​Bezbednost novinarki u Srbiji drastično pogoršana: pretnje, fizički napadi i nekažnjivost obeležili 2025. godinu

Bezbednost novinarki u Srbiji tokom 2025. godine „izuzetno se pogoršala“, jedan je od ključnih zaključaka izveštaja koji analizira obrasce napada, institucionalne reakcije i posledice po rad i psihološko stanje žena zaposlenih u medijima.

Autori navode da zakonski okvir u Srbiji ne prepoznaje posebne rizike kojima su izložene novinarke. Iako Krivični zakonik pruža viši stepen zaštite osobama koje obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, posebne odredbe koje bi uvažile rodno zasnovane rizike ne postoje. Problem, međutim, nije samo u zakonima, već pre svega u njihovoj primeni.

Pretnje, kampanje i fizički napadi obeležili 2025. godinu

Tokom 2025. godine zabeležen je ogroman rast broja slučajeva. U tom periodu u javnim tužilaštvima formirano je 140 predmeta u vezi sa događajima na štetu novinara. U evidencijama je zabeležen veliki broja napada na novinarke (50 predmeta), a kada su u pitanju slučajevi u onlajn sferi, zabeležen je veći broj predmeta u kojima su oštećene novinarke u odnosu na novinare. Od 103 pojedinačnih lica koja su bila meta napada, 55 oštećenih lica je muškog (53,4%), a 48 ženskog pola (46,6%). Od tog broja u Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala formiran je 71 predmet, u odnosu na 46 pojedinačnih lica, od kojih je 20 muškog (43,48%), a 26 ženskog pola (56,52%).

Podaci iz baze SafeJournalists pokazuju da su novinarke tokom 2025. bile mete 16 različitih oblika tzv. ostalih pretnji, uključujući govor mržnje, verbalne napade predstavnika vlasti, tabloidne kampanje i poruke kojima se novinarke označavaju kao protivnice Srbije i srpskog naroda. U pojedinim slučajevima novinarkama su prilazila lica koja su se predstavljala kao službena i tražila im dokumenta, dok su posebno opasnim ocenjeni slučajevi pretnji u lokalnim višenacionalnim sredinama.

Još alarmantniji su podaci o ozbiljnim pretnjama. Novinarkama su u 2025. godini u 26 slučajeva upućene pretnje po život i fizičku bezbednost. Pretnje su stizale direktno, na ulici i tokom događaja sa kojih su izveštavale, ali i putem društvenih mreža, mejlova, komentara na portalima i veb-sajtovima. Prećeno im je ubistvom, spaljivanjem, vešanjem, silovanjem, drugim oblicima nasilja, kao i napadima na decu i članove porodice.

Novinarke su u 2025. godini najmanje 30 puta fizički napadnute. Najopasniji napadi dogodili su se tokom izveštavanja sa studentskih i građanskih protesta, ali i tokom mitinga i izbornih dana u lokalnim samoupravama širom Srbije. U izveštaju se navodi da su neke od tih napada izvršili pripadnici policije, kao i da su novinarke bile fizički ometane u radu. Posebno zabrinjavaju slučajevi u kojima su policajci bili svedoci napada, ali su odbijali da postupe i pruže pomoć napadnutim novinarkama.

Od onlajn nasilja do institucionalnog nerazumevanja rodnog konteksta

Onlajn nasilje nad novinarkama predstavljalo je jedan od najizraženijih problema. Novinarke su prijavljivale pretnje smrću, silovanjem i fizičkim nasiljem, uvrede, klevete, trolovanje, sajber nasilje, lažno predstavljanje i seksualno uznemiravanje. Zabeleženi su i pokušaji preuzimanja naloga, napadi na portale i veb-sajtove lokalnih medija koje vode novinarke, kao i pokušaji instaliranja softvera za praćenje komunikacija. Posebno ozbiljan primer odnosi se na pokušaj instaliranja softvera za praćenje komunikacija kod novinarki BIRN-a.

Izveštaj ukazuje da velika većina onlajn pretnji sadrži elemente rodno zasnovanog nasilja i da su praćene mizoginim i seksističkim uvredama. Takvi napadi, kako se navodi, utiču ne samo na psihološko stanje novinarki, već i na njihov profesionalni rad.

Kada je reč o institucionalnom odgovoru, nalazi su izrazito nepovoljni. Od 140 slučajeva evidentiranih u tužilaštvu tokom 2025. godine, u 50 su oštećene novinarke, a ukupno su donete samo tri osuđujuće presude, dok je u jednom predmetu primenjen institut odlaganja krivičnog gonjenja. U predmetima u kojima su oštećene novinarke, samo u jednom slučaju doneta je osuđujuća presuda – u slučaju novinarke Verice Marinčić. U 12 predmeta doneto je rešenje o odbačaju krivične prijave ili službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, u tri predmeta podnet je optužni predlog, dok su 34 predmeta i dalje u toku.

Autori zaključuju da se istrage napada na novinarke ne sprovode brzo i efikasno. Pravosudni organi, kako se navodi, ne sagledavaju širi kontekst pretnji i napada, već se drže uskih pravnih kvalifikacija. Ne uzimaju se dovoljno u obzir društveno-politički kontekst, teme kojima se novinarka bavila, identitet osobe koja preti, niti rodni aspekt slučaja.

Poseban problem predstavlja odnos institucija prema novinarkama koje su izložene proganjanju, seksualizovanim pretnjama i psihološkim posledicama nasilja. U izveštaju se navodi da institucije ne prepoznaju strah od seksualnog nasilja, kao ni posledice koje takve pretnje ostavljaju. U pojedinim slučajevima, umesto da se proganjanje poveže sa novinarskim radom i bezbednošću novinarki, ispitivalo se da li između žrtve i napadača postoji prethodna emotivna istorija.

Napadi i nereagovanje policije

NUNS je od marta do kraja decembra 2025. godine zabeležio 77 slučajeva napada policije na novinare i novinarke, neosnovanog privođenja i legitimisanja, kao i nereagovanja policije kada se nađe na licu mesta. Od tog broja, 26 slučajeva odnosilo se na novinarke. Takvo postupanje, ocenjuje se u izveštaju, direktno je doprinelo osećaju nesigurnosti i dodatnom padu poverenja u institucije.

Novinarke između straha, iscrpljenosti i profesionalne upornosti

Posledice po novinarke su višestruke. One se suočavaju sa osećajem nebezbednosti na terenu, psihološkim pritiskom, pregorevanjem i psihofizičkim zamorom. Loši uslovi rada, potplaćenost, finansijska neizvesnost, pritisci, pretnje i izveštavanje o traumatskim događajima doprinose stresu i sindromu sagorevanja, koji često ostaje neprepoznat ili potcenjen u redakcijama.

Kod dela novinarki konstantan strah i pritisak dovode do izbegavanja pojedinih tema, samocenzure, pa i razmišljanja o napuštanju profesije, posebno u manjim sredinama. Ipak, izveštaj beleži i suprotan odgovor: mnoge novinarke odbijaju da ih strah definiše, nastavljaju da izveštavaju sa rizičnih događaja i insistiraju na tome da profesionalno rade svoj posao.

Podrška redakcija ostaje nedovoljna i neujednačena. Pravna pomoć postoji uglavnom u većim medijskim kućama, dok je u manjim lokalnim medijima gotovo nedostupna. Psihološka podrška je još ređa, pa se novinarke najčešće oslanjaju na novinarska i medijska udruženja. U nekim slučajevima, kako se navodi, redakcije napade na novinarke koriste kako bi ukazale na ugroženost same redakcije, dok pojedinke ostaju bez stvarne podrške.

Preporuke: dosledna primena propisa i jača podrška u redakcijama

U preporukama se naglašava da trenutno nije prioritet otvaranje izmena zakona, jer postojeći propisi već pružaju osnov za zaštitu, ali se ne primenjuju dosledno. Od institucija se traži hitno i efikasno postupanje u slučajevima napada na novinarke, primena obaveznog uputstva Vrhovnog javnog tužilaštva, bolja reakcija policije, kao i sprovođenje postupaka u slučajevima prekoračenja ovlašćenja policijskih službenika.

Medijskim kućama i redakcijama preporučuje se da razviju interne mehanizme za prevenciju bezbednosnih rizika, edukuju zaposlene o diskriminaciji i oblicima rodno zasnovanog nasilja, kao i da obezbede pravnu i psihološku podršku novinarkama. Posebno se ukazuje na potrebu da ta podrška bude dostupna i novinarkama u manjim sredinama.

Zaključak izveštaja je da se bezbednost novinarki u Srbiji tokom 2025. pogoršala u gotovo svim segmentima: od broja napada i pretnji, preko institucionalne neefikasnosti i nekažnjivosti, do psiholoških posledica i nedostatka podrške u redakcijama. U takvim okolnostima, novinarke nastavljaju da rade u javnom interesu, ali sve češće bez adekvatne zaštite onih institucija koje bi morale da garantuju njihovu bezbednost.

Celu publikaciju možete preuzeti na sajtu NUNS-a.