06. 05. 2009

STRAZBUR I PRAVO NA INFORMACIJE

Presuda u slučaju Társaság a Szabadságjogokért protiv Mađarske trebalo bi da podseti odgovorne da ta realnost i kod nas mora da se menja

Beograd, 06.05.2009. (Politika) - Társaság a Szabadságjogokért naziv je mađarskog udruženja građana – Mađarski savez za građanske slobode – koje je pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu uspešno okončalo spor protiv Mađarske zbog uskraćivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Taj rezultat je, izvesno, jedan od najkrupnijih uspeha u dosadašnjoj borbi za afirmaciju prava na slobodan pristup informacijama.

Jer Evropski sud za ljudska prava je prvi put do sada eksplicitno stao na stanovište da je pravo na slobodan pristup informacijama zaštićeno članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

U tom članu, u stavu 1, pored ostalog, piše: „Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu mišljenja i slobodu primanja i prenošenja informacija i ideja, bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice...”.

Ove odredbe često su bile osnov za to da Evropski sud za ljudska prava uzme u zaštitu različite slobode izražavanja. Pod „izražavanjem”, koje štiti član 10, sud nije podrazumevao samo reč, napisanu ili izgovorenu, već i slike, snimke i sve druge aktivnosti kojima je cilj izražavanje ideje ili predstavljanje informacije. Sud nije ustajao u zaštitu samo sadržaja nego i forme. Štampani dokumenti, radio-emisije, umetničke slike, filmovi, elektronski informacioni sistemi stavljani su, takođe, pod zaštitu člana 10 konvencije.

Sud je često i čvrsto štitio pravo medija da prenose informacije i pravo građana da ih od njih prime. Ali nikada do sada Evropski sud za ljudska prava nije eksplicitno stao na stanovište da je pravo na pristup informacijama u posedu vlasti zaštićeno bilo kojom odredbom konvencije. O tome u obrazloženju presude govori i sam sud. Podsećajući na to da je u nekim ranijim odlukama stajao na stanovištu da je „teško izvesti iz konvencije neko opšte pravo pristupa administrativnim podacima i dokumentima”, sud konstatuje da je u skorije vreme napredovao ka širem tumačenju pojma „sloboda da se primi informacija” i stoga ka priznavanju prava na pristup informacijama.

Ovo znači bar dve bitne stvari. Prvo, da će Evropski sud za ljudska prava ubuduće pružati zaštitu i pravu na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Građani, novinari, mediji i svi drugi dobiće dakle još jedan mehanizam zaštite svog prava da znaju šta i kako radi njihova vlast. Ako zaštitu od prava ne obezbede pred nacionalnim nadležnim organima (poverenik za informacije i vrhovni sud) moći će da je traže i pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Drugo je možda i važnije. Stav suda da je pravo na slobodan pristup informacijama obuhvaćeno stavom 1 člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima podrazumeva da je ograničenje tog prava dopušteno i moguće samo pod uslovima iz stava 2 istog člana, koji predviđa: „Ostvarivanje ovih sloboda ... može da podleže takvim formalnostima, uslovima, ograničenjima ili sankcijama predviđenim zakonom i koje su neophodne u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, sprečavanju nereda ili zločina, zaštite zdravlja i morala, ugleda ili prava drugih, sprečavanju širenja poverljivih informacija ili u interesu očuvanja autoriteta i nepristrastnosti sudstva”.

Dakle, vlasti u svakoj državi mogu ograničavati ostvarivanje ovog prava samo pod pretpostavkom postojanja tri kumulativna uslova. Prvo, da je to mešanje propisano zakonom. Drugo, da to mešanje za cilj ima zaštitu jednog ili više sledećih interesa ili vrednosti: „nacionalna sigurnost”, „teritorijalni integritet”, „javna sigurnost”, „sprečavanje nereda i kriminala”, „zaštita zdravlja, morala, ugleda ili prava drugih”, „sprečavanje odavanja informacija koje se smatraju poverljivim” i „očuvanje autoriteta i nepristrastnosti pravosuđa”. I treće, najvažnije – da je to mešanje neophodno u demokratskom društvu.

Naša realnost je da se ograničavanje prava na pristup informacijama nekad vrši bez ijednog, češće s jednim ili sa dva, ali izuzetno retko uz tri kumulativno ispunjena uslova.

Presuda u slučaju Társaság a Szabadságjogokért protiv Mađarske trebalo bi da podseti odgovorne da ta realnost mora da se menja. Što pre to bolje.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije