Izmene medijskih zakona opasne po istraživačke novinare
Najavljene izmene medijskih zakona najviše će ugroziti istraživačke novinare koji izveštavaju o organizovanom kriminalu i krivičnim postupcima i mogu dovesti do porasta broja tužbi kojima su novinari već zatrpani, ocenjuju predstavnici novinarskih udruženja i članovi radne grupe sa kojima je razgovarao KRIK. Promene jednog člana Zakona o javnom informisanju i medijima znatno će ograničiti informacije koje će novinari smeti da objavljuju o istragama i sudskim postupcima, smatraju oni.
Izmene Zakona o javnom informisanju i medijima trebalo je da ojačaju poziciju novinara, ali se zapravo dešava suprotno, kaže za KRIK Rade Đurić, pravnik iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Sporna su dva člana – jedan u kome se pominje pretpostavka nevinosti, a drugi koji se tiče izveštavanja o krivičnom postupku i kojim se uvode nova obezbeđenja i garancije za okrivljene, a na štetu novinarskog izveštavanja.
Uvođenje termina koji do sada nisu postojali u ovom medijskom zakonu nije ni trebalo da se dogodi, kaže Đurić, i dodaje da će oni direktno otežati budući položaj novinara.
„Evropska komisija je od ministarstva tražila da dodatno ojačaju poziciju novinara, a oni su je zapravo ugrozili uvođenjem novih termina i to suprotno onome o čemu se razgovaralo na radnoj grupi. Oni su bukvalno samo otežali budući položaj novinara”, kaže Đurić za KRIK.
On ocenjuje da će ove izmene dovesti do novih tužbi kojima su istraživački novinari već zatrpani, jer će pomoći samo osobi koja misli da je ugrožena, a na uštrb novinarskog izveštavanja i prava javnosti da zna.
„To je direktna posledica. S obzirom da je uvedeno nešto što realno nije postojalo ranije. Ne možemo mi da govorimo šta je pretpostavka nevinosti u ovom propisu, nego da se na nju pozovemo i da dodatno pomerimo granicu kada je u pitanju količina informacija koje novinari mogu da objave, ali je ovim izmenama ta granica pomerena unazad”, zaključio je.
Sa njim je saglasna i novinarka Local press-a Marija Obrenović.
„Član 85 koji se tiče izveštavanja u krivičnim postupcima je restriktivno postavljen. Prema njemu, novinari mogu da izveštavaju o krivičnim postupcima samo kada dobiju informacije od javnog značaja i kada su informacije iznete na glavnom pretresu“, kaže Obrenović.
To znači, navodi ona, da novinari neće moći da pozovu portparola suda ili postupajućeg sudiju da se raspitaju o toku postupka jer tako onda – krše zakon.
Problem predstavlja, ističe ona, i način na koji se vrše izmene medijskih zakona – po ubrzanoj proceduri i u zadnji minut.
„Kada treba da se donese neka strategija sve stoji i ministarstvo ‘sedi’ na izmenama, a onda nam naprave rokove od nekoliko sati za izmene koje su oni uradili“, zaključuje Obrenović.
Istu stvar problematizuje i advokatica Gordana Konstantinović iz Udruženja novinara Srbije.
„Najviše je sporno što ministarstvo nešto predstavlja kao rezultat radnih grupa, a to nije rezultat radnih grupa“, kaže Konstantinović.
Izmene iza zatvorenih vrata
Pre deset dana predstavnicima radnih grupa Ministarstvo informisanja predstavilo je set predloga izmena i dopuna tri medijska zakona: Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima. Novinarska i medijska udruženja koja imaju predstavnike u radnim grupama reagovala su saopštenjima u kojima su ukazala na brojne nepravilnosti i neistine.
Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je da radna grupa za izradu izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima nikada nije dobila konačnu verziju nacrta teksta na kojem je radila niti joj je poznato koji je tekst Ministarstvo poslalo Evropskoj komisiji.
„UNS ističe da ono što je danas predstavljeno kao usaglašen tekst nacrta Radne grupe i Evropske komisije ne predstavlja tekst koji je uradila Radna grupa”, saopšteno je tada iz ovog udruženja.
Koalicija za slobodu medija koja je deo radne grupe tražila je da se održi javna rasprava jer o dva od tri predloga ona uopšte nije održana. Ministarstvo je taj predlog odbilo i u mejlu im odgovorilo da je Evropska komisija potvrdila da su izmene tih nacrta usaglašene, te su iz ministarstva tražili od članova radne grupe da svoje komentare dostave u roku od 48 sati.
„Ovakav pristup obesmišljava demokratske procedure i obespravljuje sve učesnike u medijskoj zajednici”, saopštilo je tada Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Predsednica skupštine Ana Brnabić najavila je da će predlozi izmena i dopuna medijskih zakona biti pred poslanicima početkom sledećeg meseca.
Izvor: KRIK
