smanjenjem prihoda od marketinga, pa se zbog toga koče dalji razvoj, planirana ulaganja, investicije, a u nekima od njih uvode se i restriktivne metode - smanjenje broja zaposlenih.

Ugledni američki Si-En-En već je najavio otpuštanje više od 500 zaposlenih, što je najveći kadrovski rez u istoriji ove TV kuće. Slična situacija je i kod konkurentskog Bi-Bi-Sija, koji je podelio otkaze stotinama zaposlenih, a ovi uzvratili najavom štrajka - za 9. april.

Naše nacionalne TV kuće složne su u oceni da je ekonomska kriza pokorila celu Srbiju, pa tako i televizije.

- Ako naši klijenti osećaju krizu, osetićemo je i mi - objašnjava Tatjana Vojtehovski-Stevanov, pi-ar menadžer Pinka.

I u Medijskom javnom servisu kažu da dele sudbinu građana Srbije pogođenih krizom i poručuju da su još pre šest meseci napravili krizni plan štednje i proizvodnje.

- Naši građani bi trebalo da plaćaju jeftiniji i efikasniji sistem Javnog servisa s programom u punom iznosu, a ne da njihov novac odlazi na plate i skupi sistem održavanja RTS - rekla nam je Duška Vučinić-Lučić, pi-ar menadžer RTS.

Većina televizija za tekuću godinu isplanirala je nove, revidirane i znatno smanjene budžete. Svi stavljaju akcenat na racionalizaciju troškova, ali se ona različito tumači. Šta to znači za zaposlene u srpskim TV kućama, a šta za gledaoce? Gde će se praviti najveći rezovi? Hoćemo li u 2009. ostati bez domaćih serija, sportskih prenosa, ekskluziva, filmskih premijera, raskošnih šou programa..., pod izgovorom “skupo je”? Ili ćemo, samo, dobiti stotine novinara, montažera i kamermana na birou rada, bez perspektive da promene svoj “status”.

- Zarade najviše kategorije smanjene su 10-15 procenata, praktično je ukinuta reprezentacija, ograničena je upotreba mobilnih telefona i ograničeni su računi za fiksne telefone, smanjen je broj putovanja u inostranstvo i broj članova ekipa za putovanja po zemlji. Svi direktorski automobili stavljeni su u jedan fond i niko, uključujući i generalnog direktora, nema pravo na lični službeni automobil - objašnjava Duška Vučinić-Lučić i dodaje da je u Javnom servisu u toku treći “talas” socijalnog programa koji bi trebalo da obuhvati oko 1.000 ljudi.

- Tražićemo dobrovoljce za socijalni program, one koji do penzije imaju godinu-dve, smanjićemo broj izvršilaca po pojedinim zanimanjima i mislimo da ćemo tokom ove godine svesti broj zaposlenih na manje od 3.000.

- Nijedna firma u Srbiji neće proći neokrnjena krizom, mada to u slučaju TV Pink nije ništa alarmantno. Troškove pokriva marketing, a ne gledanost, i, s obzirom na to da mi nikada nismo imali neki drugi priliv prihoda do prodate sekunde, naše ukupno poslovanje je uspešno - ocenjuje Tatjana Vojtehovski-Stevanov.

Prema njenim rečima, ova televizija još nema potrebu da ozbiljnije “zateže kaiš“. A šta je sa drastičnijim merama restrikcije, odnosno, smanjenjem broja zaposlenih?

- Što se naše TV kuće tiče, neće biti ni smanjenja plate ni otpuštanja - kategorična je ona.

Na “repertoaru” Pinka nalazi se nekoliko vrlo zahtevnih i skupih šou programa. Da li će se nekih odreći?

- Sopstvenu produkciju nećemo “žrtvovati”, naprotiv! Uvešćemo novi šou, i to najveći do sada - najavljuje Tatjana Vojtehovski-Stevanov.

Direktor B 92 Veran Matić kaže da se kriza u ovoj TV kući oseća od poslednjeg kvartala, prvenstveno kroz uzdržanost oglašivača da troše marketinške budžete ranijom dinamikom:

- U prva tri meseca prihodi su niži od planiranih 20-40 odsto, što je mnogo kada se ima u vidu da smo u budžetsko planiranje već ukalkulisali očekivane efekte krize.

I B 92 je napravio redukciju troškova, koja se prvenstveno odnosi na kupovinu spoljne produkcije, ali je uvedena i rigorozna štednja na svakom koraku. Racionalizacija je izvršena i kada su u pitanju zaposleni.

- Stopirali smo angažman ljudi koji povremeno rade, ili su samo jedan deo svog radnog vremena angažovani na B 92, a te poslove preuzeli su stalno zaposleni - objašnjava Matić i dodaje da, uprkos glasinama, zasada nije u planu gašenje kanala B 92 info.

Po njegovim rečima, mere štednje mogle bi da dođu i “spolja”, smanjivanjem naknada za emitovanje programa i korišćenja radio frekvencija. Iako zakon predviđa da se naknada koju plaćaju emiteri određuje i na osnovu programskih sadržaja, u praksi, kaže Matić, imamo potpunu uravnilovku i svi plaćaju isto, što je nezakonito i neprihvatljivo.

Vesna Radaković, glavni i odgovorni urednik Foksa, kaže da je kriza zakucala na sva vrata, pa tako i na njihova.

- Mi smo zamrzli plate, nema novih zapošljavanja, odrekli smo se putovanja, reprezentacije..., jednom rečju, svih “luksuza”.

A da li će jedan od odgovora na krizu biti smanjenje broja zaposlenih?

- Borićemo se da niko ne ostane bez posla, to nam je primarni cilj! Gledaćemo da sve druge troškove smanjujemo kako bismo sačuvali sve zaposlene - poručuje urednica Foksa.

Kao i u većini drugih TV kuća, i u Foksu veruju da manji budžet ne znači nužno i lošiji program.

- Foks televizija će nastojati da svojim gledaocima i dalje obezbeđuje zanimljive programske sadržaje. Ove godine završili smo snimanje domaće serije, očekuje nas ponovo “Fort Bojar”, nova sezona “Survivor”, obezbedili smo prenose španske Primere, Formule 1...

- Kriza je pokorila celu Srbiju, pa normalno i jednu malu televiziju u razvoju. “Zaskočila” nas je usred investicija, kad smo završavali dva studija, a počinjali treći - kaže Milomir Marić, glavni i odgovorni urednik TV Košava. Po njegovim rečima, pre nego što neko investira u medije, tri put razmisli, a strani investitori odbijaju da ulažu u naše TV kuće. I Košavin budžet pretrpeće mnoge restrikcije:

- Angažovaćemo manji broj ljudi, ali, nadam se, popraviti entuzijazam, kreirati stvaralačku atmosferu u kojoj i ni iz čega možete napraviti nešto. Krenuli smo u nove projekte sa dva nova studija, snimaćemo ceo dan, naravno, sa ograničenim sredstvima.

Šta je sa velikim brojem zaposlenih, pitamo.

- Televizija je skupa igračka, malo ko ima sredstava da to izdržava. Racionalizacija će obuhvatiti sve segmente našeg poslovanja - odgovara Marić.

Na koji način će se, onda, u ovoj TV kući boriti za gledaoce?

- Niko više nema novca za kupovinu velikih utakmica i skupih programa, pa tako ni Košava. U projektima ćemo se oslanjati na raspoložive ljude i unutrašnje rezerve. Uostalom, u siromaštvu kreacija je ta koja dolazi do izražaja - uveren je Marić.

Zbog posledica svetske ekonomske krize, i TV Avala je prinuđena da racionalizuje troškove, što je, po rečima Jelene Krstović, pi-ar menadžera Avale, u protekla dva meseca već delimično urađeno.

- U ovom trenutku ne planiramo da smanjujemo proizvodnju, da menjamo programsku šemu, niti da smanjujemo plate i otpuštamo zaposlene - kaže ona.

Delimične mere štednje će, ipak, biti preduzete:

- Neke ugovore spoljne produkcije, koji ističu, nećemo obnoviti.

Gledaoci TV Avala tako će uskoro ostati bez emisija “Genijalni šou” i “Karaoke obračun”.

Internet-piraterija

Svetske televizije poslednjih meseci, osim sa krizom, bore se i sa Internetom. Naime, neki od najposećenijih svetskih sajtova (poput Jutjuba) bespravno i besplatno svojim korisnicima nude epizode najgledanijih serija, televizijskih šoua, dokumentarnih emisija, koncerata... Tako se broj gledalaca, meren u milionima, besplatno snabdeva najatraktivnijim TV sadržajem. Budući da u svetu najbolji i najgledaniji kanali veliki deo budžeta pune novcem od pretplate, “zahvaljujući” Internetu gube višemilionske iznose.

  • Nema komentara.

Najnovije

Ostali članci
Pravni monitoring
Medijska pismenost
Korupcija u fokusu
izvestaj
Bolja Srbija
Lokalne samouprave
demolizam
ANEM kampanje

Anketa

Novi medijski zakoni

Koliko će novi medijski zakoni podstaći razvoj medijskog sektora?

Značajno

Donekle

Malo

Nimalo

Rezultati

Intranet login

Najnovije informacije o aktivnostima ANEMa

Prijavite se!

Unicef
Unicef
Bolja Srbija
Novinari

Rekonstrukcija i redizajn web sajta realizovani su zahvaljujući građanima SAD u okviru programa podrške medijima Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) koji implementira IREX.
Sadržaj web sajta je isključiva odgovornost ANEMa i ne predstavlja zvaničan stav USAID-a i IREX-a.

 

Takovska 9/16, 11 000 Beograd; Tel/fax: 011/32 25 852, 011/ 30 38 383, 011/ 30 38 384; E-mail: anem@anem.org.rs