GLASOVI IZ GAZE Naser Abu Baker: Molimo vas podržite nas, reagujete na genocid

Razgovarala: Jelena L. Petković

Palestinski novinarski sindikat (PJS) juče je na stranicama društvenih mreža posebno apelovao na novinare na terenu u Gazi na maksimalan oprez i predostrožnost tokom izveštavanja o tekućim događajima, ističući i da budu što dalje od objekata i stambenih zgrada koje mogu biti meta napada.

Izraelska vojska (IDF) jutros je prvi put naredila da palestinski civili moraju odmah da se evakuišu iz celog grada Gaze, a pre velike kopnene ofanzive protiv Hamasa u tom području.

“Gaza se uništava, svodi se na pustoš. Gaza se prazni od svog gladnog stanovništva primoranog da se preseli u takozvanu “humanitarnu” oblast Mavasi”, poručio je direktor Agencije Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice (UNRWA) Filip Lazarini, podvlačeći:

“U Gazi nema bezbednog mesta, a kamoli humanitarne zone. To je veliki i rastući kamp u kojem su koncentrisani gladni Palestinci u očaju. Upozorenja o gladi su naišla na gluve. Hoće li i upozorenja o ovoj produbljujućoj katastrofi naići na gluve? Prekid vatre, pre nego što bude prekasno! Okončati nekažnjivost pre nego što zločini postanu nova normala!”

Od jutros snimci iz Gaze pokazuju kako se izbacuju limfleti sa informacijama, deo građana protestuje protiv evakuacije, neki pokušavaju da se evakuišu.

Sve to znamo zahvaljujući novinarima na terenu, koji od početka ovoga rata posebno targetirani. Prema podacima Međunarodne federacije novinara (IFJ), od početka rata u Gazi, kada je Hamas 7. oktobra 2023. napao Izrael, ubijeno je 235 novinara i medijskih radnika.

“Izraelska vojska intenzivno ubija palestinske novinare u Gazi i sistematski ih cilja. Izraelska vojska priprema veliku operaciju u Gazi kako bi je okupirala, a istovremeno novinare targetira i prati. Naša je dužnost da upozorimo kolege na poseban oprez. Naše kolege rade u veoma opasnoj situaciji, bez hrane, bez vode i bez lekova. Sa svojim porodicama i izveštavaju iz školskih i dvorišta bolnica. I tamo se ubijaju i civili i novinari. Petoro novinara je ubijeno u bolnici Naser u Han Junisu, šestoro novinara, uključujući i Anasa al Šarifa ubijeno je u napadu na bolnicu Al-Šifa”, priča Abu Baker.

Najveći masakr novinara na svetu

“Situacija je strašna. Ovo je najveći masakr koji se dogodio na svetu. I nastaviće! Neće prestati da ubijaju novinare! Zato molimo sve naše kolege, novinare širom sveta i sindikate i udruženja, da preduzmu neke akcije uskoro. I da se o ovom masakru izveštava veoma široko i veoma opširno”, opominje Abu Baker i pojašnjava:

“Postoji mnogo stvari koje možete uraditi. Pre svega, možete zatražiti od svoje vlade, svog parlamenta da preduzmu akcije, pošalju pisma izraelskoj vladi da prestanu s ubijanjem i napadima na novinare, da uvedu sankcije protiv izraelske vlade, jer koriste svoju moć i oružje da ubijaju novinare. Možete organizovati štandove u svojim sindikatima i udruženjima, na ulici i tražiti solidarnost s našim kolegama, sa palestinskim novinarima. Mnogo je toga što se može”.

Baker opisuje i pretnje koje, kako kaže, palestinski novinari dobijaju od izraelske vojske.

““Ubićemo vas, pratimo vas”. Stalno nam prete. Žele da napustimo našu zemlju. Ostaćemo u našoj zemlji. A situciju ne možete ni da zamilite. Naše kolege rade pod paljbom, pod raketama, bombama, suočeni sa tenkovima i kišom metaka. Kreću se po razrušenim gradovima bez hrane, bez vode. Neki od njih su u školskim dvorištima, neki u skloništima, neki na ulicama, u jako lošim šatorima. Dok je sunce ekstremno je vruće, zimi veoma hladno. Ali kao šoni su hrabri i nastavljaju da izveštavaju o svemu što se dešava u Gazi, pod pretnjom, pod vatrom, gladni, blizu smrti. Mesecima su bez hrane, bez vode. Piju vodu iz mora”.

Situacija je veoma loša, podvlači predsednik PJS čije je sedište u Ramali.

Glad kosi

Palestinski novinarski sindikat radi sve što može da distribuira pomoć novnarima na terenu. Pre neki dan su uspeli da podele 1.000 paketa za novinare u Medijskim centrima solidarnosti u Han Junisu i gradu Gazi.

“Radimo svakodnevno. Moramo im obezbediti minimum hrane koliko možemo. Nismo uvek uspešni, ali ne pestajemo da pokušavano i da prikupimo nešto novca da im pošaljemo da obezbede najosnovnije poput hleba, brašna, pirinča”, kaže Abu Baker.

Naše kolege, nastavlja, već dve godine jedu jedne te iste namirnice.

“Nema povrća, nema ništa za kuvanje. Nema mesa, nema piletine u Gazi. Trudimo se da sakupimo i distribuiramo mleko za malu decu za naše kolege, jer su im deca na ivici smrti. Nema mleka za malu decu”, ispričao je Baker i dodao:

“Možete li zamisliti? Moja koleginica ima dvomesečnu bebu. Daje joj krompir, jer nema mleka. A vi znate da ništa nije dobro za novorođenčad osim mleka. Jedan krompir je tri evra. Jedan krompir, ne jedan kilogram, samo jedan krompir. Kažu mi da deca stalno plaču jer su gladna. Mala deca gladuju. I posle kažu da to nije istina? Kako to nije istina?”

I Baker kao i prethodni sagovornici Glasova iz Gaze govorili su o nemilosrdnom crnom tržištu hrane.

“Cene su toliko visoke da ne možete ni da zamislite. Jedan kilogram šećera je 100 evra. A bio je jedan evro ili manje od jednog evra. Jer u Gazi nema ničega”.

23 meseca na udaru

“Svi smo mi ljudi. Možete li da zamislite 23 meseca, 670 dana pod vatrom. Ovo je veoma veliki i veoma strašan rat. I svakodnevno ubijaju. A onda kažu – ne, Palestinci lažu. Kada mi izveštavamo o gladi, to nije istina? A zabranjuju bilo kome da uđe i unese hranu, vodu i mleko za decu. Kako je to laganje? Istovremeno, izraelska vlada je zabranila ulazak međunarodnim novinarima u Gazu”, podvlači naš sagovornik.

Javno postavlja pitanje “zašto ne dozvole stranim novinarima da uđu u Gazu, da izveštavaju o istini, ako ovo nije istina?”

“Ovo je naša situacija”, objašnjava Abu Baker, “ali nastavićemo i nećemo prestati s izveštavanjem u Gazi. Izraelska vojska nas cilja jer žele da nastave genocid, ali mi se hrabro i profesionalno suočavamo s ovim situacijama i nećemo stati”.

Kolegama u Evropi poručuje – mora se široko izveštavati o Palestini.

“Mora se fokusirati na targetiranje palestinskih novinara, na glad, na ubijanje civila, dece. Znam da su kolege u Evropi solidarne sa nama, da doniraju i da pomažu. Mi smo veoma, veoma zahvlni. Ali, mora postojati velika pokrivenost situacije na terenu i pozivamo ih da organizuju više događaja u znak solidarnosti. Ovakav genocid se nigde nije dogodio u svetu i svet mora da zna činjenice”, podvlači Baker zaključujući:

“Imamo dva miliona talaca u Gazi. Istovremeno je 20 izraelskih talaca. I ja se nadam da će ih uskoro, odmah osloboditi. Ali ima i dva miliona Palestinaca, oni su taoci u Gazi. Gladni i pod paljbom”.