06. 06. 2009

NOVINARI PRIMAJU MINIMALNE PLATE

Kakvo je stanje u lokalnim novinama i televizijama

Dopisnici „Blica” - Užice, Kraljevo, Kruševac, Valjevo, Kragujevac, Niš

Česti štrajkovi, neredovne ili male plate, pritisci političara, manje novca od oglasa, samo su neki od problema sa kojima se suočavaju lokalni mediji. U elektronskim medijima najviše se žale na takse koje plaćaju državi, jer dostižu i do petnaestak miliona dinara godišnje. Novinari su uglavnom zadovoljni ako je samo plata redovna, mada ona često ne prelazi 20.000 dinara.

Plate zaposlenih u užičkim medijima kreću se od 15.000 do 17.000 dinara, izuzev dve-tri firme sa boljim prosekom, a u nekim zarade kasne po mesecima. Vlasnici to pravdaju visokim nametima koje plaćaju državi i sve manjim brojem oglašivača. Ranko Stanković, vlasnik regionalne Televizije "Lav", priznaje da njegovih 15 radnika prima minimalac sa dvomesečnim zakašnjenjem.

- Na takse koje se plaćaju RRA, Ratelu i SOKOJ-u ode 65 do 70 odsto prihoda. Sa druge strane, firme koje su se oglašavale u medijima ili su potpuno ukinule troškove reklamiranja ili su ih svele na minimum. Slavine su zavrnute i iz gradske kase koja usluge informisanja sve manje plaća. Na težak položaj nadovezali su se i politički moćnici koji vrše pritisak, zahtevaju da na televiziji gostuju kada hoće. Zato se plašim da će mnogi od medija uskoro prestati sa radom. Jedina šansa je da država zbog krize medije oslobodi plaćanja globe RRA, Ratelu i SOKOJ-u - kaže Stanković.

U nedeljniku "Vesti" novinari kažu da su srećni jer su plate od 23.000 dinara redovne.

- Privatizacijom firme pre tri godine "Vesti" su spasene od gašenja, dobili smo opremu, masovnog otpuštanja nije bilo, a vlasnik se ne meša u uređivačku politiku - objašnjava Milica Turudić, urednica "Vesti".

Vlasnik regionalne stanice Radio "Luna" Aleksandar Ranković ističe da će ekonomska kriza učiniti da u etru ostanu samo najuspešniji.

- Od oktobra prošle do maja ove godine za 50 odsto opao je broj klijenata koji plaćaju usluge informisanja, ali čini mi se da se taj sunovrat polako zaustavlja - kaže Ranković.

Jedan od najnegativnijih primera privatizacije medija jesu kraljevačke "Ibarske novosti". One su privatizovane, pa je privatizacija poništena, zainteresovanih za novu privatizaciju nema, a dugovi su dostigli 30 miliona dinara, od čega polovinu traže radnici kojima nije isplaćeno osam plata.

- Lokalni mediji su u krizi već skoro tri godine, ali ju je Beograd osetio tek kada je ona dotakla i tamošnje medije. Zato i mislim da će najavljena pomoć Ministarstva kulture samo do njih i stići - kaže Radmila Vesković, novinarka "Ibarskih novosti".

Novinari kruševačkog nedeljnika "Pobeda" započeli su štrajk zbog kašnjenja zarada. Ovaj nedeljnik kupila je kompanija "Medija svjat" iz Bugarske koja posluje u sastavu "Brikela", čiji je vlasnik Hristo Kovački.

- Novi broj "Pobede" izašao je na smanjenom broju strana, i to je upozorenje vlasniku da isplati četiri zarade - kaže Nikola Popović, predsednik štrajkačkog odbora. "Pobeda" ima 13 zaposlenih, a prosečna plata je 27.000 dinara. Potraživanja nedeljnika su oko dva miliona dinara, a dugovanja oko 1,1 milion, ali je naplata neizvesna zbog nelikvidnosti dužnika. Jedan od većih dužnika sa oko 300.000 dinara, jeste "Trajal korporacija", čiji je vlasnik takođe "Brikel".

Prosečne zarade u TV "Jefimija" su oko 12.000 dinara.

- Plate jesu male, ali su redovne. Jedva sastavljamo kraj s krajem jer zbog kritičkog odnosa prema lokalnoj vlasti nema dotacija od grada niti reklama javnih preduzeća - priča Miroljub Arsić, urednik TV "Jefimija".

Prema saznanjima "Blica", finansijskih problema imaju i RTV Kruševac i TV "Plus", pa zaposleni deo zarada primaju u potvrdama za kupovinu robe.

Direktor Radio Valjeva, javnog informativnog preduzeća, Milijan Dimitrijević kaže da bi opstanak ovog medija bio doveden u pitanje da nije pomoći grada.

- Novinari su ne samo u Valjevu nego u celoj Srbiji na začelju po primanjima. Novinar sa 28 godina staža u Radio Valjevu ima platu od 17.000 do 19.000 dinara, što je sramotno. U ovakvoj ekonomskoj situaciji privatizacija koja nas očekuje je neizvesna i zvaničan predlog Radio Valjeva je da ostanemo javni servis - kaže Dimitrijević.

Po oceni Milana Milinovića, direktora i glavnog i odgovornog urednika privatne regionalne TV "Vujić", katastrofalno ekonomsko stanje u medijima traje već mesecima, a njima su prihodi prepolovljeni.

- Praktično, radimo samo za državu, jer opomene RRA i Ratela da ćemo izgubiti frekvenciju i dozvolu ako ne platimo dažbine su stalne i svaki dinar koji legne odlazi njima. Sve to puca po ljudima čije su plate niske. Potrebno je da u ovakvoj situaciji država prepolovi dažbine koje su neekonomske, ali i da izjednači državne i privatne medije - kaže Milinović.

Iako većina medija u Nišu još uvek posluje bez kašnjenja zarada, ima onih u kojima se novinarima i tehnici duguje i nekoliko plata. Vitko Radomirović, generalni direktor "Narodnih novina", jedine niške privatizovane medijske kuće, i vlasnik RTV "Belami", prve stanice koja je dobila regionalnu dozvolu, kaže da su u ovim medijima zarade redovne, ali da zbog krize nije bilo uslova za njihovo povećanje.

- Nekako spajamo kraj s krajem. Zbog krize plate nisu povećavane, ali nisu ni smanjivane i uspevamo da ih isplatimo redovno. Što se tiče "Narodnih novina", osetno su smanjeni prihodi od marketinga. Od grada smo dobili upola manja sredstva nego prošle godine, ali da nije toga, opstanak bi bio doveden u pitanje - kaže Radomirović. On veli da poslovanje RTV "Belami" posebno otežava mesečna taksa koja se plaća RRA u iznosu od 1,2 miliona dinara.

- Regionalni mediji za dozvolu plaćaju duplo veću taksu po glavi stanovnika nego nacionalni. Od šest regionalnih televizija u Beogradu, četiri su vratile dozvole, što dovoljno ilustruje situaciju - kaže Radomirović.

Dragan Miljković, glavni i odgovorni urednik NTV-a, jedinog neprivatizovanog medija, kaže da im plate ne kasne, ali da ih je nemoguće povećati zbog manjih prihoda.

- Plate 100 zaposlenih u proseku su oko 25.000 dinara. Iz budžeta dobijamo 50 odsto sredstava, prihodi od reklama su smanjeni, ali nismo u gubicima. Da nije krize mogli smo da povećamo plate. Zahtev NTV je da bude regionalni javni servis. Ne moramo u tom slučaju da se finansiramo iz budžeta, već bi mogao deo sredstava od pretplate RTS-a da se vraća nama - veli Miljković.

U Kragujevcu privatizovana jedino "Svetlost"

Od kragujevačkih medija do sada je privatizovana jedino "Svetlost". Pre dve nedelje skoro cela redakcija napustila je "Svetlost", kako su naveli, "zbog malih plata" i osnovala nove novine, "Kragujevačke". Iako se već četiri godine priča o mogućoj privatizaciji Radio-televizije Kragujevac, to je za sada na ledu, a ova kuća je dobila i regionalnu frekvenciju i radi kao javni servis.