Analiza procesa sufinansiranja projekata proizvodnje medijskih sadržaja u Srbiji u 2026. godini

Projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja u 2026. godini pokazalo je da sistem nije samo propustio da ostvari svrhu zbog koje je uspostavljen, već da se od nje gotovo potpuno udaljio.

Nakon dvanaest godina primene ovog modela i godinu dana od poslednjih izmena Zakona o javnom informisanju i medijima i Pravilnika o projektnom sufinansiranju, jasno je da problem više nije u nedovoljno preciznim propisima, već u njihovoj selektivnoj primeni, odsustvu institucionalne kontrole i potpunom izostanku odgovornosti za očigledne zloupotrebe.

Analiza sprovođenja konkursa u 2026. godini pokazuje da gotovo nijedan od ključnih problema identifikovanih prethodnih godina nije otklonjen. Naprotiv, mnogi su dodatno produbljeni. Kašnjenja u raspisivanju konkursa i donošenju odluka, naknadno menjanje podataka u Jedinstvenom informacionom sistemu, neujednačena primena propisa, višestruko angažovanje istih članova komisija, ignorisanje očiglednih sukoba interesa, finansiranje medija osnovanih neposredno pred raspisivanje konkursa, kao i koncentracija javnog novca kod malog broja izdavača bliskih vlasti, više se ne mogu posmatrati kao pojedinačni propusti. Oni predstavljaju obrazac funkcionisanja sistema.

Posebno zabrinjava činjenica da su izmene regulatornog okvira iz 2025. godine poslužile pre svega kao privid reforme. Iako su predstavljene kao odgovor na usklađivanje sa evropskim preporukama, one nisu otklonile uzroke najvećih zloupotreba. Predlozi relevantnih novinarskih i medijskih udruženja, usmereni na unapređenje transparentnosti, sprečavanje manipulacija pri izboru komisija i efikasniji rad Jedinstvenog informacionog sistema, nisu prihvaćeni. Rezultat takvog pristupa je da je 2026. godina potvrdila sve ono na šta je stručna javnost upozoravala godinama - da formalne izmene propisa bez političke volje za njihovu doslednu primenu ne mogu proizvesti suštinske promene.

Podaci predstavljeni u ovoj analizi pokazuju i da projektno sufinansiranje sve manje služi ostvarivanju javnog interesa, a sve više postaje mehanizam za raspodelu javnog novca unapred favorizovanom krugu medija i izdavača.

Istovremeno, profesionalni lokalni i nezavisni mediji, koji kroz ovaj sistem godinama unazad dobijaju podršku za proizvodnju sadržaja od javnog interesa, ostaju bez sredstava ili dobijaju simbolične iznose, često uprkos dugogodišnjem radu, profesionalnim referencama i značaju za lokalne zajednice.

Prvi put od uvođenja projektnog sufinansiranja dogodilo se da na konkursima Ministarstva informisanja i telekomunikacija nijedan projekat relevantnih novinarskih i medijskih udruženja i organizacija nije dobio podršku, dok su sredstva dodeljena organizacijama i medijima bliskim vlasti.

Istovremeno, činjenica da su ANEM, UNS i druga relevantna udruženja bili prinuđeni da uspostavljaju sopstvene registre konkursa, baze rezultata i registre članova komisija kako bi javnost uopšte mogla da prati proces, predstavlja najbolji dokaz da Jedinstveni informacioni sistem nije ispunio osnovni cilj zbog kojeg je uveden.

Umesto instrumenta transparentnosti, JIS je postao još jedna prepreka efikasnom javnom nadzoru nad trošenjem gotovo dve milijarde dinara javnog novca.

Posebno zabrinjava to što na veliki broj dokumentovanih nepravilnosti tokom čitavog projektnog ciklusa nisu reagovale institucije koje su za to nadležne. Kada su novinarska i medijska udruženja ukazivala na sukobe interesa članova komisija, nezakonitosti u radu organa javne vlasti ili očigledna kršenja propisa, reakcije su uglavnom izostajale.

Takva praksa dodatno urušava poverenje u zakonitost čitavog sistema.

Zbog svega navedenog, može se zaključiti da je 2026. godina predstavljala najdrastičniji primer obesmišljavanja instituta projektnog sufinansiranja od njegovog uvođenja 2015. godine.

Sistem koji je trebalo da podstiče medijski pluralizam, profesionalno novinarstvo i ostvarivanje javnog interesa, u velikoj meri postao je instrument politički motivisane raspodele javnih sredstava.

Bez da se obezbedi dosledna primena propisa, efikasan nadzor nad radom organa javne vlasti i konkursnih komisija, kao i stvarna odgovornost za zloupotrebe, projektno sufinansiranje će izgubiti i ono malo smisla koji je do danas sačuvalo.

Time neće biti ugrožen samo opstanak velikog broja profesionalnih, naročito lokalnih medija, već i pravo građana da budu informisani u skladu sa javnim interesom, zbog kojeg je ovaj sistem i uspostavljen i koji je zaista, uz privatizaciju medija, bio jedna od najvažnijih medijskih reformi sprovedenih u Srbiji nakon 2000. godine.

Cela analiza može se preuzeti na ovom linku.

Analiza je nastala u okviru projekta Asocijacije nezavisnih elektronskih medija „Participativno praćenje realizacije procesa sufinansiranja projekata“ koji je podržan od strane holandskog Ministarstva spoljnih poslova kroz program MATRA. Za sadržinu analize isključivo je odgovoran ANEM i ta sadržina nužno ne izražava zvanične stavove Kraljevine Holandije.

Analiza je nastala u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije (UNS). Autorka analize je glavna i odgovorna urednica sajta UNS-a Kristina Kovač Nastasić.