01. 09. 2010

PROGRAMI ZA ŠKOLARCE NA MARGINI

Istražujemo: Koliko su obrazovni sadržaji zastupljeni na srpskim televizijama

Beograd, 01.09.2010. (Danas) - U trci za što boljim rejtingom i privlačenjem što većeg broja oglašivača, srpske televizije potisle su iz programskih šema obrazovne i školske programe, koje su ranijih godina rado gledali i mlađi, ali i stariji gledaoci.

Uprkos velikom broju televizijskih stanica, ponuda programa ove vrste prilično je oskudna, a na mnogim kanalima čak ni ne postoji. U prilog tome govore i podaci istraživanja od pre dve godine, prema kojima je obrazovnim sadržajima na televizijskim stanicama u Srbiji posvećeno ukupno nešto više od četiri odsto.

Sve TV stanice sa nacionalnim frekvencijama ističu da tek pripremaju programske šeme za jesen, pa ne mogu precizno da navedu koliko će obrazovni program imati udela u ukupnom programu. Tako na komercijalnim televizijama Pink, Avala i Košava-Hepi nisu mogli da nam daju odgovor na ovu temu, mada dosad ta vrsta programa na nekima od njih nije ni zapažena.

Međutim, komercijalne stanice u Srbiji nemaju zakonsku obavezu kada je reč o vrsti programa koje bi morale da emituju, pa tako nisu u obavezi da imaju obrazovni i školski program. Sa druge strane, Zakon o radiodifuziji predviđa da programi koji se proizvode i emituju u okviru javnog servisa moraju biti od opšteg interesa. Pod tim se podrazumevaju programi informativnog, kulturnog, umetničkog, obrazovnog, verskog, naučnog, dečjeg, zabavnog, sportskog i drugih sadržaja.

Prema podacima agencije AGB Nilsen, najviše obrazovnog programa je na drugom programu javnog servisa, skoro 16 odsto. Nakon RTS2 najviše obrazovnog programa je na TV Foks, na kojoj ovakvi sadržaji učestvuju sa više od 2,5 odsto u programskoj šemi. Više od dva odsto ovog programa je na TV B92, Košavi-Hepi, RTS1, dok je na Avali i Pinku manje od jedan odsto obrazovnih emisija.

Saša Mirković, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), ističe za naš list da je prisustvo dečijeg i obrazovnog programa na RTS-u „daleko od onoga što bi trebalo da bude uloga javnog servisa, za šta je argument uvek taj da je vreme krize".

- Domaća produkcija ovakvog programa je skupa i teško se isplati. Međutim, ohrabrujuća je vest da je najavljeno snimanje nastavaka određenih starih emisija, što je proizvod kritike da RTS mora da bude nosilac tog programa. To bi ujedno ohrabrilo i komercijalne emitere, koji nemaju tu programsku obavezu, da počnu sa takvim produkcijama - objašnjava Mirković.

Prema njegovim rečima, ekonomska kriza trenutno je jedan od otežavajućih faktora kada je reč o produkciji obrazovnog programa i jedino RTS-u može da se isplati takav poduhvat, jer se finansira iz pretplata.

TV kritičarka Branka Otašević kaže da, sem na RTS-u i donekle na TV B92, nije primetila obrazovni program na drugim televizijama. Prema njenim rečima, RTS ima dugu tradiciju u oblasti naučnog i školskog programa.

- Nažalost, ova vrsta programa je danas potisnuta u programskoj šemi i neredovna su emitovanja, jer ih remete razni prenosi, među kojima i prenosi skupštine. Iako je kvalitetan obrazovni program na RTS, pitanje je koliko je konkuretan, kada većina danas ima kablovsku televiziju i može da prati specijalizovane kanale - ističe Otaševićeva.

Podsetimo, među popularnim emisijama koje se svojevremeno činile dečiji i obrazovni program u Srbiji nalaze se Na slovo na slovo, Kocka, kocka, kockica, Poštar Aca, Zooteka, Životinjsko carstvo, S one strane duge, Pazi, sveže obojeno, Vukov video bukvar, Neven, Putokaz, Otkrivalica, Korak od sna, Fazoni i fore, Metla bez drške, Laku noć, deco i mnoge druge. Svakako treba istaći i emisiju koja se emitovala 18 godina u kontinuitetu, a reč je o Muzičkom toboganu, autora i voditelja Minje Subote.

U RTS-u navode da su jedina televizija u Srbiji koja kontinuirano proizvodi sopstveni obrazovni, školski i program za decu, a da je plan da se poveća broj ovih sadržaja.

- Očekujemo i da nam država uskoro omogući ponovno uspostavljanje kontrole nad našim Drugim programom ukidanjem skupštinskih prenosa, čime bi se ovim sadržajima obezbedilo još više programskog prostora - ističu u RTS-u.

Kulturno-obrazovni program RTS-a, inače, obuhvata dokumentarnu, redakciju za nauku i obrazovanje, redakciju kulture, školsku, dečiju i redakciju igranog programa, koje se svojim programima često obraćaju školarcima i najmlađim gledaocima. Tokom prvih šest meseci, kažu, emitovano je ukupno 110 naslova ove vrste programa, dok je učešće naučno-obrazovnih i školskih emisija u ukupno emitovanom programu RTS-a skoro devet odsto u 2009, a u prvih šest meseci ove godine više od deset odsto školskog programa. U RTS-u dodaju da školska redakcija emituje nedeljno ukupno 16 sati programa.

Od školskog programa u narednom periodu u javnom servisu izdvajaju peti ciklus kviza Zdravo, Evropo, a od oktobra počinje premijerno emitovanje serija domaće proizvodnje, među kojima su Uzbuna - o bolestima zavisnosti, Matematika u srcu - o matematičkim talentima, i (Ne)obično o biljkama - o biljkama u Botaničkoj bašti u Beogradu.

Urednik filmskog i serijskog programa RTV B92 Aleksandar Kostić kaže da se na ovoj televiziji, iako nema zakonske obaveze, emituje dnevno od sat i po do tri sata obrazovni program, odnosno naučno-popularni. On dodaje da B92 ima kapaciteta da u narednom periodu uveća zastupljenost ove vrste programa i da mu da reprezentativniji status.

Dragan Nenadović, direktor programa televizije Foks, kaže da ova televizija kao komercijalna stanica na specifičan način emituju obrazovne sadržaje, tako što se kroz svoje dokumentarne programe bave i edukacijom.

- Ako govorimo o naučno-obrazovnom programu kakav pamtimo od pre 20 godina, takav koncept u ovim vremenima mora da doživi određene promene i da se prilagodi novom sistemu obrazovanja i načinu života mladih. I takav program bi trebalo da bude prioritet pre svega javnog servisa - objašnjava Nenadović.

Svakako da vreme nije isto kao što je bilo pre dvadesetak godina i više, pa tako mladi danas, umesto uz obrazovne programe, odrastaju uz scene nasilja na televizijama, lakoj zabavi i nekvalitetnim sadržajima. Postavlja se, ipak, pitanje ko je na koga po tom pitanju uticao - da li su TV emiteri uskladili program u skladu sa načinom života novijih generacija ili su na današnje vrednosti uticaj imali upravo programi na malim ekranima.

Uticaj TV-a na razvoj deteta

Istraživanja stručnjaka za uticaj televizije na razvoj deteta pokazuju da će do 18. godine dete veći deo života provesti spavajući i gledajući televiziju. Stručnjaci smatraju da deca koja gledaju dečje obrazovne emisije bolje čitaju i imaju razvijenije jezičke veštine od dece koja gledaju samo crtaće i programe za odrasle. Ispitivanja su, takođe, pokazala da je tinejdžersko nasilje u 19. godini veće ukoliko je gledanost televizijskog nasilja do osme godine česta i kontinuirana.