08. 06. 2010

MOĆNICI I POLITIČARI PRETE, TUŽE I CENZURIŠU

Pritisci na lokalne medije u Srbiji tokom aprila i maja 2010. sve veći i učestaliji

Vladan Filipčev, Bečejski mozaik: Opština nas ne finansira, jer smo odbili da potpišemo ugovor po kojem zbog 25.000 dinara ne bismo smeli da pišemo komentare i kolumne, već samo izveštaje l Mileva Malešić, TV Forum: Opštinari su sat i po objašnjavali novinarima kako treba da pišu

Beograd, 08.06.2010. (Danas) - U malim gradovima mi likove iz svojih tekstova i priloga srećemo svakodnevno na ulici. Pritisci lokalnih moćnika su drastičniji u malim sredinama, kao i njihov uticaj na policiju i pravosuđe - kaže za Danas Stojan Marković, urednik Čačanskih novina, komentarišući informaciju da su pritisci na lokalne medije tokom aprila i maja 2010. sve veći i učestaliji, a prema najnovijim podacima Poslovnog udruženja asocijacije nezavisnih lokalnih medija „Lokal pres". Tokom tog perioda lokalni mediji beleže rast broja slučajeva drastičnog ugrožavanja radne i životne sigurnosti svojih novinara i redakcija, koje su praćene nekonsekventnim postupcima pravosuđa, i pritiscima lokalnih uprava, koji u potpunosti narušavaju pravnu sigurnost novinara i redakcija. Baviti se novinarstvom u srpskoj provinciji nezahvalan je, neizvestan i često opasan posao. Primeri dolaze iz mnogih redakcija. Recimo, predsednik skupštine opštine Prijepolje, Jusuf Muškić, nedavno je rekao da više neće sarađivati sa novinarima lokalne Televizije Forum, jer su u direktnom prenosu sednice gradske Skupštine građanima Prijepolja omogućili uvid u rad predstavnika naroda. Na spornoj sednici, predstavnici naroda su, osim verbalnim konfliktom, različita mišljenja izražavali i upotrebom sile. TV Forum je to uredno prenela, a putem agencija video zapisi iz skupštinske sale obišli su Srbiju. Iako su kamere zabeležile tuču, Muškić i predsednik opštine Prijepolja Dragoljub Zindović optužili su medije za „neistinito i neobjektivno izveštavanje" o događanjima sa sednice. Kao glavni krivci označeni su novinari TV Forum.

- Na konferenciji za novinare, održanoj posle sporne sednice, Muškić je izjavio da prekida svaku saradnju sa TV Forum. Zindović je optužio naše novinare da su krivi za remećene međunacionalnih odnosa, da iznose neistine... Sat i po objašnjavao je novinarima kako treba da pišu, pitao se zašto smo morali da pustimo video zapis nasilnih scena iz skupštinske sale... pa on mora da objašnjava šta se to u sali događalo... - kaže za Danas Mileva Malešić, direktorica TV Forum.

Podela na crne i bele

Ona naglašava da lokalni moćnici žele medije da drže pod kontrolom i da samim tim lokalni mediji trpe veće pritiske. Najveće probleme, prema rečima naše sagovornice, stvara još nedovršena privatizacija kao i nelojalna konkurencija, odnosno startna pozicija.

- Imamo medije finansirane od strane opštinskog budžeta i privatne, u vlasništvu lokalnih moćnika. Najmanje je nezavisnih medija u vlasništvu medijskih profesionalaca - ocenjuje Malešić.

Nebojša Kolarski, član Srpske radikalne stranke i odbornik u Skupštini opštine Bečej, podneo je 5. maja tužbu izdavača i osnivača nedeljnika „Bečejski mozaik" i Kristine Demeter Filipčev, novinarke i zamenice glavnog i odgovornog urednika.

- Poslanik SRS tužio nas je za klevetu tražeći novčanu nadoknadu od 500.000 dinara. Naime, on je za skupštinskom govornicom rekao da stanovnike Bečeja „deli na crne i bele" i da Rome razlikuje jedino po tome što su crni. Naša novinarka je prenela citat, što njemu nije zasmetalo, već mu se nije dopao komentar u kome je ona tu izjavu okarakterisala kao govor mržnje - kaže za Danas Vladan Filipčev, glavni i odgovorni urednik Bečejskog mozaika. On dodaje da je to samo jedan u nizu problema sa kojim se ovaj lokalni medij suočavaju.

- Opština nas ne finansira od početka godine, jer smo odbili da potpišemo sraman ugovor po kojem bi nas lokalna vlast finansirala sa 25.000 dinara mesečno, a sa druge strane, mi ne bismo smeli da pišemo komentare i kolumne, već samo izveštaje. Gotovo svi lokalni mediji odbili su da potpišu takav ugovor, mada su mnogi nešto kasnije „poklekli", verovatno u nedostatku sredstava. Osim opštine, probleme nam prave i javna preduzeća, koja ne odgovaraju na naša pitanja, pa često moramo da se pozivamo na Zakon o javnom informisanju. Odgovori stižu sa velikim zakašnjenjem, priče gube na aktuelnosti i samim tim, na perfidan način smo onemogućeni da se bavimo našim poslom, ali ne odustajemo - odlučan je Filipčev.

Redakcija, a i sam vlasnik nedeljnika „Vranjske" Vukašin Obradović bili su izloženi pretnjama i pritisku nakon što su objavili seriju tekstova u kojima su izneli podatke o poslovima kontroverznog biznismena iz Vranja Gorana Tasića i njegovom odnosu sa narodnim poslanikom „Nove Srbije" iz Vranja Radoslavom Mojsilovićem. Novinari „Vranjskih" bavili su se konkretnim slučajevima u najmanju ruku sumnjivih poslova Gorana Tasića, ali i njegovim krivičnim dosijeom, pa i saradnjom sa „žestokim momcima iz beogradskog podzemlja". Sam Tasić je reagovao podnošenjem tužbi protiv vlasnika „Vranjskih", a ubrzo nakon toga usledilo je njegovo hapšenje zbog ranijih krivičnih prijava.

U džipu oko redakcije

- Ja lično, moja porodica ali i članovi redakcije bili smo pod konstantnim pritiskom, a Tasić je u crnom džipu šetao gradom i kružio oko prostorija naše redakcije - rekao je Obradović, navodeći da niko u Vranju od aktuelnih političara bilo da su u opoziciji ili poziciji nije reagovao na ono na šta su ukazivali u svojim tekstovima novinari njegovog lista.

Po tužbi direktorice Apoteke Vranje Jasmine Arsić Viši sud u Vranju doneo je i presudu protiv Vukašina Obradovića vlasnika novina „Vranjske" zato što je kako stoji u odluci suda „prekršio članove 49 i 50 Zakona o javnom informisanju i nije objavio kako je zakonom predviđeno demanti koji mu je uputila Arsićeva".

Ni tek završena kampanja za Nacionalni savet Bošnjaka nije mogla da prođe bez pokušaja da se uređivačka politika okrene u pravcu koji odgovara. Nezadovoljan izveštavanjem Regionalne televizije, čiji je osnivač grad, muftija Muamer Zukorlić, nosilac izborne liste Bošnjačke kulturne zajednice (BKZ), zapretio je novinarima u Novom Pazaru da će biti žestoko lustrirani kad u BKZ osvoji vlast u Nacionalnom savetu Bošnjaka. I ranije je iz Mešihata IZ u Srbiji na čijem čelu je muftija Zukorlić, bilo pokušaja da se gradskoj televiziji kroz saopštenja ukaže na „propuste" u Dnevniku, smatrajući da je prilog o aktivnostima njihovog prvog čoveka trebalo da bude u udarnim a ne u nekim tamo minutima kasnije.

Na osiromašene lokalne i regionalne medije u Nišu ne vrši se direktni politički pritisak, ali u njihovoj uređivačkoj politici postoji izvesna samocenzura, izazvana kako „disciplinovanjem" tokom prethodnih godina tako i finansijskim uslovljavanjima".
Dragan Miljković, glavni i odgovorni urednik Niške televizije (NTV), čiji je osnivač grad, tvrdi da „par godina unazad nema posebnih političkih pritisaka", uz objašnjenje da je to „verovatno zbog toga što vlast čini više političkih stranaka". On smatra da je „sreća" i što se NTV delimično finansira iz budžeta, a njeni komintenti „nisu prljavi". Zato se i dogodilo, objašnjava, da je NTV „bila jedina televizija koja je objavila da je pivo Niške pivare bilo otrovano", dok su ostale, privatne televizije prećutale takvu vest o „svom komitentu".

Direktor i glodur privatne Televizije Pet Aneta Radivojević takođe se slaže da „nema klasičnih političkih pritisaka".

- Između političara i medija danas postoji finansijska uzročno-posledičnih veza. Ako ste im naklonjeni ili ih redovno pratite, možete računati na ugovore sa „njihovim" firmama, pre svega javnim preduzećima - objašnjava ona.

- Regionalni i lokalni mediji u Nišu suočeni su sa ozbiljnom ekonomskom krizom, a novinari su u apatiji i lošem materijalnom položaju. Zato se, valjda, najmanje sredstava ulaže u istraživačke priče, a u programu preovlađuju agencijske vesti, saopštenja i kratke izjave lokalnih funkcionera, bez dubljeg istraživanja i pronalaženja pozadine bilo koje informacije. Sa druge strane, loš zakon o informisanju pruža „odličnu" priliku svima koji su nezadovoljni medijskim predstavljanjem svog „lika i dela" da mogu da tuže medije. U takvoj situaciji pritisak lokalne političke elite - nije ni potreban - ocenjuje Zoran Kosanović iz Medijskog istraživačkog centra, sa sedištem u Nišu.

Prema dostupnim podacima, ozbiljniji „pritisak" na niške medije za sada se ne vrši preko sudova, izuzev u jednom slučaju. Opštinski sud u Nišu presudio je prošle godine da su novinarka i glodur Narodnih novina Dragana Kocić i Timošenko Milosavljević obavezni da isplate milion dinara odštete, i to zbog objavljivanja delova optužnice protiv bivšeg načelniku Vojne direkcije za pravno-imovinske poslove VS majora Žarka Šurbatovića. OEBS je, pozivajući se upravo na ovaj slučaj, u svom godišnjem izveštaju za 2009. ocenio da je „u Srbiji ugrožena sloboda informisanja".
Građani brinu za „Farmu"

Protiv nedeljnika „Užička nedelja" u toku su dva sudska postupka. Prvi je pokrenuo jedan užički advokat, jer su te novine objavile da ga je tražila interventna jedinica, a drugi je pokrenuo javni funkcioner iz Čajetine, zbog optužbi koje je u intervjuu tim novinama izrekao njegov bivši partijski kolega, a danas stranački oponent. S druge strane, ta redakcija trpela je i pritiske u vidu čestih kontrola finansijske inspekcije, a samo u jednom danu, pre nekoliko godina, redakciju je posetilo nekoliko finansijskih inspektora.

- Direktnih pritisaka nije bilo, barem koliko je meni poznato, a čini mi se da se to danas elegantnije rešava, preko novca. Ako nema oglašivača, nema ni novina i plašim se da će takvo stanje ugasiti pojedine medije u Srbiji, kaže Toni Stanković, vlasnik „Užičke nedelje" i odnedavno njen glavni i odgovorni urednik.

- Građanima nije stalo do ozbiljnih informacija, već ih interesuju trivijalnosti, što je dodatno olakšalo posao svima onima kojima odgovara da ne postoji novinarstvo. Većinu ne zanima ni slobodno novinarstvo, ni demokratija, dovoljni su im „Farma" i „Veliki brat". Da se sutra ugase svi pisani mediji u Srbiji, verujem da bi retko ko to primetio - kaže Stanković.