Bivši zaposleni u Euronews traže odgovornost za sistematske pritiske na novinare

Mi, bivši zaposleni  Euronjuz-a Srbija, zahtevamo da se utvrdi odgovornost za sistematske pritiske na novinare, urušavanje profesionalnih standarda, diskreditaciju brenda EN. Smatramo da su za to direktno odgovorne direktorka Minja Miletić, glavna i odgovorna urednica Dragana Pejović, kao i njihovi najbliži saradnici.

Na osnovu iskustava bivših zaposlenih, svedočenja o događajima unutar redakcije i postupanja prema kolegama koji nisu pristajali na kompromitovanje profesionalnih i etičkih načela, smatramo da je neophodno da se ispita način upravljanja Euronjuz-om Srbija, kao i da podsetimo kakve su posledice imale uređivačke odluke rukovodstva po novinare i javni interes.

Prelomni trenutak desio se u junu 2024. godine, kada Minja Miletić preuzima funkciju regionalne direktorke Euronjuz-a. Zaposlenima je tada predstavljena perspektiva u kojoj će novinari moći da obavljaju svoj posao profesionalno i bez političkih pritisaka, a zapravo se desilo upravo suprotno.

Ubrzo nakon toga, Dragana Pejović, koja je imala manje televizijskog iskustva od većine zaposlenih,  preuzima sve značajniju ulogu u uređivanju programa, a potom postaje glavna i odgovorna urednica.

Pad nadstrešnice i masovni studentski i građanski protesti predstavljali su događaje od izuzetnog javnog značaja. U tom periodu od urednika i novinara traženo je da se značaj protesta umanjuje, dok su u program pozivani sagovornici čiji su nastupi dominantno favorizovali stavove vlasti i osporavali studentski pokret.

Novinari koji su odlazili na teren suočavali su se sa cenzurom, pojedini izveštaji nisu emitovani, uklanjana su uključenja uživo, a kao obrazloženje navođen je mali broj okupljenih, tehnički problemi i sl, iako je bila reč o događajima od javnog značaja. 

Saopštenje o blokadi RTS-a i pitanje odgovornosti rukovodstva

U aprilu 2025. u vreme studentske blokade RTS-a urednicima vesti dostavljeno je saopštenje sa izrazito zapaljivom i uvredljivom terminologijom, uključujući izraze poput „logori“, „crveni Kmeri“. U saopštenju, koje je potpisano sa  Euronjuz Srbija praktično je upućen poziv državnim organima da intervenišu. Treba podsetiti da se sve dešava u trenutku kada BIA na informativne razgovore poziva novinare okupljene u udruženje Naš protest.

Više zaposlenih Euronjuz-a je, putem zajedničke elektronske liste, postavilo isto pitanje: ko je sastavio saopštenje, ko je odobrio njegovo objavljivanje i na osnovu kog ovlašćenja je u ime čitave medijske kuće upućen poziv državnim organima da intervenišu?

Saopštenje je odbila da pročita u vestima urednica i prezenterka vesti, potom su usledile pretnje. Direktorka Minja Miletić zvala je i pretila kažnjavanjem ukoliko  se ne uđe u studio. Potom sledi pokušaj da to uradi neko drugi od kolega, ali i oni odbijaju.

Nikad nismo dobili odgovor ko je autor sramnog saopštenja, kojim je rukovodstvo pokušalo da iskoristi informativni program za političko svrstavanje i obračun sa studentima.

Novinari, producenti i snimatelji  Euronjuz-a Srbija potom su objavili sopstveno saopštenje, koje je potpisalo 78-ro zaposlenih. Njime su se ogradili od spornog teksta i načina na koji je predstavljen kao stav njihove medijske kuće. Bio je to redak slučaj solidarnosti unutar neke redakcije.

Nakon javnog i internog protivljenja spornom saopštenju, usledili su događaji koji otvaraju ozbiljno pitanje da li su kadrovske odluke bile motivisane profesionalnom odmazdom.

Usledili su otkazi, kazne, smanjenje plata. Glavna urednica Dragana Pejović radila je evaluaciju zaposlenih, zasnovanu na proizvoljnim ocenama i kriterijumima čija opravdanost i  primena zahtevaju nezavisnu proveru. 

Novinari i urednici sa dugogodišnjim iskustvom, koji su gradili programe i profesionalni identitet ove televizije, dobili su niske ocene u kategorijama poput saradljivosti, profesionalizma i timskog rada. 

U jednom danu, redakcija je ostala bez sedmoro ljudi, takođe otkazi su podeljeni i mnogim kolegama koje su radile u produkciji, a nisu produženi ugovori onima kojima su isticali. Tačan spisak i pravni status svakog pojedinačnog odlaska moguće je dokumentovati. Zbog neslaganja sa uređivačkom politikom, pritisaka i kazni, većina ljudi koji su bili okosnica redakcije napustili su Euronjuz.

Nakon otpuštanja većeg broja zaposlenih, Minja Miletić pred preostalim kolegama izgovara: „Lakše se diše.“ 

Na mesta iskusnih kolega dolazili su novi zaposleni, dok su pojedini časni i profesionalni novinari koji su ostali u redakciji bili marginalizovani. Njih nikako ne treba poistovećivati sa menadžmentom. 

Zaposleni su očekivali da će centrala Euronjuz-a u Briselu reagovati na upozorenja i zaštititi profesionalne standarde svoje srpske redakcije. Međutim, takva zaštita je izostala, jer su se zaposleni u centrali Euronjuz-a i sami našli u problemu kada je novi vlasnik  Euronjuz-a postao Pedro Vargas. 

Imajući u vidu sve navedeno, kao bivši zaposleni  Euronjuz-a Srbija, smatramo da je važno da podsetimo na odgovornost svih koji su donosili ili odobravali sporne odluke, vršili pritisak na novinare, smanjivali plate, suspendovali i delili otkaze.  

U ime bivših zaposlenih Euronjuz-a Srbija,

Živana Šaponja Ilić

Stefan Goranović

Majda Šovljanski Banjanović

Marija Šehić

Miloš Milić

Natalija Jevtić

Milorad Vesić

Jelena Stepanović

Ivana Stojadinović

Marko Subotić

Nemanja Milutinović

Dušan Hadži Nikolić

Pavle Kosić

Autor: Potpisnici otvorenog pisma, nekada zaposleni na TV Euronjuz Srbija
Izvor: UNS