16. 07. 2009

POVUĆI ZAKON O MEDIJIMA!

Predlog zakona o medijima ne bi smeo da bude usvojen jer krši Ustav Srbije i Evropsku konvenciju, sve presude donete po njemu pale bi u Strazburu!

Beograd, 16.07.2009. - Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta i jedan od autora važećeg Zakona o informisanju, u intervjuu za Press tvrdi da je Predlog izmena zakona koji je na inicijativu G17 prošle nedelje usvojen na Vladi Srbije u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Srbije i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima! Vodinelić smatra da je ovaj predlog zakona skoro nemoguće popraviti i da ga već danas treba povući iz skupštinske procedure!

- Pošto se radi o vrlo važnoj ustavnoj slobodi medija i izražavanja, ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o informisanju mora da na ide na široku javnu raspravu. Taj predlog se tiče svih nas, svih građana Srbije, naročito ljudi iz struke, a ne samo Vlade ili nekog pojedinca u njoj. Srbija sada važi za zemlju u kojoj je stepen slobode medija visok. Ako bi kojim slučajem ovaj zakon prošao, ne smem ni da zamislim kako bismo izgledali u očima Evrope! Ljudi moji, ovaj predlog zakona direktno krši Ustav Srbije i Evropsku konvenciju.

- Konkretno, kako to Predlog zakona krši Ustav i Konvenciju o ljudskim pravima?

- Prvo, kazne su previsoke! Pazite, najmanja propisana fiksna kazna sada je, umesto 100.000, čak dva miliona dinara, a najveća, umesto milion, čak 20 miliona! Zakonodavac bi morao unapred da razmišlja da li bi primenom tog zakona došlo do brojnih žalbi Evropskom sudu u Strazburu i da li postoje velike šanse da država izgubi sudske sporove. U ovom slučaju to je vrlo, vrlo moguće! Jer sud u Strazburu je posle spora „Tolstoj Miloševski protiv Ujedinjenog Kraljevstva“ uveo standard kog se sada strogo pridržava. Sada se, naime, smatra nedopustivom svaka kazna koja dovodi do ugrožavanja egzistencije medija ili novinara. Takođe, zaprećena kazna ne sme da bude nedopustivo visoka jer ona to odvraća medije od objavljivanja informacija koje su od značaja za javnost. I konačno, sama fiksna kazna je protivna ideji kažnjavanja.

- Zakonom su predviđene i kazne u visini ukupnog tiraža i prodatog oglasnog prostora na dan objavljivanja informacije ili tokom sedam dana...

- Ovim odredbama povređen je princip jednakosti. Kako, molim vas, mogu za različite greške da se dobijaju iste kazne?! I zar se tim kaznama, koje se mogu kretati i više od 100 miliona dinara, medijima direktno ne preti gašenjem?! Kada bi neki ovakav predmet stigao u Strazbur, ugled naše zemlje u svetu bio bi narušen, a državna kasa prazna jer bismo morali da platimo milionske odštete!

- Šta mislite o odredbi kojom se za medije uvodi obavezni depozit od 50.000 evra?

- Mi to nismo imali 100 godina unazad! U zakonu iz 1898. novine su u Srbiji imale obavezu da polože 5.000 talira. Zanimljivo je da sada traže 50.000 evra! Vlasti direktno guše slobodu medija, kao što su radili pre više od jednog veka! U 19. veku kaucija je služila kao odbrana vlasti. Položena svota bila je garant da ako se novina ogreši, vlast ima odakle da naplati kaznu. To je odavno izumrlo kao pravni statut. Toga nigde u svetu više nema! Savremeno pravo ima potpuno suprotnu ideju: da štiti slobodu medija od vlasti i drugih centara moći. Ne možete tražiti kauciju od medija da bi mogli slobodno da govore! Pa, to pravo, bez ikakvih preduslova, garantuju im i Ustav i Konvencija o ljudskim pravima.

- Predviđa se i zatvaranje medija ako je račun u blokadi 90 dana?

- E, to je tek flagrantno kršenje Ustava i zakona! Ne mogu se zabraniti cele novine ili program na kom je informacija plasirana! Na predlog javnog tužioca okružni sud može da zabrani emitovanje ili štampanje određene informacije, i to samo one koja poziva na nasilje i rušenje ustavnog poretka. I ta se mera koristi samo ako se objavljivanjem informacije nanosi nepopravljiva šteta koja se ne može ničim drugim sprečiti osim tom merom. Evo, recimo, koliko je to delikatno. Ako, na primer, neki medij objavi da se održava gej parada i usput poziva da se gej aktivisti tuku, to po evropskim standardima ne možete zabraniti. Jer postoji policija koja to može da spreči. Dakle, čak ni tu ne možete upotrebiti zabranu!

- Šta još zamerate autorima ovog zakona?

- Problem je što medij mora biti akcijsko društvo ili društvo s ograničenom odgovornošću. Dakle, organizovani kao privredna društva. I to je ograničenje koje nema opravdanje ni u Ustavu, ni u Evropskoj konvenciji. Ograničenje je dozvoljeno u meri koja je neophodna. Ovde to nije slučaj. Da ilustrujem, to znači da NVO ne bi mogla da napravi list, bilten koji bi bio podeljen u celoj Srbiji.

Motivi su u redu, sve ostalo nije!

- Neki bi vam mogli zameriti da ste oštar kritičar jer vas Ministarstvo kulture kao jednog od autora nije konsultovalo oko izmena i dopuna?

- Motivi za donošenje Izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju su u redu. Ono što se može pročitati u svim propisima o slobodi medija jeste da u slobodi izražavanja postoji i odgovornost. I tačno je da ne poštuju svi mediji kodeks novinarske etike. Svuda u svetu postoje pravila koja kažu da se ne sme ugroziti integritet maloletnog lica, ne sme se beskonačno zadirati u privatnost ili objavljivati pornografski sadržaji. Međutim, ovaj način nije u redu. U Predlogu zakona mnogo je pravno neprihvatljivih odredbi. To se mora popraviti!