Koalicija za slobodu medija: Zašto baza medija APR-a još uvek nije usklađena sa zakonom?

Uvidom u Registar jasno je da organi javne vlasti ne dostavljaju, a Registrator ne registruje podatke o novcu građana koji se medijima dodeljuju po drugim osnovama.

Podsećamo, ZJIM obavezuje organe javne vlasti da APR-u dostavljaju, odnosno registruju, ne samo podatke o novčanim sredstvima dodeljenim putem konkursnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja, odnosno na ime države pomoći, već i sva druga javna sredstva koja se medijima prosleđuju, u vidu donacija, poklona, sponzorstava, usluga istraživanja tržišta i ekonomskog istraživanja, usluga ispitivanja javnog mnjenja, usluga kampanje, oglašavanja i marketinga, usluga promovisanja, usluga medija po osnovu primene propisa iz oblasti javnih nabavki ili drugih usluga koje pružaju mediji.

Da ove, celokupne podatke dostavljaju Registratoru, prema slovu zakona, dužni su državni organi, organi teritorijalne autonomije, organi jedinica lokalne samouprave, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravna lica koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao i privredna društva u kojima značajno učešće u osnovnom kapitalu ima organ javne vlasti.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, takođe, nije uradilo ništa da podstakne medije da usvoje i Registratoru dostave interne etičke akte, koji predstavljaju unutrašnji samoregulatorni okvir za unapređenje profesionalnih standarda.

Registracija internih dokumenata je takođe predviđena Zakonom o javnom informisanju i medijima, a oni treba da sadrže mere i procedure za zaštitu uređivačke politike medija, obezbeđenje sigurnog okruženja za novinare i medijske radnike, unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i postizanje rodne ravnopravnosti.

Uvidom u bazu APR-a konstatovali smo da je izuzetno mali procenat medija ispunilo zakonsku obavezu, i to pre svega na podsticaj novinarskih i medijskih udruženja.

Posledica je to i činjenice da MIT u svom Pravilniku određuje samo početni datum dostavljanja internih akata (od 1. januara prošle godine), ali ne i datum do kojeg je, najkasnije, neophodno registrovati dokumente.

Sa druge strane, mediji koji se tek registruju moraju da dostave ova dokumenta. Odnosno, neće biti registrovani ukoliko ne dostave (i) interna akta.

Na sajtu APR-a ova obaveza takođe nije detaljno pojašnjena i razrađena, čak se može reći da je veoma konfuzno definisana. Nisu data ni precizna uputstva za registraciju dokumenata.

Podsećamo da je Koalicija novinarskih i medijskih asocijacija prošle godine objavila i prezentovala Set internih akata, kojim mediji mogu da ispune svoju obavezu prema APR-u, a u želji da im pomogne u ovom procesu.

Naglašavamo međutim da Set internih akata mediji treba da prilagode svojim potrebama i specifičnostima. Verujemo da bi cilj svih nas trebalo da bude da oni ne ostanu „mrtvo slovo na papiru“, već da se zaista primenjuju.

Pozivamo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i Agenciju za privredne registre da otklone navedene propuste, kao i da se aktivnije uključe u podsticanje organa javne vlasti da dostavljaju potrebne podatke, a medije da izrade i registruju interne akte.

Koalicija za slobodu medija

Koaliciju za slobodu medija čine: Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Slavko Ćuruvija fondacija i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“