03. 05. 2009

SLOBODA TRAŽI ODGOVORNE LJUDE

Lični stav Nebojša Bradić, Ministar kulture

Beograd, 03.05.2009. (Večernje Novosti) - Svetski komitet za slobodu štampe već 30 godina se bori protiv kontrole medija i pritisaka na novinare, međutim, nijedan komitet, ni asocijacija, niti bilo koja druga organizacija nisu i neće biti dovoljni, ni dovoljno moćni, ukoliko novinari i sami ne rade na odbrani i zaštiti sebe i profesije.

Zašto: "uistinu pokušaji ugrožavanja slobode" medija? Odgovor na ovo pitanje vodi kako ka drugim odgovorima, tako i ka novim pitanjima, među kojima je i pitanje prave definicije te slobode. Nažalost, i ključni akteri društvene scene, šira javnost, pa i sami medijski poslenici, slučajno ili namerno, sasvim je nebitno - često prave pojmovnu zbrku govoreći o ovoj temi. Šarolika medijska slika Srbije, takvom još više postaje kada se u nju uvede pojam "slobode" kao promenljive varijable. Naročito kada se pod "odbranom slobode" počne podrazumevati odbrana "prava" na nepoštovanje zakonske regulative ili na nepoštovanje svetosti istinitosti informacije.

Pretnja medijima proizašla iz nerazumevanja ili zloupotrebe pojma slobode, često može biti veća od pretnje i samih realnih pritisaka koji dolaze spolja. Ovo je, po smeru, proces suprotan "autocenzuri", ali je po mehanizmu njemu identičan. Onako kako autocenzura ometa medijske poslenike da informaciju objave - "autoanarhija" ih vodi u produkciju neproverenih, iskonstruisanih i neistinitih informacija. Tako se često dešava paradoksalna situacija da smo u isto vreme, i na istom prostoru, svedoci i visokog stepena autocenzure i visokog stepena "autoanarhije", što doprinosi da deluje kao da između ovih "polova" nema pravog rešenja.

Ali, na sreću - nije tako. Pravog rešenja ne samo da ima, nego je, u suštini - jedini mogući pristup. To pravo rešenje je - profesionalizam.

Ovde se, svakako, sem pitanja slobode medija da nešto istraže i javnosti predoče, kao i da od javnosti prenesu - postavlja i pitanje efekata. Jasno je da ma koliko kvalitetan bio rad, ukoliko ne daje željene rezultate, posebno ako takvo stanje traje dugo - dovodi do postavljanja pitanja svrhovitosti, a samim tim i do pitanja motivacije za njegov nastavak. Ovo u priču uvodi i odnos drugih instanci: policije, tužilaštava i sudova. Ma koliko argumentovani bili prilozi o "nekoj, nečijoj, zloupotrebi nečega", ukoliko to ne rezultira i adekvatnim epilogom - istraživačko novinarstvo će ostati obesmišljeno. Kao što će biti obesmišljeno i nedovoljnom ili lošom argumentacijom. I društvo, u užem, institucionalizovanom smislu, i medijski poslenici, ali i šira javnost - dužni su i prema sebi i prema civilizaciji da urade najbolje i najviše što mogu, i da to konstantno rade - da ovakav epilog spreče i da obezbede dugotrajnu i dalekosežnu dobit i boljitak za sve.

Sloboda duha, uma i misli osnova je svakog zdravog društva; slobodni i nezavisni mediji i novinari su conditio sine ljua non njenom širenju i jačanju, a permanentna edukacija i povećanje profesionalnih standarda su osnovna "oruđa" u tom poslu.

I u svetu i kod nas, pritisci na novinare i pretnje slobodi i nezavisnosti medija su nedopustivi i za svaku su osudu, i svi treba da radimo na njihovom sprečavanju i oštrom sankcionisanju. Ali, kakve god poteze želeli, tražili ili očekivali od drugih - presudno je da medijski poslenici shvate da, pre svega, mogu i moraju da se dobro i dovoljno samoorganizuju, da moraju da povedu i konstantno vode esnafsku, paralelnu, borbu kako za status svakog pojedinačnog novinara, tako i za status čitave profesije. Novinarima će profesija dati onoliko koliko i oni njoj, a samo će znanje, stručnost i profesionalnost biti dobra brana uplivu nepoželjnog i lošeg kvaliteta, a samim tim i brana snižavanju standarda i obezvređivanju rada onih koji znaju i umeju, a favorizovanju onih koji niti znaju, niti žele da nauče, već nastoje da obrnutim redom vrednosti etabliraju naopake kriterijume.

(Povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija)