Novinar Pavle Kosić: Kako sam postao "tehnološki višak" na TV Juronjuz Srbija

U novinarskim krugovima se već neko vreme govori o promeni uređivačke politike Juronjuza, a atmosfera u redakciji bila je napeta otkako sam se vratio u decembru prošle godine. Sve je, međutim, kulminiralo 18. aprila kada se na sajtu Juronjuza pojavilo nepotpisano saopštenje "Pozivamo nadležne da omoguće rad RTS-a". Saopštenje je objavljeno tokom studentske blokade zgrada javnog servisa, a do danas niko nije javno stao iza tog teksta, dok je redakciji preostalo da samo nagađa ko je autor. Između ostalog, u spornom saopštenju studenti u blokadi upoređeni su sa Crvenim Kmerima koji celu Srbiju žele da pretvore u “veliki logor za prevaspitavanje”. Crveni Kmeri, podsećanja radi, vladali su Kambodžom od 1975. do 1979. godine i odgovorni su za genocid nad oko dva miliona ljudi.

Pošto su pojedine kolege odbile da pročitaju čak i "ublaženu" verziju teksta u našem programu, uprkos pretnjama da će snositi "posledice", iste večeri se gotovo cela redakcija javno ogradila od nepotpisanog saopštenja. Kao neko ko je do tog trenutka imao korektan, ali već narušen odnos sa glavnom urednicom, napisao sam joj da sam se nadao da će podržati svoje novinare u otporu koji su pružili pokušaju zloupotrebe redakcije Juronjuza. Odgovor, naravno, nikada nisam dobio. Barem ne direktan.

Umesto toga, u narednom periodu moji predlozi često su bili ignorisani, a u nekim slučajevima bilo je reči i o otvorenoj zabrani istraživanja određenih tema. Tako je, primera radi, na predlog da uradimo priču o fenomenu ofšor kompanija, glavna urednica odgovorila da ne misli da se ta tema može uraditi "kroz dva sagovornika i bez ozbiljnog istraživanja", kao i da pisanje KRIK-a čiji je tekst bio povod za temu uzima "sa velikom rezervom". Dodala je, ipak, da možemo da se dogovorimo "o načinu na koji bismo pristupili ovoj temi, sledeće nedelje". Iako sam sa zadovoljstvom prihvatio da temu ozbiljnije istražimo, taj razgovor se nikada nije dogodio. Slična je bila situacija i sa predlogom da se pozabavimo temom policijske brutalnosti, dok na predloge da uradimo priču povodom Dana slobode medija ili da istražimo šta se dešava sa izmenama zakona o izložbi Ekspo - nikada nisam ni dobio odgovor. Takve i slične priče nekada su bile sastavni deo programa Juronjuza, na šta sam i ukazao u više navrata.

Ovo su samo neki od primera koje su pratili brojni mejlovi na koje nikada nisam dobio odgovor, uključujući primedbe na novu organizaciju rada koja je uspostavljena ubrzo nakon što se gotovo cela redakcija javno ogradila od već pomenutog nepotpisanog saopštenja. Kada bih se požalio da su nove smene iscrpljujuće, kao i da je nemoguće da jedan novinar bude na tri mesta u isto vreme, samo bih dobio još takvih smena. Ispostaviće se da je novi sistem rada zapravo bio uvod u "sistematizaciju" i "racionalizaciju" koja je redakciji najavljena jer su, kako je navedeno, vlasnici nezadovoljni postignutim rezultatima. Atmosfera napetosti tako je prerasla u atmosferu iščekivanja očekivanog, što se ubrzo i desilo kada je u jednom danu, 25. juna, otpušteno nas najmanje 12, čemu je već prethodio otkaz koleginici Mariji Šehić.

Dužnost novinara je da ne ćuti. U slučaju redakcije Juronjuza pokazalo se da to može da košta, ali novinarski integritet je nešto što se teško gradi, a vrlo lako može da se uruši, što ovaj slučaj takođe potvrđuje. Cenzura, politička propaganda, prećutkivanje važnih informacija i zabrana istraživanja određenih tema - nespojivi su sa novinarstvom. U takvom okruženju, prostor za pošteno bavljenje ovom profesijom sve je manji, ali i dalje ima ljudi koji unutar redakcija svakodnevno vode male bitke za koje mnogi nikada neće saznati. Upravo oni, uprkos svemu, pokazuju da ova profesija i dalje ima smisla. 

Izvor: UNS