Izveštaj NUNS: 135 napada, pritisaka i pretnji novinarima od početka godine

Članovi i članice NUNS-a na redovnoj Skupštini Udruženja usvojili su finansijski izveštaj NUNS-a za 2024. godinu i zapisnik sa poslednje sednice Skupštine NUNS-a. Takođe su razmatrali izveštaje o radu NUNS-a i organa Udruženja. 

Nakon završetka redovne sednice, održan je panel pod nazivom ”Između pritisaka i otpora: Medijske slobode u ogledalu izveštaja NUNS-a” na kojem je predstavljen najnoviji izveštaj “Indikatori za nivo slobode medija i indeks bezbednosti novinara 2024”. Ovaj izveštaj, koji NUNS izrađuje devetu godinu za redom, predstavlja godišnji pregled stanja slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji. 

Uvodnu reč na panelu imao je predstavnik OEBS-a za slobodu medija Jan Bratu, a o stanju slobode medija u Srbiji govorili su Rade Đurić, pravnik i istraživač NUNS-a, Aleksandra Krstić, profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Dominik Tijeri, šef medijskog odeljenja u okviru Misije OEBS-a u Srbiji. Razgovor je moderirala generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović. 

Na početku panela, Bratu se zahvalio na pozivu i predstvaio svoje nalaze o stanju slobode medija dok je bio šef misije OEBS-a u Srbiji. 

„Znamo da sloboda na papiru nije isto što i sloboda u praksi. U Srbiji, kao i u drugim regionima koje pokriva OEBS, nastavljamo da beležimo rastući prisitak na novinare i medije. To je vidljivo preko hapšenja novinara, političkih i ekonomskih pritisaka, nadzora, pretnji, fizičkih i onlajn napada na novinare. To nije slučaj samo u Srbiji, ali pošto smo ovde, moramo naglastiti da smo zabrinuti za situaciju u Srbiji.“ 

On je rekao da pretnje i napadi na novinare i novinarke nisu izolovani incidenti, već se dešavaju konstantno, a da je zabrinjavajuće to što nadležne institucije ne reaguju adekvatno u tim slučajevima. 

„To nije samo pitanje ljudskih prava. To je pitanje demokratije“, naglasio je Bratu. 

On je dodao da se Srbija obavezala da štiti prava novinara i novinarski i da će on tokom svog mandata pružiti podršku novnarima kako bi se te obaveze ispunile. 

Nakon obraćanja predstavnika OEBS-a, Rade Đurić je predstavio najnoviji izveštaj NUNS-a. 

On je na početku izlaganja rekao da je zabeležen pad indeksa slobode medija u prošloj godini u Srbiji. 

Đurić je rekao da je u Srbiji primetna koncentracija vlasti što se odražava i na slobodu izražavanja. 

„Izvršna vlast ima ozbiljnu prevlast u odnosu na druge grane vlasti što se odrazilo i na odnos prema novinarima i medijima. Posebno predsednik Republike i visoki funkcioneri svojim nasilnim narativima i načinom na koji komuniciraju sa novinarima, zapravo pokreću brojne incidente i utiču na bezbednost novinara i novinarki, kao i na sprovođenje krivično pravnih postupaka“, rekao je Đurić. 

„Svi izveštaji govore da imamo ozbiljan pad. Dakle, nije to zaključak samo našeg istraživanja, već i drugi izveštaji to pokazuju“, dodao je on. 

Đurić je rekao i da je izostala volja da se kroz izmene medijskih zakona unapredi sloboda medija i sloboda izražavanja. 

„Dobili smo samo deklarativne izmene pojedinih članova zakona“, naglasio je pravnik NUNS-a. 

Kada je reč o Regulatornom telu za elektronske medije (REM), Đurić je ponovio da i dalje ne obavlja svoju funkciju nezavisno i na nediskriminatorni način i podsetio je na propali proces izbora članova Saveta REM-a. 

„Dva postupka izbora su obeležile ozbiljne nepravilnosti i mi i dalje ne znamo kakav će taj ishod biti.“, kazao je Đurić. 

On je proces sufinansiranja medija okarakterisao kao obešmišljen. 

„Nezavisni mediji danas dobijaju još manje sredstava, država se potpuno okrenula alternativnim mehanizimima koje su zloupotrebili: za medijske usluge ili su direktno davali sredstva podobnim medijima“, pojasnio je Đurić. 

Profesorka Aleksandra Krstić govorila je o zakonskom okviru i procesu izbora članova Saveta REM-a. 

„Kada je reč o zakonima, naročito o Zakonu o javnim medijskim servisima, ja sam pročitala da je vlast komentarisala da je to za njih zapravo ispunjenje uslova za otvaranje klastera 3…Kada govorimo o medijskim zakonima, govorimo o ključnim stvarima koje su važne za razvoj demokratije, ukoliko i dalje verujemo da živimo u demokratiji a ne u poluslobodnoj državi kako nas Freedom house i ostale organizacije stavljaju u kategoriju poslednjih nekoliko godina“, rekla je Krstić. 

Ona je rekla da je prilikom donošenja medijskih zakona 2023. godine bilo problema, kao i da članovi radnih grupa nisu dobijali konačne predloge i da predlozi članova radne grupe nisu prihvaćeni. 

„Zakoni su menjani u hodu, bez prethodne pripreme, čini se da su državni službenici koji su radili na tome, radili jedno, da novinarska zajednica i medijska udruženja nisu imali prave inpute u tom smislu, a zapravo oni koji treba da se pitaju o tome su oni kojih se ti zakoni najviše tiču“, kazala je profesorka. 

Ona je rekla da su javni medijski servisi i dalje ostali zavisni od države, što omogućava uticaj vlasti na njihov rad. Napomenula je da je za njihovu nezavisnost ključna finansijska nezavisnost. 

Krstić je kazala da novim zakonima izostalo regulisanje sufinansiranja medija i funkcionerskih kampanja, a da se u praksi ne primenjuje ono što je dobro u zakonima. 

Ona je ukazala na veće propuste u izboru članova Saveta REM-a u drugom krugu. 

„Ono što se dogodilo poslednjih nekoliko dana je da je 18 kandidata napustilo proces i da su iz samog procesa izlaši i ovlašćeni predlagači zbog još većeg kršenja zakona“, napomenula je Krstić. 

„Ukoliko Evropska unija bude bila zadovoljna štikliranjem 9 članova Saveta REM-a koji budu izabrani, pitam šta ćemo mi imati od toga kao drušvo“, dodala je ona. 

Dominik Tijeri, šef medijskog odeljenja u okviru Misije OEBS-a u Srbiji, je svoje izlaganje fokusirao na bezbednost novinara i novinarki. 

„Stalna radna grupa za bezbednost novinara u poslednjih sedam godina održala je 50 sastanaka. To je u preseku jednom u dva meseca. U poslednje dve godine Radna grupa se sastala sa 450 novinara i novinarki, javnih tužilaca i policijskih službenika u više od 20 gradova širom Srbije, gde su razgovarali o konkretnim slučajevima pokušavajući da izgrade poverenje“, rekao je Tijeri. 

On je rekao da je prema izveštaju NUNS-a broj pretnji i napada povećan. 

Radi se o brutalnim pretnjama upućenih pojedinim novinarima, a to podriva fundamentalne principe demokratije i slobode izražavanja“, rekao je Tijeri. 

„Samo ove godine NUNS je zabeležio 135 incidenata na štetu novinara, od toga 79 slučajeva pritisaka, 34 verbalnih pretnji i 19 fizičkih napada. To je neprihvatljivo. Država mora da uradi sve što je u njenoj moći da identifikuje i kazni sve počinioce bez izuzetka. Nekažnjivost samo ohrabruje one koji pokšavaju da ućutkaju nezavisne glasove“, dodao je on. 

On je rekao da se tužilaštvo suočava sa nedostatkom kapaciteta za procesuiranje ovih slučajeva i da u Odeljenju za visokotehnološki kriminal radi samo šest tužilaca, a da je zabrinjavajuće i to što policija ne odgovara na zahteve tužilaca za prikupljanje informacija, a što u suprotnosti sa obavezama koje je Srbija preuzela. 

Tijeri je napomenuo i da se novinari u Srbiji suočavaju sa povećanim brojem SLAPP tužbi. 

„Srbija se nalazi na petom mestu po broju ovih tužbi. Mediji kao što je KRIK, Slavko Ćuruvija fiondacija i lokalni mediji kao što je In medija, BIRN se suočavaju sa mnogo tužbi. Mnogi ne prijavljuju tužbe, što je zabrinjavajuće. Trenutno se vodi oko 200 postupaka protiv medija“, podsetio je Tijeri. 

On je dodao da se u ovim slučajevima ne radi o zadovoljenju pravde već da je cilj da se ućutkaju i obeshrabre novinari koji rade u javnom interesu. 

Tijeri je rekao da bezbednost novinara zavisi od toga koliko država radi na tome. Takođe je naveo i da ceni zalaganje novinarskih i medijskih organizacija koje se trude da poboljšaju položaj novinara i novinarki i da je ključno da se taj rad nastavi, kao i da će OEBS nastaviti da podržava njihov rad. 

Zakčljučci izveštaja “Indikatori za nivo slobode medija i indeks bezbednosti novinara 2024” Situacija bezbednosti i radnog položaja novinara u Srbiji tokom 2024. godine dodatno se pogoršala, uprkos formalno postojećim mehanizmima zaštite i zakonskom okviru koji nominalno štiti slobodu izražavanja. Najveći izazovi odnose se na porast napada i pritisaka, neefikasnost institucija, pogoršanje socijalnog statusa novinara i izraženu političku instrumentalizaciju regulatornih tela.  Reguletorno telo za elektronske medije  Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u Srbiji funkcioniše bez stvarne nezavisnosti, uz brojne političke uticaje, nepravilnosti u izboru članova i dodeli dozvola. Umesto da štiti javni interes, REM favorizuje provladine medije, ignoriše žalbe i ne sprovodi monitoring u skladu sa zakonom, čime ozbiljno podriva medijski integritet.  Sufinansiranje medija  Sistem sufinansiranja medija u Srbiji karakterišu brojne nepravilnosti, uključujući zloupotrebe u izboru komisija, netransparentnu dodelu sredstava i favorizovanje medija koji krše novinarski kodeks. Konkursi često kasne ili se ne raspisuju, a žalbeni postupak je dug i neefikasan, što dodatno narušava poverenje u proces.  Javni medijski servisi  Nezavisnost javnih medijskih servisa u Srbiji i dalje je ozbiljno ugrožena političkim uticajem, posebno u upravljačkim strukturama i uređivačkoj politici. Iako postoje zakonske odredbe koje nominalno jačaju autonomiju, njihova primena je selektivna, a javni servisi često izostavljaju važne teme i kritičko izveštavanje pod pritiskom vlasti.  Državno oglašavanje u medijima  Državno oglašavanje u medijima u Srbiji sprovodi se netransparentno i selektivno, uz favorizovanje provladinih medija. Ne postoje jasni kriterijumi za raspodelu sredstava, što omogućava zloupotrebe i utiče na uređivačku politiku. Novi propisi problem ne rešavaju, već dodatno ostavljaju prostor za politički pritisak i tržišnu neravnopravnost.  Napadi i pritisci na novinare  Tokom 2024. zabeležen je porast ozbiljnih pretnji i fizičkih napada. Registrovano je 80 ozbiljnih pretnji (uključujući pretnje smrću, silovanjem i nasiljem prema novinarima i njihovim porodicama), kao i 23 fizička napada, pri čemu su mete često bili novinari koji izveštavaju s protesta ili izbora. U pojedinim slučajevima zabeleženo je nasilje i od strane pripadnika policije. Posebno zabrinjava što vlasti ne osuđuju ove napade – naprotiv, često ih retorički podstiču.  SLAPP tužbe i pritisci putem pravosuđa  Porast strateških tužbi protiv javnog delovanja (SLAPP) ozbiljno ugrožava istraživačko novinarstvo. Tokom 2024. godine podneto je najmanje 24 takve tužbe, često od strane javnih funkcionera. Novinarima se oduzimaju uređaji, prate se njihove komunikacije, a postupci se odugovlače. Pravosnažne presude u korist moćnih pojedinaca, poput slučaja ministra Gašića protiv portala KRIK, svedoče o neujednačenoj primeni zakona.  Ekonomski i socijalni položaj  Novinari rade u nesigurnim uslovima, najčešće bez ugovora o radu, sa niskim primanjima i bez prava na prekovremeni rad. Posebno ranjivi su lokalni i honorarno angažovani novinari, od kojih mnogi rade dodatne poslove kako bi preživeli. Ovakvi uslovi često dovode do autocenzure, stresa i mentalnog sagorevanja.  Rodno zasnovani napadi  Novinarke su posebno izložene seksističkim i mizoginim napadima – kako od javnosti, tako i unutar redakcija. Nakon što dožive pretnje, često ih prati dodatno uznemiravanje, što dovodi do autocenzure (47%) i razmišljanja o napuštanju profesije (35%). Iako mehanizmi za prijavu postoje, većina novinarki ne veruje institucijama i retko prijavljuje napade.  Institucionalni problemi  REM i dalje funkcioniše kao politički servis umesto nezavisnog regulatora. Konkursi za sufinansiranje medijskih sadržaja su zloupotrebljeni, dok se državna sredstva selektivno dodeljuju podobnim medijima. Javni servisi, poput RTS i RTV, ne uspevaju da se odupru političkom uticaju, a njihovi novinari su pod konstantnim pritiscima.

Izvor: NUNS