26. 08. 2009

OEBS: UGROŽAVANJE MEDIJSKE REFORME

Povodom Izmena i dopuna zakona o javnom informisanju

Beograd, 26.08.2009. (Danas) - Šef Misije OEBS u Srbiji, ambasador Hans Ola Urstad, izrazio je juče svoju zabrinutost u vezi sa izradom predloženih izmena Zakona o javnom informisanju, ukazujući da učestala primena hitnog postupka za izmene medijskog zakonodavstva ugrožava kvalitet propisa, kao i reformu medijskog sektora.

„Medijski zakoni se već drugi put ove godine menjaju po hitnom postupku. Ovakva praksa ugrožava kvalitet zakona i njihovu primenu i može da šteti medijskoj reformi u Srbiji“, rekao je Urstad, dodajući da je nedostatak transparentnosti i javne rasprave prilikom izrade amandmana naročito zabrinjavajući.

Šef Misije OEBS u Srbiji pozdravio je pojedine odredbe predložene amandmanima, među kojima i veću odgovornost distributerskih kuća, osnivača javnih glasila i glavnih i odgovornih urednika, kao i povećanu odgovornost za povredu pretpostavke nevinosti i kršenje prava maloletnika.

„Predloženi amandmani, međutim, uvode kazne koje su previsoke za situaciju u Srbiji i kao takve mogu dovesti do autocenzure i zatvaranja medija“, istakao je Urstad.

Problematične su, kako navodi šef Misije, i one odredbe koje predviđaju mogućnost zatvaranja medija čiji je račun u blokadi duže od 90 dana godišnje, kao i zabranu prenosa vlasništva nad medijima.

„Iako bi osnivanje registra medijskog vlasništva predstavljalo pozitivan pomak, Misija bi bila obazriva kada je u pitanju uvođenje registracije kao uslova za osnivanje ili postojanje medija, jer bi to moglo da ugrozi medijske slobode“, dodao je ambasador Urstad.

„Misija OEBS podržava napore Vlade i svih zainteresovanih strana da stvore medijsko okruženje u kojem se profesionalni standardi, etičke norme i zakonske odredbe u potpunosti poštuju“, zaključio je Urstad.

Nataša Vučković - Lesendrić, pomoćnica ministra kulture za medije kaže za Danas da u suštini postupak usvajanja Predloga zakona jeste po hitnom postupku, ali da su predloženi amandani posledica uočenih manjakovosti višegodišnje primene ovog zakona.

- Definisanje Izmena i dopuna zakona o javnom informisanju nije urađeno po hitnom postupku, već uz uvažavanje dugogodišnje prakse i poteškoća izazvanih primenom postojećeg Zakona o javnom informisanju, tako da ne može se reći da je to urađeno netransparentno jer se o problemima poslovanja i izveštavanja srpskih medija često i vrlo oštro govorilo u javnosti, naročito u poslednjih godinu dana - objašnjava naša sagovornica. Ona dodaje da je cilj izmene zakona da se u srpske medije uvedu evropski standardi, što je bilo nephodno, „sa čime se slaže i Oebs, da se zakonski poveća odgovornost za povredu pretpostavke nevinosti i kršenje prava maloletnika“.

- Medijska udruženja i devet godina nakon demokratskih promena nisu uspela da se dogovore o formiranju samoregulativnog tela, koje bi se bavilo nadzorom nad sprovođenjem etičkog kodeksa novinara. To je mogao biti jedan od načina da se reši pitanje standarda, ali kako to nije realizovano zaključili smo da bi se promenom zakona moglo uticati na povećanje nivoa standarda - ističe pomoćnica ministra kulture.

Kada je reč o kritici OEBSa da su kazne previsoke, naša sagovornica ističe da smatra da one to nisu, jer su one vezane za prihode koje medijske kuće ostvaruju namernim plasiranjem neistinith informacija sa ciljem da povećaju zaradu..

- Izvor problema jeste taj što javna glasila nemaju status pravnog lica tako da ne snose ni odgovornost za obaveze koje proističu iz njihovog poslovanja - kaže Vučković-Lesendrić.

Ona dodaje da kada je reč o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti nakon 90 dana blokade računa osnivača javnog glasila treba imati u vidu i to da zakonskim uređivanjem prava i obaveza u određenoj delatnosti, a naročto u delatnosti od javnog interesa kao što je infromisanje, podrazumeva i uređivanje uslova privređivanja.

- Informacije koje mediji pružaju, pored toga što medijskom preduzeću omogućuju stvaranje dobiti, ujedno direktno utiču i na proces formiranja stavova i mišljenja građana. Koliko javno glasilo ima određena dugovanja, poverilac može pokrenuti stečajni postupak u roku već nakon 30 dana, ali medij koji duguje neretko u praksi pokušava da diskredituje poverioca pokretanjem kampanje protiv njega. To pokušavamo da sprečimo usvajanjem izmena ovog zakona. Ništa manje važno nije ni činjenica što medijska kuća čiji je račun u blokadi nije u mogućnosti da isplaćuje svoje zaposlene, te se time otvara mogućnost da se od novinara preko naručenih tekstova, što je takođe slučaj u praksi, direktno dovodi u pitanje objektivnosti izveštavanja - objašnjava naša sagovornica.