10. 07. 2009

VLADA USVOJILA IZMENE ZAKONA O INFORMISANJU, NOVINARSKA UDRUŽENJA NISU NI VIDELA TEKST

Beograd, 10.07.2009. (Borba) - Vlada Srbije usvojila je juče izmene Zakona o informisanju koji predviđaju veću transparentnost vlasničke strukture medija i primenu evropskih normi u zaštiti ljudskih prava. Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić rekao je na konferenciji za novinare, nakon sednice Vlade, da je rasprava o izmenama tog zakona bila „duga i sadržajna“, ali je negirao da je ministar ekonomije Mlađan Dinkić napustio sednicu. Dulić je rekao da su svi ministri glasali za izmene Zakona, osim predstavnika Socijalističke partije Srbije koji su bili uzdržani. Jedina dilema u raspravi, dodao je on, bila je da li su izmene usklađene sa evropskim normama, ali su svi članovi Vlade na kraju razumeli važnost usvajanja tog zakona. „Ono što je bio stav SPS-a jeste da su oni, zbog političke prošlosti, principijelno protiv toga da se donosi zakon iz bilo koje oblasti koji bi trebalo da ih poveže sa vremenom vladavine Slobodana Miloševića, i to su principijelni razlozi koje mi razumemo“, rekao je Dulić.

On je dodao da je Vlada predlož ila održavanje vanredne sednice Skupštine Srbije do kraja nedelje na čijem dnevnom redu bi se našle i izmene Zakona o informisanju. Tekst predloga izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju usaglašen je sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i praksom Evropskog suda u Strazburu, izjavila je juče Tanjugu pomoćnica za medije u Ministarstvu kulture Nataša Vučković-Lesendrić.

„Izmene tog zakona predviđaju zaštitu bezbednosti, ugleda i prava građana, zemlje i maloletnika, kao i transparentnost glasila, ali i kazne za pornografske sadržaje, ugrožavanje maloletnika i oglašavanje krivim lica protiv kojih su pokrenuti postupci, ali im nije dokazana krivica“, podvukla je Lesendrić. Ona je rekla da će izmene zakona doprineti objektivnijem i blagovremenom informisanju građana i uređenju ambijenta u kome se građani izveštavaju. Prema rečima pomoćnice ministra, propisom će se podići i nivo medijske pismenosti, objektivnosti i kvaliteta informisanja, kao osnove razvoja demokratije društva.

U Nezavisnom udruženju novinara Srbije kažu da ta organizacija nije imala uvid u tekst predloga izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, koji je usvojen u aprilu 2003. godine, ali da ima izvesne „naznake i signale“. Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće je rekla uoči usvajanja izmena i dopuna da će, po svoj prilici, biti izmenjena tri ili četiri člana postojećeg zakona, ali je kao veliku nejasnoću istakla pitanje vlasničke strukture medija. „Ono što, prema našim saznanjima, donekle nije jasno jeste pitanje registra medija, odnosno da li će se taj registar naći sada u zakonu ili će, ipak, biti usvojen zakon protiv koncentracije kapitala i medijskog monopola, u čijem je nacrtu smešten i registar medija. Ne bi bilo dobro da taj deo prebace u Zakon o informisanju kako bi izbegli usvajanje celog jednog zakona. To, za sada, ne znam“, objašnjava Gaće. Ona je dodala da u Ministarstvu kulture, koje je zaduženo i za medije, usmeno tvrde da će, kao i do sada, svako moći da osnuje medij. Prema saznanjima Nadežde Gaće, jedna od izmena se odnosi na produženje roka trajanja medija kada upadne u blokadu. „Do sada je taj period bio dug mesec dana, a trebalo bi da bude promenjen u tri meseca“, kaže Gaće.

Treća izmena, dodala je ona, tiče se kaznene politike koja će biti pooštrena. „Prekršajne kazne koje se odnose na vlasnike, redakcije, urednike i novinare, za etiketu, uvredu i slično, biće povećane sa sadaš njih 50.000 dinara, recimo, na oko 250.000 dinara. Ta cifra će se povećavati, kada su štampani mediji u pitanju, u zavisnosti od tiraža, a prilikom kažnjavanja elektronskih, piplmetar, odnosno gledanost medija“, kaže Gaće. Kako je uoči sednice Vlade Srbije izjavio premijer Mirko Cvetković, „predlog izmena Zakona o informisanju bi trebalo da reši probleme u medijima“. Premijer je izrazio nadu da će taj zakon sprečiti vlasnike koji otvaraju nove firme i ne izmiruju poreske obaveze, da svoj kapital sele u druga preduzeća i na taj način posluju.

„Pretpostavljamo da su ova rešenja dobra i da su mogla da budu doneta pre dve-tri godine“, naveo je on.