Ministarstvo milione namenjene informisanju nacionalnih manjina dalo medijima Milosavljevića i Stijakovića

Mediji Radoice Milosavljevića i Slavka Stijakovića „odvalili” su trećinu od 60 miliona dinara raspodeljenih na ovogodišnjem konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina.

Komisija Ministarstva informisanja i telekomunikacija visoko je ocenila njihove projekte, iako većina ovih medija, ali i dobar deo preostalih dobitnika na konkursu, izveštava, mimo „projektnih zadataka“, isključivo na srpskom.

Uz to su i teme projekata manje-više takve da se može zaključiti kako manjine u Srbiji nemaju nikakvih problema već samo vezu, štrikaju i igraju folklor.

U isto vreme, za medije koji kontinuirano prave medijske sadržaje na jezicima nacionalnih manjina i bave se problemima zajednica od konkursnih para ostale su mrvice.

Neki su i unapred digli ruke od konkursa znajući da novac od države, zbog uređivačke politike koja nije „na liniji“, sigurno neće dobiti.

Šta sve možeš da dobiješ kad imaš svog čoveka u komisiji

Da je Slavko Stijaković, bivši oficir JNA, apsolutni šampion nedavno okončanog konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Cenzolovka je već pisala.

Njegova SS Turistička televizija 1961 doo je sa mrežom portala registrovanih širom Srbije samo od ovog konkursa prihodovala osam miliona dinara.

Još 2,6 miliona dinara dobili su RTV Fruška gora, Gradska televizija M i Radio Breg Titel, u kojima je Stijaković suvlasnik zajedno sa Aleksandrom Milutinovićem.

Milutinovićeva MAY media doo dobila je pride 800.000 dinara za produkciju emisija na romskom jeziku, koja će biti emitovana na RTV Bosphorus iz Aleksinca, takođe u njegovom vlasništvu.

Aleksandar Milutinović je, inače, i direktor televizije SOS kanal plus, čiji je pak vlasnik vicešampion konkursa za izveštavanje na manjinskim jezicima.

Naime, mreža medija u vlasništvu kruševačkog biznismena Radoice Milosavljevića na ovom konkursu prikupila je 10 miliona dinara, tek 600.000 dinara manje od Stijakovićevog medijskog carstva.

Najviše novca Milosavljeviću donela je Radio-televizija Kruševac – 2,5 miliona dinara za dva projekta. SOS kanal plus, takođe za dva projekta, doneo je još 2,2 miliona.

Nisu loše prošli ni projekti Santos comerce doo Zrenjanin (1,2 miliona), RTV Leskovac (milion) i Kanal M Paraćin (900.000). Po 800.000 dobili su projekti TV Pirot i RTV Caribrod, dok je RTV Brus dobio 600.000.

Među srećnim dobitnicima ovogodišnjeg konkursa, kao trećeplasirani, jesu mediji u vlasništvu članova porodice aktuelnog ministra odbrane Bratislava Gašića.

Zona plus iz Niša u vlasništvu mlađeg Gašićevog sina je za dva projekta dobila 2,7 miliona dinara, a ADD Production za emisije na kruševačkoj TV Plus, čiji je vlasnik stariji naslednik, 700.000 dinara.

Pristojne sume na ovom konkursu uzele su još i televizije u vlasništvu Zorana Veličkovića iz Vranja, zatim njemu konkurentska Vranjska plus, te Medija centar Kovačica, RTV Stara Pazova, Sremske novine…

ČLANOVI KOMISIJE BILI ANGAŽOVANI KOD UČESNIKA KONKURSA

U komisiji na ovom konkursu bili su Sandra Iršević na predlog Udruženja novinara Srbije, Petar Njaradi na predlog Društva novinara Vojvodine, Slavoljub Ristić iz Profesionalnog udruženja novinara Srbije, i medijski stručnjaci koji su se samostalno prijavili – Branimir Grulović i Mira Lolić Močević.

Od njih petoro, ako je suditi po navodima iz biografija koje su podneli Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, za troje postoji sumnja da su u sukobu interesa, jer su koliko prošle godine bili angažovani kod pojedinih učesnika konkursa kao autori ili realizatori projekata.

Tako je iskustvo u pisanju projekata člana komisije Slavoljuba Ristića direktno vezano za Zonu plus. Naime, svi projekti čiji je bio autor a koje je naveo u svojoj biografiji, pisani su za nišku televiziju u vlasništvu Nikole Gašića.

Biljana Lolić Močević je pak u svojoj biografiji izlistala projekte pisane za portale u vlasništvu SS Turistička televizija Slavoljuba Stijakovića, kao što su recimo Peto tri 1941, Vidik sa Cera i Tvrđava 1780.

Branimir Grulović je pak sve projekte pisao za Radio Fruška gora, čiji su suvlasnici Slavko Stijaković i Aleksandar Milutinović.

Za razliku od Ristića i Lolić Meočević, Branimir Grulović je čak u biografiji podnetoj Ministarstvu informisanja i telekomunikacija jasno naveo za koga je pisao projekte, dok su ovo dvoje samo naveli imena projekata i na kojim su konkursima podržani.

Šta ti preostaje kad znaš da se u igri unapred znaju pobednici

Za nezavisne medije koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina, a nisu direktno vezani za nacionalne savete nacionalnih manjina, novac od donacija i konkursa jedini je način da prežive, jer oglašivačima uglavnom nisu interesantni.

Mnogi su, međutim, i od lokalnih i od državnih konkursa, poučeni iskustvom iz prethodnih godina, digli ruke.

Među njima je i Vladimira Dorčova Valtnerova, osnivačica i urednica portala Storyteller, koji izveštava na slovačkom i srpskom jeziku.

Od konkursa ministarstva koji se raspisuje radi podizanja kvaliteta informisanja pripadnika nacionalnih manjina, odustali su, kako kaže, jer Nacionalni savet Slovaka njihovom projektu ne bi dao zeleno svetlo.

I Zakon o javnom informisanju i medijima i pravilnik o sufinsansiranju, naime, nalažu da je za ove projekte obavezno pribaviti mišljenje odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine.

– Nacionalni savet Slovaka pod direktnim je uticajem Srpske napredne stranke, pa mediji koji nisu na toj liniji ne mogu ni da računaju na podršku. Mi od Nacionalnog saveta Slovaka ne možemo da dobijemo nikakvu informaciju ukoliko je ne tražimo po osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, te nije čudo što su naši projekti na konkursima ranije dobijali „crveno svetlo“, kaže Vladimira Dorčova Valtnerova.

Prethodnih nekoliko godina su zbog toga konkurisali kod ministarstva za unapređenje profesionalnih standarda, gde se ta potvrda ne traži.

– Do prošle godine su nam projekti bilo odlično ocenjeni. Međutim, prošle godine je ocena bila kao da nikada u životu nisam napisala projekat. Nakon toga mi je stavljeno do znanja da smo na spisku medija koji ne smeju da dobiju podršku, priča naša sagovornica.

Ni Turkijan Redžepi, novinar i producent produkcije Roma World iz Niša, nije zadovoljan načinom na koji se raspoređuju novci na medijskim konkursima namenjenih izveštavanju na jezicima nacionalnih manjina, iako je njegov projekat ove godine podržalo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

– Dobili smo koliko smo i tražili, 503.000 dinara, čime bi na prvi pogled trebalo da budemo zadovoljni. Međutim, ove godine smo odlučili da tražimo minimalan iznos koji se na konkursu dodeljuje jer smo poučeni iskustvom iz prethodnih godina shvatili da više od minimalnog iznosa nikada nećemo dobiti, ako uopšte nešto i dobijemo, kaže Redžepi.

Dodaje da rezultati ovogodišnjeg, ali i konkursa iz prethodnih godina pokazuju da mediji koji zaista rade u interesu manjinskih zajednica ili dobijaju minimalne iznose ili ne dobijaju ništa.

I Redžepi i Dorčova Valtnerova saglasni su da nezavisni manjinski mediji opstaju ponajviše zahvaljujući entuzijazmu članova redakcija i podršci donatorskih organizacija, koju uspevaju da dobiju s vremena na vreme.

Izvor: Cenzolovka