02. 04. 2009

TV SOS I RADIO „SITI” OSTALI BEZ DOZVOLE

RRA naložila ovim emiterima da odmah ugase predajnike. Zbog dugovanja gasi se još 40 radio i televizijskih stanica u Srbiji

Beograd, 02.04.2009. (Politika) - Televizija SOS kanal koja emituje sportski program juče je, znatno pre isteka roka, ostala bez regionalne dozvole. Ista sudbina zadesila je i beogradski Radio „Siti”. Njihovom povlačenju iz etra kumovalo je višemesečno neplaćanje naknade za emitovanje programa koju su svi emiteri dužni da plaćaju Republičkoj radiodifuznoj agenciji.

Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA, objašnjava da je pre ove krajnje mere SOS kanalu bio određen rok da novac uplati do 31. marta ili da deponuje bankarsku garanciju da će dug biti namiren. Pošto se to do jučerašnjih popodnevnih sati nije desilo, naš sagovornik kaže da je time ovoj TV stanici pre isteka roka prestala da važi dozvola i da će im dostaviti rešenje da „odmah ugase sve predajnike za koje su dobili dozvolu od RRA”.

– Istu situaciju imamo i sa beogradskim Radio „Sitijem” kome danas zbog dugovanja prestaje da važi dozvola, pa ćemo i njima poslati nalog da odmah prekinu sa emitovanjem programa – izjavio je juče za „Politiku” Goran Karadžić.

Protiv ovih stanica biti pokrenut sudski postupak za naknadu dugovanja.

Bez pokrajinske dozvole, zbog duga od 30 miliona dinara nastalog neplaćanjem naknade, ostala je nedavno i „Super” TV iz Subotice, a u javnosti se čuje da duguju i neke televizije sa nacionalnom frekvencijom.

– Nijedna nacionalna TV kuća ne duguje Agenciji novac, bar ne u ovom trenutku, niti takvu vrstu problema imamo sa nacionalnim emiterima. TV „Super” nije prva stanica kojoj je zbog dugova oduzeta dozvola. Pre toga dozvolu je izgubila lokalna TV M iz Sremske Mitrovice, a dozvola je oduzeta i TV „Plus” iz Beograda. U ovom trenutku vodimo oko 40 postupaka za oduzimanje dozvola zbog neizmirenih obaveza prema RRA. Sutra imamo sednicu na koju je pozvano dvadesetak emitera, a isto tolikom broju upućen je poziv za nastavak sednice u ponedeljak kako bismo im jasno stavili do znanja da moraju da isplate dug u najkraćem mogućem roku ili će i njima biti oduzete dozvole – napominje Karadžić.

Zakašnjenja se, po njegovim rečima, u proseku kreću između četiri i pet meseci. Pre isključenja iz etra stižu opomene.

– To je duga zakonska procedura. Najpre šaljemo opomenu i dajemo nalog za naplatu, ukoliko se dug namiri postupak se prekida. U protivnom, pokreće se procedura za oduzimanje dozvole pre roka na koji je izdata. To znači da se određuje rok za plaćanje i zovemo emitera da se izjasni da li ima nameru da plati dug. Zbog teške situacije u kojoj se lokalni i regionalni emiteri nalaze, prihvatamo i polaganje bankarskih garancija sa određenim rokovima, ali neplaćanje ne možemo da tolerišemo. Ako je neko dozvolu dobio ne znači da mora da je i zadrži ukoliko ne ispunjava svoje obaveze – kaže Karadžić.

– U zakonskom smislu potpuno je svejedno da li neko duguje dva ili deset meseci. Zakon kao razlog za oduzimanje dozvole navodi „neplaćanje”. Mi razumemo probleme emitera i nećemo se ponašati birokratski pa zbog toga što nisu platili jedan mesec da oduzimamo dozvolu. Međutim, od oko 750 emitera u Srbiji obaveze ne izmiruje četrdesetak. Dakle, onih 710 žive u istoj zemlji, u istom finansijskom okruženju i suočavaju se sa istim problemom odlaska oglašivača, pa sve plaćaju. Upravo zato ne možemo da tolerišemo drugačija ponašanja – dodaje Karadžić.

Čak i kada bi koliko sutra nabavili novac, oni koji su izgubili dozvole ne mogu da računaju na novu po automatizmu. Moraće da čekaju da RRA raspiše konkurs i da zajedno sa drugim kandidatima podnesu prijavu i dokumentaciju. Pet oduzetih dozvola do sada u Agenciji ne smatraju prevelikim brojem.