10. 06. 2009

DOMONJI: IGNORISANJE MANJINA

Okrugli sto Nezavisnog društva novinara Vojvodine

Novi Sad, 10.06.2009. (Danas) - Šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava Pavel Domonji izjavio je juče da u Srbiji ne postoji promišljena manjinska politika. „Na delu je otvoreno ignorisanje i nipodaštavanje manjina. Vlasti koriste manjine jedino kao neku vrstu plakata prema inostranstvu, dok promišljena manjinska politika u Srbiji ne postoji“, rekao je Domonji na okruglom stolu „Informisanje na jezicima nacionalnih manjina“ u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine. Podsetio je da se već godinama čeka na donošenje zakona o nacionalnim savetima, zbog čega velika većina manjinskih saveta radi u nezakonitim uslovima, jer im je istekao mandat, a novog zakona još nema.

Domonji je ocenio da država ne želi da se odrekne vlasništva nad medijima. Glavna urednica nedeljnika na rusinskom jeziku „Ruske slovo“, čiji je osnivač Nacionalni savet Rusina, Jelena Perković kazala je da treba obezbediti veći stepen samostalnosti za uređivačke politike listova na jezicima nacionalnih manjina. Navela je da „Ruske slovo“ nije dobilo „ni dinara“ od Nacionalnog saveta, nego novac dobija direktno iz budžeta Vojvodine i na osnovu različitih konkursa. „Manjinski mediji ostali su na budžetu Vojvodine, što znači mnogo za njihovu sigurnost“, kazala je Perkovićeva.

Profesor novinarstva Rade Veljanovski kritikovao je odluku Skupštine Vojvodine iz 2004. godine da osnivačka prava nad listovima na jezicima manjina prenese na manjinske nacionalne savete i ocenio da tom odlukom problem nije rešen, nego samo odložen i „zamagljen“. On je pozvao Pokrajinski sekretarijat za informacije, NDNV i ostale zainteresovane strane da sačine akcioni plan privatizacije medija, sa posebnim naglaskom na medije na jezicima nacionalnih manjina.

Medijski analitičar Žužana Serenčeš ocenila je da ne postoji razrađena državna strategija za privatizaciju manjinskih medija u Vojvodini. Ona je ocenila da je privatizacija medija u Srbiji obustavljena ne zbog zaštite programa na manjinskim jezicima, što je bilo zvanično obrazloženje, već zbog nagodbi i trgovine između pojedinih političkih partija. „Da je to tako, svedoči i činjenica da se, ni godinu i po nakon zaustavljanja privatizacije, još ne zna kada će taj proces biti otkočen, a rešenja za opstanak manjinskih programa se i ne naziru“, kazala je Žužana Serenčeš. Ocenila je da država mora da razradi institucionalne mehanizme kojima će biti obezbeđena materijalna podrška manjinskim medijima, jer ti mediji bez podrške ne mogu da opstanu.