23. 04. 2009

VLADA I ISTRAŽNI ORGANI DA UTVRDE ISTINU

Beograd, 23.04.2009. (Borba) - Nezavisno udruženje novinara Srbije i porodice poginulih radnika Radio-televizije Srbije zatražili su juče od Vlade Srbije i istražnih organa da u potpunosti utvrde istinu o stradanju 16 radnika RTS-a tokom NATO bombardovaja 1999. godine. Na okruglom stolu „Bombardovanje RTS - deset godina kasnije“ u Beogradu, oni su ocenili da ne može samo tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović, koji izdržava zatvorsku kaznu, da bude jedini odgovoran za sve što se desilo.

Prema oceni učesnika skupa, deo vlasti i rukovodstva znao je da će ta medijska kuća biti bombardovana, ali nisu evakuisali radnike, već su namerno žrtvovali ljude daa bi pobedili u propagandnom ratu protiv SAD i NATO. „Miloševićevi generali su, ne trepnuvš i, žrtvovali 16 radnika televizije. Država je zaštitila saučesnike u zločinu, a sud propustio da proširi proces protiv Miloševićevih nalogodavaca“, rekla je majka pokojnog Nebojše, Žanka Stojanović. Ona je najavila da će porodice Specijalnom sudu uputiti zahtev da obnovi postupak i utvrdi ko je odgovoran za „ubistvo radnika“. Od vlade će porodice tražiti video materijal o „poprištu tragedije“ koja se dogopdila 23. aprila 1999.

Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće izjavila je da je to udruženje duboko uvereno da država i društvo moraju direktno i jasno da odgovore kako se moglo desiti da ljudi budu ostavljeni u Aberdarevoj ulici, u zgradi RTS-a, iako se znalo da će biti bombardovana. „Kako se moglo dogoditi da se ljudski život pretvori u potrebu države, u to vreme, da manipuliše sa slikama šta se u Srbiji dešava. Država mora da da jasne odgovore kako je moguće da jedino deo Aberdareve nije iseljen i da se niko od onih koji su ponosno šetali i branili televiziju nije našao u zgradi“, rekla je Gaće.

Ona je dodala da na to pitanje moraju da odgovore današnje vlasti, iako nisu odgovorne za ono što se dogodilo.

Novinari su na skupu ukazivali da su osim Milanovića za bombardovanje RTS-a znali i tadašnji rukovodioci u toj medijskoj kući Milorad Komrakov, Dušan Jakovljević, Jovan Ristić i Dušan Vojvodić. Rade Radovanović, nekadašnji dopisnik Slobodne Evrope, rekao je da je od tadašnjeg ministra za informisanje Aleksandra Vučića dobio informaciju da je tih petoro ljudi znalo za bombardovanje. „Na dan tragedije Vučić me je pozvao da dođem na Mašinski fakultet, gde je njegovo Ministarstvo bilo izmešteno iz Nemanjine ulice. Rekao mi je da o napadu ništa nije znao, da je u zgradi bila i njegova majka i da su Milanović i još četvorica direktora o svemu bili obaveš teni“, izjavio je Radovanović. Ministar kulture Nebojša Bradić ocenio je da je stradanje radnika RTS-a moglo da bude izbegnuto. „Nismo mogli da utičemo na izbor ciljeva bombardovanja i zaštitimo zgrade ili opremu, ali pogibija ljudi je mogla i morala da bude izbegnuta. Ne smemo da zaboravimo da je pogođena medijska kuća, žrtve su poginule na svom radnom mestu, nevini i nenaoružani civili. Oni ne smeju da budu zaboravljeni. Iznad svega mora da bude ljudski život, jer nijedna propaganda nije vredna ničijeg života“, rekao je Bradić.

On je istakao da je neophodno utvrditi odgovornost onih koji su donosili odluke da RTS bude legitimni cilj, kao i odgovornost onih koji su mogli da izbegnu ovu tragediju. „Pravda nije zadovoljena, i postavlja se pitanje šta učiniti da se ovo ne ponovi. O ovakvim stvarima moramo govoriti i suočavati se s njima, a ne gurati ih pod tepih“, naglasio je Bradić.

Ministar se založio da se slučaj razreši do kraja i da se ispita zašto su ljudi u Aberdarevoj ostavljeni, iako se znalo da će zgrada biti bombardovana. Okrugli sto su organizovali NUNS i Inicijativa mladih za ljudska prava. Na skupu je predstavljen izveštaj tih organizacija o izveštavanju medija o bombardovanju RTS, koji su priredili Maja Vasić-Nikolić iz NUNS i Časlav Lazić iz Inicijative mladih.

Lazić je objasnio da su najpre hteli da istražuju kako su mediji izveštavali o bombardovanju tri dana pre i posle napada na RTS, ali su taj period produžili i pratili razvoj situacije od donošenja Zakona o informisanju 1998, „čuvenog Vučićevog zakona“. „Pratili smo kako raste medijski totalitarizam, dok država daje sebi odrešene ruke kako i o čemu da se izveštava. Propratili smo sve naslove u štampanim i nekim elektronskim medijima koji su pisali o bombardovanju, odnosno njihov odnos prema bombardovanju i žrtvama koje su se na ružan način koristile kako bi se izmanipulisala javnost“, rekao je Lazić.

Bojan Bosiljčić, bivši urednik kulturnog programa RTS-a, istakao je da se na spisku zločinačkih rukovodilaca nalazi i Jovan Ristić koji je danima pre bombardovanja zgrade pretećim tonom govorio da niko ne sme da napusti svoje radno mesto. „Dušan Vojvodić je došao u zgradu par sati pre bombardovanja i odveo ćerku, dok ostale zaposlene nije opomenuo, iako je znao šta će se dogoditi“, rekao je Bosiljčić.

Sećanje na kobno jutro

Danas se navršava deset godina od pogibije 16 radnika RTSa prilikom NATO bombardovanja te medijske kuće. NATO agresori su 23. aprila 1999. u 02.06 časova ujutru bombardovali odeljenje mastera s dva razorna projektila, a na radnom mestu poginulo je 16 ljudi, uglavnom tehničkog osoblja televizije. Poginuli su Jelica Munitlak (27), Milovan Janković (59), Dragan Tasić (30), Dejan Marković (40), Milan Joksimović (47), Slobodan Jontić (54), Slaviša Stevanović (32), Nebojša Stojanović (26), Aleksandar Deletić (30), Ivan Stukalo (33), Tomislav Mitrović (61), Ksenija Banković (27), Siniša Medić (32), Branislav Jovanović (50), Darko Stoimenovski (25) i Dragorad Dragojević (27).