Medijska pismenost kao oružje građana protiv manipulacije

Ana Martinoli, redovna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, naglasila je na početku da bi medijska pismenost mogla da se opiše kao skup znanja i veština koje nam omogućavaju da u medijskom prostoru možemo da razdvojimo ono što je tačno i provereno od sadržaja koji ima za cilj da nas obmane.

"Lažne vesti ne moraju da budu potpuno izmišljene, već budu stavljene u pogrešan kontekst, da izostave delove činjenica kako ne bismo imali realnu sliku. Ono što izgleda potpuno uverljivo, ne mora da bude istinito. Tehnologije su posebno veliki izazov, koje ne stižemo da regulišemo koliko se brzo razvijaju i doprinose haosu informacija i konfuzija", ocenila je Martinoli.

Prema njenim rečima, postoji opšte nepoverenje publike u klasične medije i u proces medijskog opismenjavanja građana moraju da se uključe svi segmenti društva.

Nemanja Marinović, urednik omladinskog portala Zoomer, istakao je da mlađa publika koristi društvene mreže za informisanje i da ih "mrzi da kliknu".

"Naša strategija je zato da ih zadržimo na mrežama, da im damo dovoljan broj informacija, ono što je najvažnije na jednom mestu, a da ne moraju da menjaju aplikaciju. Ko želi da čita više, ode na sajt i pogleda, primera radi, ceo intervju ili tekst", napomenuo je Marinović.

Kako je dodao, mediji ne mogu da prave sadržaj za mlade, ako u svojim redakcijama nemaju mlade novinare.

Profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu Ivana Stojanović Prelević istakla je da je neophodno raditi i na medijskog opismenjavanju starije populacije, ne samo mladih, jer ne razlikuju novinarstvo od propagande koja utiče na njihova uverenja.

"Svi treba da se uključe u medijsko opismenjavanje, pogotovo je to zadatak medija koji mogu da dopru do svih građana", navela je Stojanović Prelević.