Nekažnjivost napada na novinare u Srbiji: Od 111 predmeta, samo tri sa osuđujućim presudama

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina prema novinarima, 2. novembra, najnoviji podaci pokazuju da, uprkos sve većem broju prijavljenih slučajeva, odgovornost za napade i pretnje često izostaje ili se na sudski epilog dugo čeka. Istovremeno, nijedan slučaj ubistava novinara u Srbiji nije dobio konačan pravosudni epilog, a porodice žrtava decenijama čekaju pravdu. Ovakva praksa dodatno obeshrabruje novinare da prijavljuju napade i pretnje i doprinosi tome da zaštitu i podršku sve češće traže od novinarskih udruženja i javnosti, umesto od institucija nadležnih za njihovu bezbednost.

U Srbiji je tokom prvih devet meseci 2026. godine formirano 111 tužilačkih predmeta u vezi sa ugrožavanjem bezbednosti novinara, što je 18,09 odsto više nego u istom periodu prošle godine, kada su formirana 94 predmeta.

Prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, u tri predmeta iz ove godine donete su osuđujuće presude, dok se 66 nalazi u fazi prikupljanja potrebnih obaveštenja. U sedam predmeta potencijalni počinilac nije identifikovan ni nakon preduzetih predistražnih radnji.

Istovremeno, ANEM je evidentirao 269 pretnji, napada, pritisaka i slučajeva sprečavanja rada novinara, novinarki i aktivista od početka godine do danas, dok je samo tokom oktobra preko SOS telefona „Sigurna linija“ evidentirano 39 slučajeva.

Tokom oktobra evidentirani su napadi, pretnje, otimanja mobilnog telefona i sprečavanja u radu, zadržavanje novinara i medijskih radnika, sprečavanja izveštavanja, pretnje seksualnim nasiljem, uvreda i vređanje novinarke na nacionalnoj osnovi putem društvenih mreža, slučaj pretnji teškim nasiljem upućen voditelju ispod objave na Instagram stranici, slučaj hakerskog napada kojim je na portalu onemogućeno objavljivanje fotografija i ostalih vizuelnih sadržaja, slučaj pretnji sa sudskog ročišta upućene svim predstavnicima nezavisnog novinarstva i dr.

Više prijava, postupci bez epiloga

Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da je od početka 2016. do kraja septembra 2026. godine formirano ukupno 846 predmeta u vezi sa ugrožavanjem bezbednosti novinara. U 86 predmeta donete su osuđujuće presude, dok u 178 predmeta potencijalni počinioci nisu identifikovani ni nakon preduzimanja predistražnih radnji. U 331 predmetu tužilaštvo je ocenilo da nisu ostvarena obeležja krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

Ovi podaci otvaraju pitanje efikasnosti institucionalne zaštite novinara, naročito u slučajevima u kojima istrage ostaju bez identifikovanih počinilaca ili se dugo ne pomeraju iz predistražnog postupka.

ANEM upozorava na ugrožavanje bezbednosti novinara tokom izveštavanja sa terena, gde su umesto zaštite, neretko izloženi nasilju, zastrašivanju i ometanju tokom rada. Posebno zabrinjavaju slučajevi u kojima policija nije reagovala kako bi sprečila napade, ali i oni u kojima su sami policijski službenici učestvovali u nasilju prema novinarima. Takvo postupanje predstavlja ozbiljno ugrožavanje slobode medija i dodatno urušava poverenje u institucije koje su u obavezi da novinare štite.

Rodno zasnovani napadi na novinarke zahtevaju posebno evidentiranje i zaštitu

Novinarska udruženja ne kategorišu napade prema polu, te ne postoji zvanična statistika o broju rodno zasnovanih napada na novinarke, pokušaje diskreditacije kroz komentare o njihovom izgledu, seksualnosti i privatnom životu, seksističke uvrede, seksualno uznemiravanje, pretnje silovanjem i drugim oblicima nasilja. Ovakvi napadi imaju za cilj ne samo zastrašivanje novinarki već i njihovo ponižavanje i potiskivanje iz javnog prostora. Iako prema evidenciji Vrhovnog javnog tužilaštva 43 odsto oštećenih čine novinarke, podaci ANEM-a pokazuju da je broj napada i drugih oblika ugrožavanja njihove bezbednosti veći nego kod njihovih muških kolega, kako u fizičkom, tako i u onlajn prostoru.

ANEM ukazuje na neophodnost da novinarska udruženja i nadležne institucije sistematski evidentiraju i klasifikuju napade prema polu i rodno zasnovanim obeležjima, prepoznajući specifične oblike nasilja kojima su novinarke izložene. Pretnje seksualnim nasiljem, mizogine kampanje ne smeju ostati neprepoznati u opštim statistikama ugrožavanja novinara.

Tri decenije bez pravde za ubijene novinare

O nekažnjivosti zločina prema novinarima svedoče slučajevi ubistva novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, kao i nerazjašnjena smrt novinarke Radislave Dade Vujasinović. Novinarka magazina „Duga“ Radislava Dada Vujasinović pronađena je mrtva u svom stanu u Beogradu u aprilu 1994. godine. Ni posle 32 godine nije utvrđeno da li je reč o ubistvu, samoubistvu ili nesrećnom slučaju, dok je krivično gonjenje za eventualno ubistvo zastarelo 2024. godine.

Vlasnik i urednik „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine u Beogradu. Nakon višegodišnjeg sudskog postupka, četvorica bivših pripadnika Državne bezbednosti pravosnažno su oslobođena optužbi 2024. godine. Vrhovni sud je krajem 2025. utvrdio da je oslobađajuća presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ali ta odluka ne utiče na njenu pravosnažnost. Za Ćuruvijino ubistvo niko nije pravosnažno osuđen.

Dopisnik „Večernjih novosti“ iz Jagodine Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001. godine, ispred svog stana. Iako su prošle 25 godine, protiv njegovih ubica nije podignuta optužnica.

U trenutku dubokih političkih promena u Srbiji i nakon izbornog poraza dosadašnje vlasti, kada se već otvaraju pitanja odgovornosti u policiji, bezbednosnim službama i pravosuđu, ANEM upozorava da slučajevi ubistava novinara, kao ni brojni nerešeni napadi i pretnje, ne smeju ponovo ostati po strani, dok je medijski deo Stalne radne grupe (SRG) zatražio od tužilaštva i policije da se preispitaju pojedini predmeti iz prošlosti poput ubistava Ćuruvije, Pantića, dade Vujasinović, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, nezakonito prisluškivanje i nadzor telefona i drugih sredstava komunikacije Slaviše Milanova, fizički napad na Vuka Cvijića iz 2024. godine, kao i na još uvek nerazjašnjene slučajeve zastrašujućih pretnji upućenih mnogobrojnim novinarima profesionalnih medija.

Nekažnjena ubistva novinara na Balkanu i širom sveta

Istraživanje Balkanske istraživačke mreže (BIRN), objavljeno u okviru projekta Last Despatches, pokazuje da je tokom i nakon ratova devedesetih na Balkanu ubijeno više od 140 novinara, dok su presude protiv pripadnika ratnih formacija odgovornih za ova ubistva donete u samo dva sudska predmeta.

Takođe, zabrinjavaju slučajevi srpskih i albanskih novinara ubijenih i nestalih na Kosovu. BIRN je dokumentovao 15 slučajeva iz perioda od 1998. do 2005. godine koji u vreme istraživanja nisu bili rasvetljeni.

Prema podacima međunarodnog Komiteta za zaštitu novinara (CPJ), od 1992. godine širom sveta najmanje 1.053 novinara ciljano su ubijena zbog svog rada. U 842 slučaja niko nije osuđen za ubistvo, dok je potpuna pravda, koja podrazumeva osude neposrednih izvršilaca, organizatora i nalogodavaca, ostvarena u svega 50 slučajeva.

Nema demokratije bez slobodnih medija

Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina prema novinarima, koji su Ujedinjene nacije (UN) ustanovile 2013. godine, prilika je da državne organe širom sveta podsetimo na obavezu da zaštite novinare i članove njihovih porodica od nasilja, pretnji, zastrašivanja i drugih oblika ugrožavanja bezbednosti, kao i da spreče cenzuru, pritiske i ometanje novinara u obavljanju njihovog posla.

ANEM smatra da aktuelne političke promene i najavljeni nadzor nad radom javnih tužilaštava moraju biti praćeni konkretnim rezultatima u rasvetljavanju napada i pretnji prema novinarima. Posebno je važno što je Vrhovno javno tužilaštvo najavilo kontrolu postupanja u predmetima koji se odnose i na bezbednost novinara. Očekujemo da rezultati ovog nadzora budu predstavljeni javnosti, da se utvrde razlozi dosadašnjih propusta i zastoja, kao i odgovornost za eventualno nezakonito ili nesavesno postupanje.

Uloga slobodnih medija je da u javnom interesu kontrolišu rad javne vlasti, razotkrivaju zloupotrebe. Mediji doprinose tome da moć ostane pod kontrolom građana, kojima vlast u demokratskom društvu i pripada. Zaštita novinara nije samo pitanje njihove lične bezbednosti, već i zaštite demokratije i javnog interesa, jer bez bezbednih novinara nema ni slobodnih medija.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)

Projekat „Unapređenje sistema mehanizma prevencije i reagovanja u slučajevima pretnji po bezbednost i život novinarki i novinara u Srbiji“ sprovodi ANEM sa partnerima Insajder TV i Centar za razvoj lokalnih medija, uz podršku Evropske unije.

Misija OEBS-a u Srbiji podržala je projekat ANEM-a „24/7 SOS telefonska linija za pomoć novinarima i drugim ugroženim medijskim radnicima“, u okviru projekta koji finansira Evropska unija „Jačanje slobode izražavanja i slobode medija u Srbiji“.