12. 05. 2009

NEĆEMO BITI „ANALOGNO OSTRVO”

Počinje javna rasprava o strategiji digitalizacije

Beograd, 12.05.2009. (Politika) - Beograd je nedavno za okruglim stolom okupio predstavnike 19 evropskih zemlja i – govorilo se o novoj eri televizije. Konkretno, o digitalnoj zemaljskoj radio-televiziji, čije su prednosti višestruke. Tim povodom razgovarali smo sa Jasnom Matić, ministrom za telekomunikacije i informaciono društvo.

Na konferenciji ste predstavili našu strategiju digitalizacije. Kako je prihvaćena?

Naše ministarstvo je u januaru predložilo, a vlada usvojila, osnove za izradu strategije za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i TV programa. Usledile su javne konsultacije oko navedenog dokumenta i postavljana su važna pitanja vezana za tehničke i regulatorne okvire buduće strategije. Takođe smo imali i konsultacije sa ekspertom Međunarodne telekomunikacione unije (ITU), predstavnikom ove organizacije na ministarskoj konferenciji u Beogradu, koji je pozitivno ocenio našu strategiju. Razmenili smo i iskustva sa zemljama u okruženju koje su sa digitalizacijom krenule pre nas. Većina njih ima daleko manji broj emitera i TV programa od nas, te i daleko manje ograničenja u određivanju strategije digitalizacije.

Eksperti ITU isticali su neophodnost što skorijeg prelaska na digitalno emitovanje, da se dobije na vremenu oko usaglašavanja parametara emitovanja sa susedima, sve do datuma koji je za Evropu usvojen kao rok za isključenje analognog signala – switch-off (17. jun 2015). Okolne zemlje uglavnom su usvojile 2012. kao rok za prelazak na digitalno emitovanje, što je i za nas najbolji izbor.

Kada strategiju puštate u javnu raspravu?

Sredinom maja.

Koliko je ona povoljna za javni servis, a koliko za ostale emitere?

Glavni princip je da digitalizacija ne sme da dovede do pogoršanja položaja nijednog učesnika na tržištu. Učesnici u digitalnoj radiodifuziji biće provajderi sadržaja, na primer produkcione kuće (sadašnje TV kuće), a upravljanje multipleksom, kao i distribucija digitalnih signala, odvijaće se u drugom entitetu, tj. firmi koja će se osnovati izdvajanjem emisione tehnike iz RTS. To je i preporuka većine komentara u javnim konsultacijama. Izborom MPEG-4 standarda omogućava se emitovanje daleko većeg broja programa i poslovanje većeg broja emitera, koji će plaćati uslugu distribucije signala prema veličini protoka.

Vaša strategija se zasniva na standardima DVB-T2. Da li je rizik ovakav paket programa, još u eksperimentalnoj fazi?

Ovde postoji mnogo emitera sa dozvolama. Ne postoji deo spektra koji bi na celoj teritoriji Srbije bio slobodan. Zato nam treba efikasan standard. U 2012. – kada će se digitalizacija obaviti, DVB-T standard napuniće 16 godina postojanja, a DVB-T2 četiri. Pitanje opredeljenja između vrlo efikasne tehnologije DVB-T2, koja će dotad proći sve dečje bolesti, i druge na zalasku... – nije sporno. Strategija je sada u završnoj fazi. Da smo je koncipirali pre godinu dana, kao naši susedi, izbor standarda za digitalno emitovanje bio bi drugačiji. Ovakvim izborom imamo priliku da ublažimo svoje veliko kašnjenje.

Postoji li mogućnost za uključenje domaće industrije u proizvodnju potrebne opreme?

Ministarstvo upravo počinje rad na nacrtu strategije za povećanja učešća domaće industrije u razvoju telekomunikacija.

Kada će biti raspisan javni konkurs za digitalne frekvencije?

Akcionim planom je predviđeno da se prvo uradi projekat mreže za digitalno emitovanje. Taj posao treba da obavi naša Regulatorna agencija, a potom je javni konkurs.

Prema usvojenom digitalnom planu, 2006. u Ženevi, koliko je naša zemlja dobila dozvola?

Digitalno emitovanje ne bazira se na klasičnim dozvolama. U Ženevi je napravljen plan dodele kanala prema zonama raspodele za svaku od evropskih država. Mi smo dobili jednu mrežu sa nacionalnim pokrivanjem u VHF području i po sedam kanala za svaku od zona raspodele u UHF području. Takođe smo dobili 1-2 dodatna kanala na jugu zemlje i šest na teritoriji Beograda. Kad bismo se opredelili za MPEG-2 i DVB-T, u jedan kanal bismo mogli da smestimo 4-6 programa standardne rezolucije. U slučaju MPEG-4 i DVB-T2, taj broj bi mogao da bude bude 11-12.

Koliko državu košta digitalizacija?

Državu digitalizacija još ništa ne košta. Koštaće je 2011, odnosno 2012. Predvideli smo nekoliko scenarija koji bi se primenili za subvencionisanje prijemnika za građane u zavisnosti od raspoloživosti budžetskih sredstava u vreme prelaska na digitalno emitovanje. Valja još reći: izgradnja distribucione mreže Emisione tehnike Srbije obaviće se korišćenjem donacija i kredita, kao i sopstvenim ulaganjem. Mora se u digitalizaciju, jer ostali bismo „analogno ostrvo” u Evropi, a naši gledaoci u širokom pojasu oko granica ne bi ni mogli da gledaju TV zbog velikih smetnji od susednih digitalnih predajnika.