27. 11. 2010

BOGATI VIDE MEDIJE KAO SVOJE IGRAČKE

Beograd, 27.11.2010. (Danas) - U Srbiji ne postoji svest kod vlasnika medija o tome koliko je važno obrazovanje i obuka ljudi koji rade u medijima. Takođe, neophodne su i promene u formalnom obrazovanju novinara, jer se na fakultetima i dalje previše posvećuje pažnje teoriji, dok je prakse nedovoljno - ocenjuje za Danas Karsten fon Namen, šef tima za Evropu i Centralnu Aziju u Dojče Vele akademiji.

Fon Namen, koji je u Srbiji povodom okupljanja bivših polaznika seminara ove akademije, ističe da je dosad u Srbiji održano oko 30 treninga za oko 300 novinara, dok je u regionu više od 1.000 ljudi prošlo kroz stotinak obuka ove akademije.

- Od učesnika smo čuli da za nedelju-dve, koliko su na treninzima, u svojim medijima ne primaju platu. Mi ne dajemo velike dnevnice, jer smatramo da oni dolaze na treninge, a ne da bi dobili novac, tako da novinari koji dođu imaju finansijski manjak. To pokazuje da njihovi urednici ovakve treninge vide kao vrstu zabave u slobodno vreme i ne shvataju da ukoliko žele da unaprede kvalitet medija, moraju dugoročno da ulažu u to - objašnjava Fon Namen.

- Kakva su dosadašnja iskustva Dojče Vele akademije sa treninzima u Srbiji?

- U Srbiji smo već deset godina angažovani i povod ovog okupljanja je da vidimo koliko smo treninzima doprineli medijskoj sceni. Često se dešava da oni koji prođu naše seminare ne mogu potpuno da sprovedu nova znanja u svojim redakcijama, jer je takva situacija u mediju u kojem rade ili urednici to ne dozvoljavaju. Zato smo počeli da vodimo treninge i u samim medijima, kako bismo bili sigurni da će ono što radimo moći da bude i sprovedeno. Međutim, ustanovili smo da ni to nije dovoljno, pa smo uspostavili saradnju sa Misijom OEBS pre godinu dana u vezi sa zakonskim okvirom u ovoj oblasti, koju ćemo nastaviti i ubuduće.

- Kako ocenjujete stanje na medijskoj sceni u ovom regionu? Možete li da uporedite po tom pitanju Srbiju sa zemljama okruženja?

- U regionu razlike postoje možda samo u detaljima, ali su u zemljama bivše Jugoslavije problemi u suštini isti. Etički i profesionalni standardi se često ne poštuju jer ih i sami novinari krše. S druge strane, i urednici daju smernice koje su u suprotnosti sa time kako bi trebalo, jer žele da prodaju što više svog medijskog sadržaja. Takođe, postoji i uticaj politike da se ne poštuju ti standardi. Naime, ako neko izveštava o nečemu što se ne sviđa političarima ili moćnim ljudima iz privrede, može da bude kritikovan, izgubi posao ili čak i život, i to sve za minimalnu platu.

- Da li je u Srbiji za poslednjih deset godina uočen određeni napredak što se tiče situacije u medijima i koji?

- Medijska scena u vašoj zemlji je svakako postala slobodnija u odnosu na period vladavine Slobodana Miloševića. Međutim, taj prelazni period je veoma težak i komplikovan. Ta medijska sloboda koja je osvojena često vodi ka tome da novinari i medijski menadžeri smatraju da mogu da rade šta hoće. To je dovelo do toga da bogati ljudi vide medije kao svoje igračke kojima mogu da upravljaju.

- U kojim segmentima su neophodne promene?

- Promene moraju da počnu od samih novinara, odnosno mora da se promeni stav prema novinarstvu. Neophodno je više saradnje i solidarnosti među novinarima, kao i da se investira u kvalitet novinara. Svakako da i zakonski okviri moraju da budu poboljšani, jer drugačije Srbija neće moći da uđe u EU.

Četvrti stub društva u Nemačkoj

"U Nemačkoj novinari imaju ulogu kontrolnog mehanizma, četvrtog stuba društva, dok u Srbiji to nije slučaj i ljudi zbog toga često prelaze u druga zanimanja. Novinari u Nemačkoj spadaju u bolje plaćena zanimanja, jer je reč o poslu sa akademskom titulom", ističe Karsten fon Namen.