Mađarska: Zakon o stranim agentima odložen, ali Orbanova vlast ne odustaje
Srpska vlada želi da stigne svoju sabraću u Mađarskoj, koristi njihove recepte. Ali sve zavisi od srpskog naroda. Ako im dozvolite da slede mađarski model, izgubićete i onda će vam trebati decenije da se vratite normalnom, demokratskom putu, kaže za Cenzolovku predsednik Mađarskog novinarskog sindikata Laslo M. Lengiel
Mađarska se već dugo smatra modelom zarobljenih medijskih sloboda u okviru Evropske unije. Tamo vlast koristi državu da pretvori medije u svoju propagandu, da politički kontroliše medijske regulatore i zloupotrebljava državno oglašavanje u korist „svojih” medija, među kojima su i privatni mediji, koji su veoma usklađeni sa interesima vlasti, ocene su i Međunarodnog instituta za štampu (IPI) i Komiteta za zaštitu novinara (CPJ).
Veoma slično kao u Srbiji, samo u okviru Evropske unije. Kao i kod nas ili u Republici Srpskoj, Fides je u Mađarskoj pokušao da donese zakon o „stranim agentima“, pod nazivom „Transparentnost javnog života”. Predložen je na usvajanje u mađarskom parlamentu, ali je ipak odložen. Tako su vlasti odlučile dan nakon skupštine Evropske federacije novinara (EFJ) u Budimpešti i sastanaka predstavnika OEBS-a za slobodu medija Jana Bratua sa mađarskim zvaničnicima.
Spornim zakonom se predviđa pravljenje crne liste „organizacija čiji rad preti nacionalnom suverenitetu”. Predlog vladajuće političke partije Fides, koju vodi premijer Viktor Orban, kako ocenjuje EFJ – inspirisan je zakonom o takozvanim „stranim agentima” koji je u Rusiji na snazi od 2012. godine.
Laslo M. Lengiel, izvršni predsednik Mađarskog novinarskog sindikata (HPU), podseća da je usvajanje zakona odloženo nakon protesta.
„Postojao je i međunarodni pritisak na vladu i vladajuću stranku od strane različitih organizacija, uključujući Evropsku komisiju, Savet Evrope, Evropski parlament”, kaže Lengiel za Cenzolovku.
Generalni sekretar EFJ-a Rikardo Gutijerez misli da su nezavisni mediji u Mađarskoj i dalje pod ozbiljnom pretnjom, jer je nacrt zakona još uvek na stolu i otvoren je za izmene koje bi mogle biti još agresivnije prema kritičarima vlasti.
On je pozvao vladajuću stranku Viktora Orbana da trajno povuče zakon, a Evropsku komisiju da izvrši pritisak na vladu kako bi se suprotstavila ovom novom napadu na slobodu medija.
Predsednik Mađarskog novinarskog sindikata podseća da je u Budimpešti ispred svoje kuće nedavno napadnut Geza Jesenski, bivši mađarski ministar spoljnih poslova i ambasador u Vašingtonu i Oslu.
„Ministar spoljnih poslova prve demokratski izabrane vlade napadnut je na ulici i više puta je udaren čekićem po glavi. Neću reći da je to bio organizovani napad vlade ili vladajuće stranke, ali to pokazuje kakva je situacija. Kada su ljudi fanatizovani, mogu da urade bilo šta. To je situacija sa novinarima: usmeni i fizički napadi, maltretiranje na internetu, pretnje. Ista situacija za sve politički aktivne, ali opoziciono nastrojene ljude. Novinari su samo deo te slike”, odgovara Lengiel.
Na generalnoj skupštini EFJ u Budimpešti, novinari iz cele Evrope i domaćini iz Mađarske, početkom juna mogli su da čuju o situaciji u kojoj se nalaze profesionalni mediji i novinari u Srbiji.
„Poznajem situaciju u Srbiji mnogo bolje nego što to zna običan evropski građanin. Mediji su uvek bili sredstvo i instrument, čak i bojno polje političke borbe. Koliko razumem, oni koji su na vlasti u Srbiji su direktnije, okrutnije i posvećenije u toj borbi, jer za sada imaju slabije pozicije u društvu nego mađarska vlada i vladajuća stranka”, kaže Lengiel i poručuje:
„Srpski narod je hrabriji od mađarskog. Srpske vladajuće snage još uvek nisu uspele da izgrade takav sistem vlasti kao što je uspeo njihov mađarski kolega. Zato srpska vlada želi da stigne svoju sabraću u Mađarskoj, koristi njihove recepte, koristi primere. Ali sve zavisi od srpskog naroda. Ako im dozvolite da slede mađarski model, izgubićete i onda će vam trebati decenije da se vratite normalnom, demokratskom putu.”
Brojne međunarodne organizacije od Mađarske i dalje zahtevaju potpuno povlačenje spornog zakona.
Šta bi se moglo dogoditi ako zakon bude usvojen? Evo šta misli Lengiel:
„Vlada nikada neće odustati, jer formalno ne može izgubiti bitku. Ali ponekad je dovoljna pobeda u komunikaciji: ‘sprečili smo strane sile da se mešaju u naš politički život, branili smo suverenitet naše zemlje’. Zakon može postati blaži, ali može postati i stroži.”
Da li je Mađarski novinarski sindikat tražio pomoć od Evropske unije?
„Ne, i nikada. Istovremeno, moja je filozofija: niko iz inostranstva ne može da reši naše probleme. Naša borba je ovde, unutar zemlje. Naravno, uvek je prijatno i korisno znati da postoje oni koji su solidarni sa nama. Ali ako smo slabi, to je naš problem. Moramo dati Briselu informacije, moramo ih obavestiti šta radimo, ali ne možemo čekati da nam Brisel stavi biftek u usta.”
NOVINARI U PROBLEMU I BEZ OVAKVOG ZAKONA
S druge strane, u atmosferi kakva je u Mađarskoj, pitanje je da li mediji kritični prema vlastima mogu finansijski da prežive. Lengiel misli da su novinari u ozbiljnom problemu i bez ovakvog zakona.
„Mediji uglavnom zavise od pomoći i podrške društva. Ako ljudi shvate da su im potrebni slobodni, nezavisni i pouzdani medijski izvori, biće ih. Oblici finansiranja će se pronaći. U Mađarskoj nema novinara u zatvoru. Oni su pod pritiskom, ali mogu da rade. Prilično su pametni, doći će do publike, ali su u veoma lošem i jadnom položaju sa ili bez ovog zakona”, ocenjuje Lengiel.
Izvor: Cenzolovka
