Bivša novinarka KRIK-a na suđenju po tužbi sudije: Jasan pokušaj zastrašivanja

Radivojević je, iznoseći odbranu u postupku po krivičnoj tužbi protiv nje, u sudnici Prvog osnovnog suda u Beogradu objasnila da je svrha KRIK-ove baze o sudijama „Prosudi ko sudi“, zbog koje je sudija Đorđević podnela tužbu, da se građani informišu, a sudije pozovu na odgovornost.

„Bazu smo radili sa ogromnom pažnjom i profesionalnošću, daleko iznad većine redakcija u Srbiji, i kroz tu bazu smo došli do brojnih istraživačkih priča. Veliki broj sudija je želeo da razgovara sa nama“, pojasnila je nekadašnja novinarka KRIK-a.

„Ta baza je rađena u potpunosti sa novinarskim standardima, i sa idejom da javnost ima pravo da bude informisana. Dobila je međunarodnu nagradu, a predstavljena je i u Savetu Evrope kao važan projekat, posebno u kontekstu zemlje koja pokušava da se izbori sa korupcijom.“

Radivojević je navela i da je sudija Đorđević tužbu, kojom traži zatvor i zabranu bavljenja novinarstvom, podnela čak pola godine nakon što je prestala da radi u KRIK-u.

„U pitanju je pokušaj zastrašivanja novinara. Sudija i njen suprug su tražili da se o njima više ne piše i da se obrišu prethodni tekstovi – i to ne zato što je nešto netačno, već samo tvrde da o tome nemamo pravo da pišemo, iako je sudija javni funkcioner“, navela je Radivojević.

Ona je, kao i njene bivše koleginice i kolega koji su ranije dale iskaz, pojasnila da smo prilikom istraživanja sudija koristili uniformni sistem i metodologiju i da „nije bilo nekog drugačijeg tretmana“ u slučaju sudije Đorđević.

Dodala je i da niko osim sudije Đorđević nije video nešto zakonski problematično u radu na bazi.

„Niko od sudija nije nam rekao da postoji nešto zakonski problematično u našem radu. Naprotiv, neke sudije su nam vrlo pomagale, pa čak i dostavljale i ugovore i odgovarali na sva naša pitanja“, dodala je Radivojević.

Advokate sudije Đorđević i njenog supruga interesovao je način rada KRIK-a, način pretrage javnih registara, formulacija zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, a postavili su joj i pitanja o tome „ko joj je dodelio zadatak“ i da li je samostalno sastavljala mejl sa pitanjima, te da li su sudija Đorđević i njen suprug znali „da se pribavljaju podaci o njima“.

Ona je objasnila da je istraživala sudiju Đorđević jer je pratila slučaj ubistva Slavka Ćuruvije, u kom je upravo ona sudila.

Radivojević je i objasnila da su u pitanju javno dostupni podaci, da je „sastavljala mejl sama“ i da „zakon ne obavezuje novinare“ da obaveštavaju ljude koje istražuju da ih istražuju.

Sledeće ročište zakazano je za septembar. Advokati bračnog para Đorđević u svom uvodnom izlaganju nisu naveli sudiju Đorđević kao svedoka, te je tako za sledeće suđenje planiran samo iskaz njenog supruga Aleksandra Đorđevića.

Sudijine tri tužbe protiv KRIK-a

Tužba protiv Radivojević treća je tužba koju je bračni par Đorđević podneo protiv novinara KRIK-a. U pitanju je krivična tužba kojom su tražili zatvorske kazne i zabranu bavljenja novinarstvom za nju i Bojanu Jovanović. 

Prethodno su u martu 2024. godine protiv glavnog urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića i tadašnje novinarke Bojane Pavlović podneli dve tužbe – parničnu, zbog navodnog narušavanja ugleda, i krivičnu, u kojoj su zahtevali da novinari budu osuđeni na po deset meseci zatvora i da im se na dve godine zabrani bavljenje novinarstvom. 

Po ovim tužbama, podnetim zbog baze „Prosudi ko sudi“, vode se dva postupka – krivični i parnični. 

Baza „Prosudi ko sudi“ objavljena je 2020. godine, a kasnije je dopunjavana novim profilima sudija. Do sada su objavljeni podaci o 51 sudiji koji su vodili neke od najvažnijih sudskih postupaka u Srbiji. Za svakog od njih KRIK je objavio informacije o predmetima na kojima su radili, njihovoj imovini, kao i postupcima koji su vođeni protiv njih ili članova njihovih porodica.

Uprkos tvrdnjama sudije Đorđević, u bazi nisu objavljeni podaci koji bi mogli da ugroze bezbednost.

Sudija Đorđević u tužbama navodi da su objavljene informacije predstavljale poziv na „javni linč“, da su „stavile metu na čelo“ članovima njene porodice, kao i da joj je povređena privatnost.

Međunarodna Koalicija protiv SLAPP tužbi u Evropi (CASE) ove postupke je označila kao „klasične primere SLAPP tužbi“ – tužbi koje se podnose bez stvarnog pravnog osnova, sa ciljem da se izvrši pritisak na novinare i medije kako bi prestali da izveštavaju o temama od javnog interesa.

KRIK se godinama suočava sa ovakvim vrstama pritiska i trenutno se protiv redakcije vodi ukupno 13 sudskih postupaka. Osim sudije Đorđević, među onima koji su tužili KRIK su i Predrag Koluvija, optuženi u slučaju „Jovanjica“, kum Aleksandra Vučića Nikola Petrović, bivša ministarka Jelena Tanasković i drugi.

Više o tome šta se dešava na suđenjima po tužbi sudije Dušanke Đorđević i njenog supruga možete pročitati OVDE.

Izvor: KRIK