Kako i kome Kragujevac deli pare za informisanje građana

Na Konkursu za sufinansiranje projekata za ostavrivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Kragujevca u 2025. godini, kako u svojoj analizi objavljuju Kragujevačke nedeljne novine, 8,6 miliona dinara podeljeno je na četrnaest medija, ili onih koji se samooslovljavaju kao mediji, od kojih je osam iz Kragujevca i šest iz drugih gradova.

Ukupno je bilo 38 prijava, što znači da je 24 ostalo "ispod crte". A crtu je podvukla - formalno - tročlana komisija koju su činili novinari i "medijski stručnjaci", a stvarno - važne face iz gradske vlasti.

Ukratko, procedura je sledeća: grad raspiše konkurs, istovremeno za medijske projekte (predlog tema za koje traže finansijsko pokriće delom iz lokalnog budžeta) i članove komisije koja bi te projekte trebalo da ocenjuje.

Deluje da je sve regularno, ali 'oćeš vraga. Za desetak godina, koliko traje takozvano projektno sufinansiranje medija, naprednjaci su usavršili mehanizam kroz koji su savršeno uspeli da opogane i ovaj sistem - kao i mnoge druge.

Prvo su stvorena razna fantomska udruženja novinara koja je nadležno ministarstvo kvalifikovalo za predlaganje članova pomenutih komisija i tako je napravljena "vojska" podobnih novinara.

Sve dalje ide kao po loju - pažljivo probrani članovi komisija od naprednjaka vladara dobiju spisak "naših" i izdajničkih medija, članovi komisija kojima je do profesionalnog novinarstva stalo k'o do lanjskog snega, važno je da dobiju pristojne honorare, i oni postaju disciplinovani izvršitelji naloga vlastodržaca.

Tako je i na konkursu Ministarstva informisanja i onima koje raspisuju lokalne samouprave. U toj razrađenoj igri većina članova komisija godinama se rotiraju jedni te isti, pa se može govoriti o trajnim "tezgarošima" na usluzi Srpskoj naprednoj stranci. U Kragujevcu su ove godine u komisiji za ocenjivanje medijskih projekta bila trojica penzionera: Miodrag Popov, Miodrag Miljković i Branimir Grulović.

Svi su još ranije stavljeni na listu odabranih u Ministarstvu informisanja, bilo da su ih kandidovala razna strukovna udruženja ili su se sami prijavili kao - medijski stručnjaci.

Trojka koju je izabrala gradska uprava Kragujevca malo je poznata široj javnosti, pa i aktivnim novinarima, ali je veoma "aktivna" tokom poslednjih desetak godina u komisijama za vrednovanje medijskih projekata širom Srbije. Ove 2025. "najaktivniji " je izvesni Branimir Grulović, čikica koji je duboko zagazio u osmu deceniju života, ali godine mu nisu smetale da postane svojevrsni ovogodišnji rekorder.

Naime, Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je da je ovaj medijski stručnjak (s tom "titulom" sam je sebe predložio) bio član u 44 komisije u gradovima i opštinama koje su vagale medijske projekte, plus u jednoj komisiji za konkurs koji je raspisalo Ministarstvo. Dakle, taj "stručnjak" Grulović skoro istovremeno je uspeo da na 45 mesta čita i analizira predloge tema prispelih na konkurse, a njih je, po slobodnoj proceni, bilo bar hiljadu.

Reklo bi se - čovek mašina. Kao "komisijaš", osim u Kragujevcu, bio je u Novom Pazaru, Vranju, Leskovcu, Pirotu, Kraljevu, Prijepolju, Ivanjici, Dimitrovgradu, Topoli i Bačkoj Topoli i tako do 44. Naravno i u Beogradu. A pošto se ovaj rad honoriše (sa 20, 30, 50 hiljada dinara, kako gde) nije se džabe mučio. Ustvari, i nije neka muka, samo treba uslišiti naloge opštinskih šefova - kome obavezno dati pare, a kome "krompir", što bi rekao naš predsednik.

Grulović je bio TV producent i neko vreme direktor informativnog programa javnog servisa RTV Vojvodina, a prethodnih godina za člana medijskih komisija predlagali su ga Društvo novinara Niša i UNS, gde mu je članstvo 2020. prestalo.

Član komisije u Kragujevcu Miodrag Popov ranije je bio poznat kao autor TV emisije "Ipak se okreće", a u vreme ratova i raspada Jugoslavije radio je u informtaivnom programu Televizije Beograd. Kao antologijska glupost ostala je njegova rečenica iz Dnevnika 2 u decembru 1991: "Vukovar je danas razrušen, ali oslobođeni grad".

Kada je 2012. godine Popov pokušao da se "opere" od ratno-huškačkog perioda rada, Nezavisno udruženje novinara (NUNS) reagovalo je saopštenjem u kome je pisalo: "Jedan od novinara koji je ratnih godina zgazio novinarski kodeks i svojim javnim angažovanjem promovisao govor mržnje na sramotu bogate žurnalističke tradicije Srbije, jeste i Miodrag Popov. U sačuvanim arhivama može se naći mnogo TV priloga Popova zbog kojih se morao naći, ako ne pred sudom za ratne zločine, ono bar pred Sudom časti UNS-a".

Popov se svojevremeno hvalio i susretom sa Slobodanom Miloševićem u Hagu: "Ja sam poslednji novinar koji je s njim razgovarao, ubrzo je umro".

U komisijama za ocenjivanje medijskih projekata redovno je od 2016. Nišlija Miodrag Miljković, a ove godine predložilo ga je Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS), čiji naziv upućuje na uglednu asocijaciju, međutim ono je osnovano 2014. u Ćupriji "s ciljem da zastupa interese lokalnih i regionalnih medija", a kasnije se poreselilo na adresu u Nišu. Okuplja uglavnom prorežimske novinare.

Zanimljivo je (i indikativno) da su Popova, pominjanog Branimira Grulovića i trećeg člana Miodraga Miljkovića, pored Kragujevca, u komisije ove godine izabrali i Vranje i Pirot. Isti tim - isti model ocenjivanja.

A Miljkovića je 2025. za medijskog arbitra predložio Centar za medijsku kulturu i obrazovanje. Prethodnih godina predlagači su bili NUNS, PROUNS, Društvo novinara Niša, bio je i samopredlagač kao medijski stručnjak.

Dakle, nisu preletači samo u političkim strankama. Iz NUNS-a je, doduše, silom prilika "ispao" pošto je prošao Sud časti ovog udruženja - zbog učestvovanja u nameštanju rezultata konkursa za projektno sufinansiranje medija!

Dok je bio predsednik NUNS-a, pokojni novinar Slaviša Lekić napisao je da je "Miodrag Miljković specijalista za žmurenje pred kvalitetnim projektima 'nenaših' medija i forsiranje medijskih budalaština na konkursima na jugu Srbije".

Inače, Miljković je profesor srpskog jezika, a radio je kao producent, pa je bio vlasnik i direktor agencije za TV produkciju u Nišu, prezenter u jednoj lokalnoj televiziji, producent u niškom Medija centru… Uz sve to, godinama uspeva da se nametne kao "stručnjak" za vrednovanje medijskih projekata diljem Srbije. Sa stanovišta naručioca konkursa komisija je u Kragujevcu odradila - perfektno.

Pare iz gradskog budžeta namenjene za "ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja" dobile su skutonoše naprednjačke vlasti. Profesionalna glasila ostaće tokom narednih godinu dana bez sufinansiranja. Dakle, eliminisani su, pored ostalih: "Kragujevačke" (jedine gradske novine), dva objektivna i veoma posvećena portala "Glas Šumadije" i "Pressek", kao i dve produkcije - "Optimum video" Aleksandre Petrović, donedavno dopisnice portala "Nova S" i "Iz glave" (čiji su osnivači Miroslav i Dragana Miletić).

A ko se "opario"? Zanimljivo je da od 14 glasila koja su "prošla" šest su van Kragujevca. Ili, od 8,88 miliona dinara koje u budžet grada daju Kragujevčani, skoro četiri miliona odlazi u Beograd (tri projekta) Vranje, Kraljevo i Veliku Planu. Evo čime su zaslužili naklonost komisije, drugim rečima, kako će ovi "stranci" doprinositi ostvarenju javnog interesa, odnosno objektivnom, istinitom i blagovremenom informisanju Kragujevčana o dešavanjima u njihovom gradu.

Najveći iznos - milion dinara - dobile su beogradske "Večernje novosti", novine koje nisu tipičan primer tabloidnog pisanja, ali su "do koske" prorežimske. One će, kako su obrazložile svoje teme, "predstaviti najznačajnije infrastrukturne, privredne i komunalne projekte koji grad Kragujevac čine idealnom opštinom za život i rad mladih i obrazovanih građana, kao i mesta za zasnivanje porodice".

U prevodu - "Novosti" će grad predstaviti u najružičistijem svetlu - na zadovoljstvo aktuelne gradske vlasti. Po 800 hiljada dinara idu na adrese još dva beogradska portala, jedan je Privredno društvo za obezbeđivanje i distribuciju audio-vizuelnih proizvoda "Mondo", a drugi "Internet grupa" d.o.o. Ako je, slučajno, neko iz Kragujevca ikada pogledao šta pišu ili slikaju ova elektronska glasila - neka se javi.

Projekat "Monda" naslovljen je "Pametni Kragujevac: inovacije za kvalitetniji život" i istraživaće kako digitalne tehnologije i pametna rešenja transformišu gradsku infrastrkturu, javne usluge i svakodnevni život građana". Dakle, opet sve u SNS stilu "brže, bolje, jače".

A "Internet grupa" ima "projekat usmeren na sprečavanje ranih brakova među mladim Romima i Romkinjama u Kragujevcu kroz sveobuhvatnu medijsku kampanju". Ideja je originalna, samo pitanje je kako ove "edukativne sadržaje" proslediti do mladih crnpurastih sugrađana?

Portal "Info plus Vranje" dobio je 580 hiljada dinara, a njihov projekat "ima za cilj da prikaže problem senzacionalizma u medijskom izveštavanju". Pošto se pare daju za informisanje Kragujevčana, otvaraju se najmanje dva pitanja: ko će ih upućivati na čitanje (ili gledanje) jednog portala u Vranju i kako će Vranjanci otkrivati senzacionalizam u kragujevačkim medijima? Možda i mogu - naprednjaci su potvrđeni kao vešti manipulanti.

Po simboličnih sto hiljada dinara pripalo je Produkciji TV programa i marketing agenciji "Selos" iz Kraljeva i Zanatsko trgovinskoj radnji i izdavačkoj kući "Kofip" iz Velike Plane. Ovi prvi će da "upoznaju poljoprivrednike sa novim naučnim dostignućima, inovacijama, planovima i podsticajima državnih organa i lokalnih samouprava za razvoj sela", a trgovinska radnja iz Plane posvetiće se izučavanju pojave da je "postalo normalno u Srbiji da je svaki izlazak mladih propraćen velikom količinom alkohola". Bez komentara. Živeli!

Od kragujevačkih pretendenata na gradski budžet najbolja je prošla izvesna Jelena Milovanović. Ona je planirala da u svojoj video produkciji za 1,2 miliona dinara pravi medijske sadržaje pod radnim naslovom "Lečenje najtežih bolesti u UKC Kragujevac - prevencija, dijagnostika, terapija?, a to će biti emitovano u programu Televizije Kragujevac. Pošto je sasvim očekivano da će od Televizije dobijati autorski honorar, to znači da će ova autorka biti dvostruko plaćena - i to iz kase gradskog budžeta - jednom direktno, a potom posredno.

Naime, poreklo para za sva lična primanja, pa i za honorare, u ovoj televiziji takođe je budžetsko, jer RTK i dalje je u statusu privrednog društva čiji je osnivač grad Kragujevac i po tom osnovu kroz subvencije (direktno davanje novca) ovoj informativnoj kući godišnje se "prebaci? po više desetina miliona dinara.

To je neregularno, jer je Zakon o javnom informisanju još pre deset godina naložio da svi mediji moraju biti privatizovani, a da pare iz javnih finansija jedino mogu da se dobijaju učešćem na konkursima, što je i tema ovog teksta. Na konkursu u Kragujevcu ovajdila su se i tri lokalna portala - "UCENTAR?, čiji je osnivač Medija centar d.o.o, "Infozija?, koji priprema i uređuje udruženje građana "Naši? i "Peto tri 1941?, koji pripada istoimenom privrednom društvu. "UCENTAR? je dobio 950 hiljada, a "Infozija? i "Peto tri? po 800 hiljada dinara.

Portal "UCENTAR? navodi da će mu "fokus biti na tačnom izveštavanju o ključnim temama: rad lokalne samouprave, privredni razvoj, društveni i kulturni događaji, obrazovanje i ekologija?. Pitanje za komisiju koja je ocenjivala medijske projekte jeste - u čemu je vrednost ovog "fokusa? kad sve što je navedeno spada u redovno, tekuće informisanje, što je osnovna funckija svakog medija, pa samim tim nema nikakvog razloga da se to proglašava za poseban tematski projekat. To bi trebalo da zna svako ko je makar samo očešao zadnjicu o novinarstvo.

"Zeleno sad - za naš grad?. Ovo je izrimovao portal "Infozija? kao najavu za "informativno-edukativne forme koje će istaći značaj očuvanja životne sredine i građanima i institucijama u Kragujevcu i okolini dati podsticaj za dalje aktivnosti na tom planu?, a "Peto tri? je konkurisalo projektom "Budi drug, nemoj biti glup?. Naveli su da će to biti "serijal od 15 tekstova koji ima cilj da edukativno informiše mlade, učenike osnovnih i srednjih škola, o važnosti prevencije vršnjačkog nasilja i negovanju tolerancije, empatije i drugarstva?.

Živi bili pa videli kakvi će biti "edukatori? (mada je osnovna funkcija medija da objektivno i kritički informišu javnost), a zajedničko za ova tri portala je da su - ogledni primeri prorežimskih glasila. Zato im je i dato "zeleno svetlo? na gradskom konkursu. U ovaj zaključak može brzo svako da se uveri ako pogleda samo naslove tekstova koje objavljuju. Tu se sve ide "niz dlaku? gradskoj vlasti.

Problema nigde nema, sve je idealno i napredno, kritički sadržaji prema režimu ne postoje, a najslikovitiji primer za to je da o polugodišnjim protestima studenata i građana ni reč nije napisana. Rečju, medijska podobnost. Za poželeti je. Egzaktno je dokazano da lokalna i regionalna sredstva informisanja ne mogu da preživljavaju na modelu samofinansiranja, ne samo u siromašnoj i neuređenoj Srbiji, već ni u razvijenim evropskim zemljama, te su zato tamo ustaljeni mehanizmi sigurnih materijalnih potpora ovoj vrsti medija.

Pokušaj da se to učini kod nas bila je zakonom definisana obaveza nadležnog ministarstva i svih lokalnih samouprava da se raspodela budžetskih sredstava vrši kroz već opisano projektno sufinansiranje medija. Ovaj model i nije tako loš, ali je praksa katastrofalna. Od početka je većina gradova i opština bilansirala nedovoljno novca za ovu namenu i ti iznosi su se iz godine u godinu uglavnom smanjivali.

Još pogubniji je bio direktan upliv politike, pa je projektno sufinansiranje u stvarnosti "projektovano? za skutonoše vlasti - da se pare dele samo glasilima koja propagiraju naprednjake.

Mediji u Kragujevcu imali su i dodatni problem u vreme vladavine Radomira Nikolića (2014-2020) kada grad nije raspisivao konkurse za informativnu delatnost, iako je to bila zakonska obaveza, pa je u "kolevci srpskog novinarstva? bukvalno počelo odumiranje novinarstva, što i danas traje. Gradski informativci su na granici opstanka i curi im vreme preživljavanja u hroničnoj besparici. Naravno da kao takvi ne mogu da budu privlačni za mlade i obrazovane kadrove, a to je pogubno za budućnost ove profesije. Dakle, ostvaruje se cilj aktuelnih vlasti u tretmanu profesionalnog žurnalizma.

Međutim, pošto pravi novinari ovo zanimanje biraju za ceo život, a sva politička i državna nameštenja imaju ograničen rok trajanja, umesto zaključka zgodno je citirati nedavnu poruku reditelja Borisa Liješevića u nedeljniku "Radar?: "Kragujevačke novine? su na konkurs grada prijavila projekat pod nazivom "Živeti bezbedno?, s polaznom tezom da je po Ustavu ljudski život neprikosnoven, a psihički i fizički integritet su nepovredivi.

Međutim, svedoci smo sve veće ugroženosti ljudi, koja se kreće u širokoj lepezi formi, počev od nasilja u porodici, preko vršnjačkog nasilja, stradanja ili povreda na radu, nesreća u saobraćaju, prisustva u objektima javne namene koji su skloni urušavanju (zdravstvene ustanove, obdaništa, škole…), do rizika od ekoloških faktora - zagađeni vazduh, voda, hrana, zemlja… Dakle, reč je (ne)bezbednosti ljudi koji su najvredniji i najvažniji resurs svake društvene zajednice, za šta postoji i lična, ali prevashodna je odgovornost institucija sistema.

U projektu je obrazloženo da će "Kragujevačke? ove teme obrađivati u serijalu tekstova istraživačkog i analitičkog tipa, uz korišćenje zvaničnih podataka i u saradnji sa nadležnim organima, ali i nezavisnim stručnjacima koji se bave raznim aspektima rizika koji ugrožavaju ljudske živote i zdravlje. Nažalost, podobni članovi komisije koja je vrednovala ovaj projekat, uz nesumnjivi nalog gradskih funkcionera kakve ocene treba davati, zaključili su da ne postoji javni interes da se piše o (ne)bezbednom životu Kragujevčana.

Na neki način to je u skladu sa praktičnom politikom naprednjaka, koji bi rado gledali nestajanje sugrađana i da taj pomor oni selektuju na - naše i ništavne.

Koliko je u budžetu grada Kragujevca za 2025. godinu planirano za medije? U ovom dokumentu doslovce piše da je za "ostvarivanje i unapređivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja? planiran iznos od 48.500.000 dinara i da se time "obezbeđuje sprovođenje zakonske obaveze utvrđene Zakonom o javnom informisanju".

Pošto ovaj zakon poznaje (i priznaje) samo "sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja?, logično sledi zaključak da će navedeni iznos biti i u konkursu za sufinansiranje medijskih projekata.

Međutim, u konkursu koji je objavljen krajem februara figurira višestruko manji iznos od od 12.600.000 dinara, a konačno je podeljeno 8.880.000, što znači da je ostalo neraspoređeno 3.720.000 dinara.

Zašto - nigde nije objašnjeno. E, sad nastaje totalna zbrka jer je u ovogodišnjem gradskom budžetu, samo na drugom mestu, napisano da su subvencije u oblasti javnog informisanja 48.230.000 dinara, dakle skoro identičan iznos kao i za projektno finansiranje.

Subvencije su očigledno namenjene za RTK, za njih se ne konkuriše, već se direktno uplaćuju, što je u ovom slučaju nezakonito i to već godinama nekažnjeno traje. Ovih 48 miliona dinara nikako ne mogu da budu iste pare kao za sufinansiranje, već je reč o duplom iznosu, znači oko 97 miliona, ali zašto je onda konkurs raspisan za samo 12.600.000 dinara?

Znači li to da će sav preostali novac, oko 85 miliona, otići Radio televiziji Kragujevac? Čekajući da se ova dilema razreši, ukazujemo da je grad Kragujevac i ove godine bio veoma škrt pri objavljivanju konkursa za finansiranje medija. Gde je u poređenju sa drugim gradovima i opštinama svedoči nekolicina sledećih primera.

Niš 80.750.000 Leskovac 50.000.000 Pirot 42.000.000 Novi Pazar 41.000.000 Kraljevo 40.000.000 Vranje 30.000.000 Šabac 28.500.000 Aranđelovac 21.000.000 Kruševac 20.000.000 Čačak 20.000.000 Užice 19.000.000 Trstenik 17.000.000 Raška 15.200.000 Gornji Milanovac 15.000.000 KRAGUJEVAC 8.880.000

Izvor: Nova.rs