04. 01. 2002

Mediji jaka igračka za vlast

BEOGRAD, 4.1.2002 - "Zašto Nacrt zakona o radio-difuziji nije ušao u proceduru mogli bi najpre da odgovore u Vladi Srbije. Mi smo završili sedmu verziju i nastavili diskusiju. Međutim, stigle su primedbe od SPC-a i vojvođanske vlade i bojim se da će republička vlada popustiti pod njihovim pritiscima. A zahtevi se vrte oko broja mreža i oko toga da svi emiteri mogu da nastave rad do sprovođenja zakona." Ovako na pitanje zašto se, kako je ranije bilo najavljeno, do kraja decembra prošle godine u skupštinskoj proceduri nije našao Predlog zakona o radio-difuziji za "Danas" odgovara Slobodan Đorić, predsednik Asocijacije privatnih medija i član Radne grupe za izradu Predloga zakona o radio-difuziji. Sa njim se slaže i profesor komunikologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Branimir Stojković koji, pored napomene da nije video poslednji Nacrt Radne grupe, kaže da otpor postoji i u političkim krugovima. "Savet koji bi nadgledao rad medija zamišljen je kao predstavnik društva, a ne politike. I to je osnovni razlog što se sa Nacrtom ne ide u proceduru", smatra on. Međutim, Rade Veljanovski, direktor Radio Beograda i član Radne grupe, ne pokazuje zabrinutost zbog ovog pitanja. "Razmatranje Nacrta je pomereno za posle Nove godine, najverovatnije zbog prezauzetosti Vlade. Razgovor očekujem naredne sedmice", kaže Veljanovski, ocenjujući da će zahtevi koji dolaze iz Vojvodine neznatno usporiti donošenje zakona. "Oni traže poseban Savet, ali to je više političko pitanje i mi se kao Radna grupa ne mešamo. Nadam se da će do kraja meseca Nacrt ući u proceduru", kaže Veljanovski. Slobodan Đorić napominje, ipak, da je najveći broj radio-stanica nastao od ‘98. godine a naročito tokom 2000. godine pod okriljem SPS-a i JUL-a i da se one nalaze na teritoriji Vojvodine odakle i dolaze zahtevi da se izdaju privremene dozvole za rad do donošenja zakona o radio-difuziji. "Sam konkurs za dodelu frekvencija i čitava ta procedura može trajati dve godine i dotle će svi oni raditi. Vlada u takvoj situaciji očigledno ne želi da diže prašinu", smatra Đorić. Po njegovim rečima, ljudi iz OEBS-a i Saveta Evrope, koji su u izradi Nacrta učestvovali kao konsultanti i supervizori, neće se složiti sa takvom politikom zataškavanja problema. Nadovezujući se na ovo, profesor Stojković objašnjava da u većini evropskih zemalja postoji savet kakav predlaže Radna grupa i koji se sastoji iz nezavisnih intelektualaca na koje je teško izvršiti politički pritisak. "Takav je slučaj u BBC-ju. Kraljica imenuje profesore, ugledne ličnosti u Savet koji nadgleda rad tog medija. Radi se o ljudima koji imaju ogroman ugled i na koje niko i ne pokušava da izvrši bilo kakav uticaj. Međutim, bojim se da smo mi u manjku sa takvim kadrom", kaže profesor Stojković, dodajući da su mediji jaka igračka, te da će oni koji vladaju teško da je ispuste.