Izveštaj o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije: Zloupotreba, nekažnjivost, neadekvatan odgovor institucija

Analiza prakse parničnih sudova u medijskim sporovima prati period od jula 2024. godine do kraja 2025. godine. Obuhvaćeni su postupci protiv medija za koje je monitoring Saveta za štampu pokazao da su najučestalije kršili Etički kodeks novinara i novinarki Srbije, i to: Alo, Informer, Kurir, Srpski telegraf, Republika.rs (portal Srpskog telegrafa) i Večernje novosti. Pored toga, analizom su obuhvaćeni i dnevni list Danas i novine Nova, za koje je Savet za štampu utvrdio da su imali najmanje odstupanja od Kodeksa, kao i istraživački portal KRIK. 

Vidljivo je da je broj medijskih sporova u porastu svake godine. U posmatranom periodu (godinu i po dana), u upisnik „P3“ koji se vodi za ovu vrstu sporova, zavedeno je ukupno 2.480 predmeta, od kojih je do kraja 2025. godine rešeno 396. 

Analiza pravnosnažno okončanih postupaka pokazuje značajne razlike u uspehu tužilaca u zavisnosti od medija protiv kog su postupci vođeni, tj. mogu se uočiti razlike kod medija za koje Savet za štampu utvrđuje da najčešće krše Etički kodeks novinara i onih koji imaju najmanje odstupanja od Kodeksa. 

U analiziranim postupcima protiv Informera, Kurira, Alo, Novosti, Srpskog telegrafa i Republike, tužbeni zahtev usvojen je u celosti ili delimično u 93,70% analiziranih pravnosnažno okončanih predmeta. Nasuprot tome, u predmetima protiv medija Danas, Nova i KRIK, zabeležen je značajno niži procenat uspeha tužilaca. 

Protiv medija Danas i KRIK mali broj predmeta je pravnosnažno okončan u posmatranom periodu i, uopšte, pokrenuto je manje postupaka u odnosu na ostale posmatrane medije. U predmetima protiv Nove, tužbeni zahtev delimično je usvojen u 29,16% analiziranih postupaka (odnosno u 41,17% pravnosnažnih). 

U postupcima protiv lista Danas, tužbeni zahtev u celosti je odbijen u 57,14 odsto postupaka (četiri od sedam). U tri predmeta (42,85%) zahtev je delimično usvojen. U postupcima protiv KRIK-a tužbeni zahtev je delimično usvojen u 50% pravnosnažno okončanih postupaka (odnosno u dva od četiri postupka). 

Analizirana je i visina traženih naknada štete, jer previsoki zahtevi mogu ukazivati na SLAPP tužbe. Uočeno je da su visoki odštetni zahtevi (preko milion dinara) češći protiv medija koji retko krše Kodeks i koji kritički izveštavaju o vlasti. Imajući u vidu ukupan broj postupaka koji se protiv njih vode, podneti tužbeni zahtevi koji glase na više od milion dinara znatno su zastupljeniji protiv medija Nova i KRIK. 

Jedan od uočenih problema jeste uporno ponavljanje istih povreda od strane istih medija na štetu istih tužilaca, najčešće opozicionih političara. Analizirani sudski predmeti jasno ukazuju na to da su pojedini opozicioni političari godinama izloženi kontinuiranim negativnim kampanjama u provladinim medijima. O istoj ličnosti objavljuju se tekstovi identične ili slične sadržine, bez provere istinitosti navoda. Ovaj problem dodatno produbljuju niske dosuđene naknade štete, koje očigledno nisu prilagođene učestalosti i težini povreda, kako bi imale odvraćajući efekat. 

U postupcima protiv štampanih medija i portala, prosečna dosuđena naknada pred prvostepenim sudom iznosi 97.515 dinara. Kada je reč o pravnosnažno okončanim postupcima, dosuđeni iznos naknade u proseku iznosi 95.405 dinara. U mnogim slučajevima dosuđivani su iznosi od 40.000 ili 30.000 dinara, a u jednom slučaju zabeležen je rekordno nizak iznos od 20.000 dinara. 

Postupci traju dugo, iako se smatraju hitnim. Prosek trajanja medijskih sporova u ovom periodu je oko dve godine. Dugotrajni postupci rezultiraju naknadom koja nije dovoljna da spreči buduće zloupotrebe, a postavlja se i pitanje u kojoj meri tako niski iznosi pružaju adekvatnu satisfakciju za povredu prava. 

U posmatranom periodu zabeleženi su i slučajevi u kojima su tužioci maloletna lica. Kako u prethodnim izveštajima nisu identifikovani takvi slučajevi, ovo ukazuje na dodatno urušavanje profesionalnih standarda novinarstva. Sudska zaštita nije dovoljna, niti dovoljno efikasna, da bi se suzbile povrede prava koja se štite u medijskim sporovima i poboljšao način izveštavanja medija. Umesto toga, pogoršava se ionako loše stanje. 

Kada je reč o zaštiti od SLAPP tužbi, imajući u vidu da su Evropska unija i Savet Evrope u prethodne tri godine usvojili važne standarde za borbu protiv SLAPP tužbi, glavni zaključak analize je da njihova praktična primena i dalje kasni, kao i da većina država još uvek nije uskladila svoje zakonodavstvo sa novom regulativom. Takođe, Srbija i dalje nema efikasan odgovor na problem SLAPP tužbi, uprkos direktnim upozorenjima Evropske komisije i rastu broja slučajeva Slavko Ćuruvija fondacija koji ozbiljno ugrožavaju rad istraživačkih medija, novinara i organizacija civilnog društva. 

Naposletku, iako postoje brojni međunarodni standardi, a edukacije za nosioce pravosudnih funkcija se mestimično sprovode, u analizi je istaknuto da bez jasnih zakonskih rešenja i stvarne političke i institucionalne volje, zaštita slobode izražavanja od zloupotrebe sudskih postupaka ostaje ograničena i nedovoljno delotvorna. 

Analiza krivičnopravne zaštite novinara prati 2024. i 2025. godinu, kao i prva tri meseca 2026. godine. U 2025. godini zabeležen je rekordno visok broj prijavljenih krivičnih dela na štetu novinara (134), a donet je veoma mali broj osuđujućih presuda – svega tri u predmetima formiranim 2025. godine. 

Osim toga, veoma je mali broj predmeta iz 2025. koji je uopšte dospeo do suda – svega četiri. Izveštaj pokazuje da su pojedine redakcije učestalo meta nasilja, pretnji, zastra šivanja i ometanja u radu, a da se krivične prijave podnete zbog toga ne razma traju sa posebnim oprezom, nego se dešava da budu olako i rutinski odbačene. 

Bezbednost novinara dodatno ugrožavaju svakodnevni verbalni napadi na kritičke medije koje upućuju političari vladajuće stranke i visoki državni zvaničnici, poručujući na taj način da je targetiranje novinara društveno prihvatljivo. Atmosfera linča, koju kreiraju najviši predstavnici vlasti, s jedne strane podstiče vršenje nasilja prema novinarima, a s druge strane obeshrabruje institucije da novinarima pruže potrebnu zaštitu. 

Krivična dela učinjena na štetu novinara neretko se tretiraju bez uzimanja u obzir slobode izražavanja i povezanosti između učinjenog dela i novinarskog posla. Praksa na ovaj način odstupa i od smernica za tužioce koje su izradili UNESCO i Međunarodno udruženje tužilaca, a koje, između ostalog, predviđaju sprovođenje kontekstualne analize povezanosti između navodnog krivičnog dela i medijskih aktivnosti oštećenog, kako prošlih tako i sadašnjih. 

Uzimanje u obzir medijskog okruženja prilikom donošenja odluke u postupcima koji se tiču krivičnih dela na štetu novinara, može dovesti do poboljšanja medijskog okruženja i stepena bezbednosti novinara – kroz delotvorniji odgovor institucija na slučajeve nasilja i pretnji kojima su izloženi novinari. Pored opštih obaveza koje države imaju u vezi sa zaštitom slobode izražavanja, iz prakse međunarodnih sudova i tela za zaštitu ljudskih prava proizlazi, između ostalog, obaveza da novinari koji izveštavaju sa protesta koji mogu postati nasilni budu zaštićeni od strane policijskih snaga. Ovo je još jedan „test“ na kome je zaštita bezbednosti novinara u Srbiji, posebno u poslednjih godinu i po dana, ostala daleko ispod nivoa koji iziskuju međunarodni standardi ljudskih prava 4 Izveštaj o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije u oblasti slobode izražavanja. 

Nasilje nad novinarima od kraja 2024. godine pojačano je upravo u kontekstu izveštavanja sa protesta koji su usledili nakon pada nadstrešnice na nedavno renoviranoj novosadskoj železničkoj stanici. 

Policijski službenici ne samo da ne pružaju novinarima adekvatnu zaštitu od nasilja tokom izveštavanja na protestima, nego neretko i sami napadaju novinare ili prisustvuju kao pasivni posmatrači napada. 

Neadekvatno procesuiranje napada od strane policije višestruko urušava si gurnost novinara, jer osim što predstavlja obeshrabrujuću poruku novinarima, ujedno šalje signal policijskim službenicima da nezakonito postupanje policije ne prate odgovarajuće posledice. I činjenje i nečinjenje policije dodatno doprinose tome da protesti postaju opasno mesto za obavljanje novinarskog posla, i da novinarstvo u Srbiji postaje rizična profesija. 

Početkom januara 2026. godine objavljena je presuda Vrhovnog suda Srbije kojom je, u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, utvrđeno da je oslobađajuća presuda u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije doneta uz bitne povrede pravila postupka u korist okrivljenih – bivših pripadnika državne bezbednosti. Međutim, zbog procesnih ograničenja iz Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni sud mogao je samo da konstatuje bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, ne dirajući u pravnosnažnost oslobađajuće odluke. 

Slučaj Ćuruvija bio je jedini slučaj ubistva novinara koji je dospeo do suda i koji je mogao da prekine decenijski lanac nekažnjivosti. Međutim, okončanje devetogodišnjeg postupka je, umesto pristupa pravdi, dovelo samo do legalističke završnice državnog zločina. Ovakav ishod predstavlja jasan i zabrinjavajući pokazatelj stanja krivičnopravne zaštite slobode izražavanja u Srbiji, koja nastavlja da se urušava u senci nekažnjivosti. 

Razmere nasilja nad novinarima postale su zabrinjavajuće, naročito tokom proteklih godinu i po dana i u kontekstu protesta. Izostanak adekvatnog odgovora institucija može podsticajno delovati na potencijalne napadače na novinare i voditi ka daljem urušavanju nivoa slobode medija. 

Posmatrajući krivičnopravnu zaštitu novinara tokom poslednje dve godine, ne može se zaključiti da su nad ležne institucije poslale jasnu poruku da je nasilje nad novinarima neprihvatljivo i da će biti primereno sankcionisano. 

Urušavanje nivoa slobode medija kulminiralo je na dan lokalnih izbora 29. marta 2026. godine, kada su novinari bili pretučeni, napadani sekirom, vređani i ome tani u radu, oprema im je uništavana i otimana. Nasilje koje su novinari iskusili tog dana predstavlja ozbiljno upozorenje da institucionalni odgovor mora biti mnogo efikasniji kako bi se sprečila dalja eskalacija nasilja i nekažnjivosti za nasilje nad novinarima.

Ceo izveštaj "Izveštaj o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije" Slavko Ćuruvija Fondacije može se preuzeti na ovom linku.