30. 07. 2009

STRAH OD KAZNI VODI U AUTOCENZURU

Miroljub Radojković, profesor FPN, o najavljenim izmenama Zakona o javnom informisanju

Beograd,30.07.2009. (Danas) - Od izmena Zakona o javnom informisanju će biti više štete nego koristi, zato što on vodi ka nekoj vrsti autocenzure. Kad god se na nekim konferencijama iznesu neke sporne činjenice stvoriće se bojazan da se one objave iz straha od kazne. Nigde u Evropi nema kazni koje su vezane za tiraž i prihod od reklama. To je naš originalni izum kome ćemo se verovatno posle smejati - kaže za Danas Miroljub Radojković, profesor Fakulteta političkih nauka.

- Izmene zakona pravljene su bez javne rasprave i konsultacije stručnjaka.

- Ja sam se već navikao na to. Da je zakon pravljen uz konsultaciju stručne javnosti i udruženja verovatno ne bi imao ovakvih propusta, a ostalo bi ono zrno pameti, da postoji registar, impresum i urednik koji je građanin Srbije, jer bez toga nema pozivanja na odgovornost. Pošto nije bilo konsultacija onda se dešava da Predlog za izmenu i dopunu zakona i sam doživi izmenu pod pritiskom javnosti i medija.

- Prilikom pisanja zakona zaobiđena je radna grupa koju je formiralo samo Ministarstvo kulture i nije sasvim jasno ko je njegov autor.

- Da su izmene dočekane aplauzom bilo bi mnogo ljudi koji bi se javili da su autori, a kako su dočekane na nož sada se svi izvinjavaju i sklanjaju. Budući da poznajem neke članove radne grupe ministarstva, verujem da oni ovakve nespretne izmene ne bi napisali.

- Koliko je izmena zakona prihvatljiva?

- Ono što je prihvatljivo je državljanstvo urednika, obaveznost impresuma, celishodnost registra, ali drastično podizanje kazni u uslovima kada štampa ne može da preživi neće imati posledicu da nadoknade štetu povređenoj strani već će voditi u bankrotstvo ili zatvaranje medija. Ako novine nekome nanesu štetu oštećeni treba da dobije odštetu, a ne da tim putem država puni budžet.

- U kojoj meri se krši tačka 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima?

- Pitanje je da li imamo dovoljno opravdanja da je sve ono što je zapisano u zakonu neophodno demokratskom društvu. Ako je društvo demokratsko onda bi veliki deo odgovornosti za rad medija išao na njihovu samoregulaciju. Veliki deo sporova mogli su sami mediji da reše, ali sudovi časti ne rade, nema saveta za štampu, a niko im nije ponudio ni pomoć.

- Zašto se zakon donosi po hitnom postupku i da li ima istine u spekulacijama da je reč o obračunu jedne stranke s medijima?

- O tome već svi govore. Pokazalo se da kad sudstvo ne radi, onda je jedan političar imao problem kako da naplati dobijene sudske sporove. To na kraju tako ispada. Na strani zakona su samo oni iz čije je stranke čovek koji je to pokrenuo.

- Da li može da se povuče paralela između ovih izmena zakona i zakona o informisanju iz vremena kada je Aleksandar Vučić bio ministar?

- U prvi mah taj stari zakon me je iznenadio nekim savremenim rešenjima do onog dela gde se propisuju kaznene mere, ali pošto nisam pravnik propustio sam da uvidim da je „kvaka“ u prekršajnom postupku koji je trebalo da se vodi u periodu od 24 sata, tako da sam tu u proceni pogrešio. U tom smislu, paralela ne može da se povuče, jer ovaj zakon predviđa redovan sudski postupak.