Nalazimo se u prelomnom trenutku, sada je ključni trenutak za solidarnost

Kako je dodao, od 62 predmeta koja su javna tužilaštva formirala tokom 2024. godine, u 34 slučaja nije bilo odgovora policije na njihove zahteve za prikupljanje informacija. Prošle godine, desila su se dva bekstva okrivljenih za napad iz kućnog pritvora, a da oštećene kolege nisu obaveštene. 

"Prošle godine, prvi put je instaliran špijunski softver u telefon kolege i do danas taj slučaj nije procesuiran. Kolega nije ni saslušan od strane MUP.  Ako govorimo o napadima, fizičkih napada na kolege je sve više, posebno na kamermane, na javnim skupovima, gde prisutna policija ne reaguje. Ako postoji reakcija policije, onda je to praksa da se uklanja i legitimiše novinar, a da se napadač ne privodi niti legitimiše. Napadači na novinare su često iz obezbeđenja SNS, obezbeđenja skupa, vidi se da su parapolicijske snage koje daju uputstva MUP-u. To se najbolje vidi na primeru „Zabranjenog grada“, Pionirskog parka, gde u svakom trenutku najmanje 30 pripadnika MUP-a čuva osobe unutra, a ne štite novinare koji dođu da izveštavaju. Prepušteni smo sami sebi, zaštićeniji su nasilnici nereagovanjem policije i nekažnjavanjem od strane sudova“, naglasio je Matić.

Od 1.januara 2016. do 31. maja 2025. u Vrhovnom javnom tužilaštvu je, prema rečima javnog tužioca Branka Stamenkovića, formiran 521 predmet koji se odnosi na napade na 683 lica, odnosno 569 pojedinaca. Od toga je 373 slučaja prepoznato kao osnov za dalje krivično gonjenje, a čak 340 predmeta (54,75%) vodi Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, koje ima nedovoljne kapacitete za ovakve predmete.

„Veoma nam je teško da se izborimo sa ogromnim brojem predmeta koji nam pristiže svakodnevno i koji su u porastu iz godine u godinu. Trenutno imamo skoro 3.500 predmeta, a još nije kraj prve polovine godine. Očekujemo uvećanje broja slučajeva u odnosu na prethodnu godinu, a trenutno se svim tim predmetima bavi samo šest javnih tužilaca i 8 javno-tužilačkih saradnika i to su nedovoljni kapaciteti. Trenutno sam ja jedna od dve kontakt tačke za predstavnike medija jer nam je kolega prebačen u prvostepeno odeljenje“, istakao je na sastanku Boris Majlat, glavni tužilac za visoko-tehnološki kriminal.

To što je tužilaštvo ostalo bez stručnog kadra u Posebnom tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal, nije samo problem za istrage pretnji novinarkama i novinarima već je i problem nacionalne bezbednosti i opasan je za sve građane, istakao je Veran Matić.

Marija Babić iz NUNS-a je naglasila da je primetno povećan broj napada na novinare i druge predstavnike medija, ali da je posebno zabrinjavajuće urušavanje institucija.  

„Nisam sigurna da su svi svesni koliko institucije same sebe urušavaju. Ovo što je rečeno - nedostatak tužilaca, ali i činjenica da tužioci moraju da šalju veliki broj urgencija policiji da bi preduzeli istražne radnje. Neprihvatljivo je nepostupanje policije, odnosno nereagovanje u slučajevima napada kada se nalaze na licu mesta. kao i privođenje novinara bez adekvatnih razloga - na primer, utvrđivanja identiteta iako imaju dokumenta. Sve to ukazuje na urušavanje institucija, policije i tužilaštva. Imali smo mnogo sastanaka Stalne radne grupe i do sada nismo dobili nijedan adekvatan odgovor na pitanje zašto prilikom napada na novinare izostaje reakcija policije na licu mesta. Žao mi je što ovde nije prisutan neko iz policije ko može da nam odgovori na ova pitanja“, istakla je ona i postavila pitanje tužilaštvu preduzima li se sve što je u njihovoj moći i nadležnosti da ubrzaju policiju u obavljanju istražnih radnji, na koje se u slučajevima napada da novinare predugo čeka.

Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković je izjavio da oni nisu stekli utisak da policija odugovlači jer uvek navedu razlog ako kasne – da imaju suviše predmeta u toku, da su službenici angažovani na nečemu drugom i sl.

„Ono što smatramo da je bitno je da pokrenemo diskusiju o proširenju krivično-pravnog okvira za zaštitu novinara u Srbiji. Prepoznali smo da ovaj vazeći okvir nije adekvatan ni dovoljan. Već smo razgovarali i u okviru Vladine radne grupe za bezbednost novinara. Krivično delo koje će se spefično baviti zaštitom novinara mora biti uneto u Krivični zakonik“, rekao je Stamenković.

Bekstvo okrivljenih za napad iz kućnog pritvora o kojem niko iz policije ili tužilaštva nije obavestio oštećene novinare - posebno je naglašen kao problem na sastanku.

„Sistemska je greška zakonodavca da nije predvideo nešto tako značajno kao što je obaveštavanje oštećenog da je ukinut pritvor napadaču i da je on na slobodi. Ta odluka bi trebalo da postoji. Imali smo dva takva slučaja i tužilačka moralna obaveza bi bila da obavesti oštećene. Nažalost, ni mene niko nije obavestio da se to dogodilo, jednostavno nisam znao“, istakao je tužilac Majlat.

Veran Matić je u upozorio da udruženja i asocijacije novinara gube poverenje kolega, poverenje zajednice.

„Prijavim, reagujem, idem u policiju, tužilaštvo i ništa se ne dešava, ne pokreće. Ozbiljno je poljuljano poverenje u institucije, ali i u nas koji zastupamo novinare. To je najveća opasnost u ovom trenutku, to urušavanje institucija“, naglasio je Veran Matić.

Bekir Dudić iz Ministarstva unutrašnjih poslova je naveo da ukoliko novinari nisu zadovoljni postupanjem policije i smatraju da se ne postupa po zakonu, mogu to da prijave Sektoru unutrašnje kontrole jer MUP ne može da kontroliše svakog pojedinca“.

„U pitanju su elemetarne stvari koje moraju da se poštuju. Policija mora da poštuje zakon i da reaguje ako je neko napadnut. Neprihvatljiva su bilo kakva opravdanja“, navela je na to Marija Babić iz NUNS.

Sa tim se složio i tužilac Branko Stamenković.

„Policijski službenik, kao i tužilac, apsolutno mora da reaguje. Zabrinut sam ovim što čujem i vidim u medijima. Policajac na lokalnom nivou radi kako smatra da treba, ali potrebno je obavestiti njegovog nadređenog o tome“, istakao je on.

Projekat "Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara", u okviru kog je organizovan sastanak, sprovodi ANEM sa partnerima Insajder TV i Centar za razvoj lokalnih medija, a uz podršku Evropske Unije i Balkanskog fonda za demokratiju.