Novinari na udaru kod Ćacilenda

Najmanje 35 napada, pretnji i ometanja novinara u radu zabeleženo je u okolini Ćacilenda, pokazuju podaci novinarskih udruženja i baza napada na novinare Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).


U 10 slučajeva pokrenuti su postupci pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu. Do sada niko nije kažnjen, većina postupaka još je u toku, dok je jedan od 10 postupaka rešen tako što je prijava odbačena. Pored ovih, u jednom slučaju je Tužilaštvo odlučilo da ne pokreće postupak.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je analizirao dokle su stigle istrage incidenata kod Ćacilenda i na jednom mestu sumirao slučajeve u kojima je mogao da se utvrdi identitet učesnika – među kojima su Miloš Marin, ranije osuđivan za držanje droge, otmicu i zlostavljanje, Radmila Kočović iz Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca, Branko Laušević, aktivista Srpske napredne stranke (SNS) čiji su roditelji zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP), Vladan Sretenović, ranije osuđivan za ubistvo i razbojništvo, Jelenko Pijevac i Aleksandar Šulc, učesnici u incidentima na protestima 2025. 


Miloš Marin, Insajder i odbačena prijava

Reporter Insajdera Stefan Miljuš izveštavao je sa skupa u Beogradu prvog maja 2025. Atmosfera je bila napeta. Na Trgu Nikole Pašića, Miljuš je primetio da ga mlađi muškarac snima telefonom.

„Zbog čega me snimaš dok radim svoj posao”, pitao ga je Miljuš.

„Bolje beži”, odgovorio mu je mladić, a zatim je dva puta udario novinara po ruci i izbio mu telefon kojim je snimao.

Miljuš je ipak uspeo da uspravi kameru i snimi drugog, gotovo identičnog muškarca koji je stajao sa strane. Povišenim tonom i on se obratio Miljušu: „Idi radi negde drugde svoj posao”.

Insajder je prijavu podneo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koje je istu prosledilo Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

CINS otkriva da je osoba koja je ušla u sukob sa Miljušem Miloš Marin.

Tri i po meseca nakon incidenta, Marin je policiji rekao da je primetio „nekog dečka“ koji ga prati i snima dok razgovara sa bratom. Tvrdio je da on sam nije snimao novinara, već da je razgovarao telefonom, te da u početku nije ni razumeo šta mu Miljuš odgovara na pitanje zašto ga snima.

Ipak, taj momak, za kog je kasnije čuo da je novinar, nastavio je da ide za njim i da ga snima. Marin je rekao da je želeo da ga izbegne „jer ne želi problem“, pa ga je zamolio da se skloni. Najviše ga je iznerviralo to što snimanje nije prestajalo, zbog čega se okrenuo i zamahnuo rukom prema telefonu da bi ga zaustavio, pri čemu mu je, kako misli, ispao telefon.

Iskaz je dao i njegov brat, koji je naveo da je to uporno snimanje bez objašnjenja isprovociralo Miloša Marina da „odmahne rukom“ ka telefonu, pri čemu je zakačio Miljuša po ruci i telefon mu je pao.

Tužilaštvo je odbacilo prijavu protiv Miloša Marina jer je zaključilo da „bolje beži“ nije pretnja jer nema konkretnu opasnost po novinara. Takođe je proverilo da li je reč o sprečavanju emitovanja programa, ali je utvrdilo da to nije slučaj jer snimak nije emitovan uživo.

Prema informacijama do kojih je došao CINS, Miloš Marin ranije je osuđivan zbog neovlašćenog držanja droge. Treći osnovni sud u Beogradu osudio ga je 2022. za posedovanje manje količine droge –1,05 grama heroina, na tri meseca kućnog zatvora bez stalnog elektronskog nadzora. Prethodno ga je 2018. Drugi osnovni sud osudio zbog neovlašćenog držanja 4,33 grama kanabisa, na uslovnu kaznu od godinu dana, a ako je prekrši na tri meseca zatvora.

Osim narkotika, Marin iza sebe ima i presudu za otmicu i zlostavljanje.

Drugi osnovni sud u Beogradu ga je 2020. osudio na tri godine uslovne kazne (ako je prekrši, na kaznu zatvora od 10 meseci), jer je tri godine ranije sa dvojicom maloletnika oteo jednog mladića. Uz optužbe da ih je „cinkario u policiji“, kako piše u presudi, mladića su mučili, tukli, vozili gradom kolima i terali ga da sam sebi kopa grob. Naposletku su ga odvezli u kuću u Velikom Mokrom Lugu, odakle je uspeo da pobegne. Presuda je postala pravnosnažna istog dana kada je doneta, jer su se i Marin i tužilaštvo odmah odrekli prava na žalbu.

Radmila Kočović i N1: Od polaganja venaca za heroje do napada na novinare


Novinarka N1 Žaklina Tatalović i snimatelj Igor Skendžić snimali su televizijski prilog ispred Pionirskog parka sredinom juna prošle godine.

Uključena kamera je tako snimila nepoznatu ženu koja im je prišla i počela da se buni: „Ja vas molim da me ne snimate! … Ne prilazite mi!…”, govorila je žena povišenim tonom dok je gurala rukama kameru.

U više navrata žena se zaustavila tik uz snimatelja i rukom pokušala da prekrije kameru. Snimatelj je tvrdio da ga je više puta udarila po ruci.

„Gospođo udarili ste me”, rekao je snimatelj više puta.

„Ma, pustite to”, odgovorila mu je tada nepoznata žena.

Kamera se od udaraca tresla, a zvuk udaranja čuo se na snimku.

„Nemojte udarati. Ne snima Vas”, govorila je novinarka.

Nepoznata žena je, međutim, nastavila da zamahuje prema snimatelju i opremi.

Ovaj napad nalazi se u bazi NUNS-a i nije prijavljen Tužilaštvu.

CINS je upotrebom alata veštačke inteligencije PimEyes uspeo da utvrdi identitet žene koja je ometala ekipu N1. Reč je o Radmili Kočović, članici glavnog odbora Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca.

Na fotografijama koje smo uz pomoć PimEyes pronašli, Kočović je u društvu ministara za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – najpre Nikole Selakovića, pa Nemanje Starovića, a potom i Milice Đurđević Stamenkovski. Na jednoj se nalazi i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić. Fotografije su nastale tokom različitih obeležavanja godišnjica ili polaganja venaca narodnim herojima, borcima i stradalima u vojnim sukobima.


Radmila Kočović u razgovoru za CINS objašnjava da se Udruženje bavi negovanjem tradicije oslobodilačkih ratova i da je vrlo aktivno, a ona je tu jer joj je deda bio nosilac Albanske spomenice.

Ipak, u Pionirskom parku nije bila u ime Udruženja, već privatno, objašnjava za CINS. Osećala se neprijatno kada je videla snimatelja i kameru usmerenu ka njoj, jer nije znala ko je i zašto snima. Uz to nije znala da je mikrofon koji je novinarka nosila povezan za kameru.

„Ne volim iznenadne napade. Ako imate nešto, kažite mi: ’Dobar dan, izvolite, možemo da razgovaramo’. Meni nije problem da razgovaram“, rekla je Kočović.

Povodom snimka N1 na kome se kamera pomera dok snimatelj govori da ga Kočović udara po ruci, Kočović je u razgovoru za CINS rekla da nije udarila snimatelja i navela da je rukom pomerila objektiv kako bi mogla da prođe.

Branko Laušević i KoSSev: SNS omladina i porodične veze u MUP-u

Početak je maja. Područje takozvanog Ćacilenda već se proširilo sa Pionirskog parka na ulicu ispred Narodne skupštine.

Urednica portala KoSSev, Tatjana Lazarević, zastala je da fotografiše i snimi novopostavljene šatore. U jednom trenutku prilazi joj mladić: „Što me slikate, gospođo?“

Time je između Lazarević i nepoznatog mladića 7. maja krenuo verbalni sukob, koji je trajao kraće od pet minuta. Mladić je urednici KoSSeva tražio da mu pokaže novinarsku legitimaciju, a nazvao je i stranom plaćenicom.

„Treba da vas bude sramota da ovde pokušavate da omalovažavate vaš narod i da blokirate i rušite državu“, rekao je.

Nakon više od četiri minuta došli su policajci i tražili svima da se udalje.


KoSSev je kasnije objavio taj snimak.

NUNS je slučaj prijavio Prvom osnovnom javnom tužilaštvu, a ono je odlučilo da ne pokreće postupak.

Iz Tužilaštva su nam odgovorili da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, jer su, između ostalog, ocenili da se u radnjama mladića ne stiču obeležja krivičnih dela poput ugrožavanja sigurnosti ili nasilničkog ponašanja. „Nepoznati muškarac“ novinarki „nijednog trenutka nije uputio bilo kakvu pretnju napadom na njen život i telo“, zbog čega, smatraju, ona nije bila sprečena da snima.

Ovakva odluka doneta je uvidom u video snimak, bez pozivanja novinarke radi davanja dodatnih informacija, navodi se u odgovoru Tužilaštva za CINS.

Isti mladić i ranije se pojavljivao u okolini Ćacilenda. Govorio je uživo u programu televizije Insajder. Novinarku je tada zamolio da ne maltretiraju ljude u belim šatorima.

„To su ljudi koji su podržali studente koji žele da uče, zajedno sa studentima koji žele da uče, odnosno studentima koji ne žele da učestvuju u blokadama i rušenju države“, rekao je.

Ostalo je nepoznato ko je ovaj mladić. Dok je za Insajder govorio anonimno, novinarki KoSSeva odbio je da se predstavi. Naveo je samo da je đak jedne srednje škole u Beogradu.

CINS otkriva da je reč o 19-godišnjem Branku Lauševiću, aktivisti SNS-a.


Krajem februara 2025. godine Laušević je uslikan u plavoj jakni sa potpisom predsednika Srbije Aleksandra Vučića na grudima, kako stoji za štandom SNS-a na Voždovcu. Pre toga je prisustvovao sednici SNS-a u Mesnom odboru Gornji Voždovac, kojom je predsedavao državni sekretar Marko Kešelj.

Krajem decembra, dok se ispred Narodne skupštine Vučić obraćao okupljenim pristalicama SNS-a u Ćacilendu, iza njegovih leđa bio je i Laušević.


CINS otkriva da su roditelji Branka Lauševića zaposleni u MUP-u. Dok je majka zaposlena kao konjanik, MUP nije želeo da CINS-u da informacije o tome na kojoj poziciji radi njegov otac, Vladimir Laušević, kako ne bi ugrozio njegovu bezbednost.

Dostupni snimci pokazuju da je otac bio prisutan tokom protesta studenata kod Pravnog fakulteta u julu 2025. kada je povređen novinar Radara, Vuk Cvijić. Tom prilikom Laušević nije želeo da pokaže svoju legitimaciju.

Prema dostupnim snimcima, nakon što je policajac u uniformi udarao šlemom Cvijića, Vladimir Laušević ga je rukom pomerio da sedne na klupu. Okupljeni su više puta tražili Lauševiću da pokaže legitimaciju, što je on odbijao. Zbog napada na Cvijića, NUNS je podneo krivičnu prijavu protiv policijskih službenika.


CINS je pokušao da dođe do Branka Lauševića putem Instagrama i preko oca Vladimira.


Vladimir Laušević nije želeo da daje izjave novinarki CINS-a.


„Nemam nikakva ovlašćenja da dajem bilo kakve izjave (…) Znači, ja vas upozoravam, budete li objavili bilo kakav tekst u vezi mene i mog sina, onda ćemo verovatno završiti na sudu“, naveo je Vladimir Laušević i dodao da za objavu bilo kakvih podataka novinari nemaju njegovu saglasnost.

Na pitanje novinarke da li te reči treba da shvati kao pretnju, on je odgovorio: „Nije pretnja. Ja samo kažem, upozoravam vas. Tužiću vas ukoliko objavite bilo kakav tekst“.

Vladan Sretenović i N1: Istraga tužilaštva i (ne)reagovanje policije


Novinarka N1 televizije Maja Nikolić i snimatelj Ivan Pavlović snimali su krajem novembra Ćacilend.

Odatle je, kako navode, izašao i prišao im muškarac. Zatražio je da prestanu da snimaju. Oni su objasnili da su na javnoj površini i da smeju da snimaju i on se udaljio od njih.

Kroz nekoliko minuta muškarac se vratio, prišao snimatelju s leđa i istrgao mu kameru iz ruke. Zatim je kameru više puta bacio na beton, a slomio je i stativ na kome je kamera stajala.

Ekipa N1 problematizovala je ponašanje policije u ovom slučaju.

Naime, novinarka i snimatelj su naveli da se policija nalazila u neposrednoj blizini mesta gde je kamera polomljena, ali da nije reagovala, već je prišla tek nakon što je napadač pobegao.

Kada je nakon događaja druga policijska ekipa došla na mesto incidenta najpre im je rekla da tužilac nije odobrio uviđaj, da bi nekoliko minuta kasnije saopštili suprotno.

Nikolić je napadača videla iz neposredne blizine i opisala ga je policiji, a rekla je i da su joj svedoci pokazali fotografije osobe koja je razbila opremu.

U odgovoru CINS-u, Prvo osnovno javno tužilaštvo navodi da je odmah po napadu na ekipu N1 otvorilo predmet i da je policija dostavila više izveštaja, među kojima i onaj

koji se odnosi na identifikaciju osumnjičenog V. S. i pokušaje da se utvrdi njegova lokacija.

Tužilaštvo je premet dalje poslalo Višem javnom tužilaštvu, koje treba da proveri da li je u postupanju policije bilo propusta koji bi mogli ukazivati na krivičnu odgovornost službenih lica.

U međuvremenu u javnosti su se već pojavile informacije o napadaču na N1.

Programski direktor N1 Igor Božić prepoznao ga je u KRIK-ovoj bazi „Ćaciji: čuvari partije“ i izjavio da je reč o Vladanu Sretenoviću. Mediji su pisali da je reč o čoveku koji je ranije osuđivan na zatvor za ubistvo i razbojništvo, što je Sretenović potvrdio 2021. gostujući na televiziji Happy.

Pre napada na N1, novinari Radija slobodne Evrope objavili su fotografiju na kojoj se vidi da Sretenovića kontroliše građane pri ulasku u Ćacilend u ulici Kralja Milana.

Jelenko Pijevac i Insajder: Istraga u toku

Novinarku Insajdera Natašu Mijušković napala je grupa muškaraca kod Skupštine početkom novembra.

Mijušković je napravila nekoliko fotografija. Muškarci su je zatim okružili, stegli za ruku i tražili da im pokaže šta je slikala. Na kraju su je naterali da fotografije obriše „da joj ne bi sve kosti polomili“, objavio je Insajder.

Novinarka je insistirala da muškarci pokažu legitimacije, ali su joj odgovorili da „nije bitno ko su“ i pitali je „kako se oseća kao izdajnik koji radi za Insajder TV“.

Muškarci su je potom pratili do policijskog kordona, gde joj je jedan od policajaca rekao da više ne ulazi u kamp, preneo je Insajder.

Na njeno pitanje „da li je to okupirana teritorija“ i konstataciju da joj je njegov kolega rekao da može da uđe, dobila je odgovor da događaj prijavi na 192.

Nekoliko dana kasnije Mijušković je među fotografijama objavljenim u KRIK-ovoj bazi prepoznala jednog od muškaraca koji su je napali. Reč je o Jelenku Pijevcu iz Priboja, vlasniku više ugostiteljskih objekata, koji se već pojavljivao u incidentima na protestima.

Identitet svog napadača Mijušković je prijavila Prvom osnovnom tužilaštvu, preneo je Insajder. 


Nekoliko dana pre Nove godine, Tužilaštvo je saslušalo Pijevca zbog krivičnog dela prinude. Najpre mu je određeno zadržavanje od 48 sati, a zatim mu je ukinut pritvor i određen kućni pritvor uz elektronski nadzor, navode iz Tužilaštva. Terete ga da je novinarki Nataši Mijušković pretio teškom telesnom povredom kako bi je primorao da „nešto učini“ dok je izveštavala sa protesta ispred Narodne skupštine.

Aleksandar Šulc, N1 i Insajder: Kontroverzni pratilac protesta koji retko odlazi bez napetosti

Na Vidovdan, kasno popodne, u Ćacilendu se održavalo književno veče. Reporter N1 Nenad Nešić bio je uživo u programu kada je ispred njega stao nepoznati mladić.

„Jesmo uživo, jesmo u emisiji?“, prekidao je mladić uključenje.

Narednih 15-20 minuta mladić je nastavio da ometa rad N1 – stajao je ispred kamere, snimao reportera telefonom i obraćao mu se dok je program trajao.

„Zašto plasirate laži?“ i „Zašto ne pitate blokadere šta studiraju?“, mladić je uporno ponavljao.

Prema rečima reportera N1, neposredno pre toga isti mladić ometao je i ekipu Insajdera dok je pravila anketu i optužio ih da „provociraju“, baš kao i N1.

Oba slučaja nalaze se u NUNS-ovoj bazi napada na novinare, ali se pred tužilaštvom ne vode postupci.


U oba slučaja novinare je u radu ometao Aleksandar Šulc iz Novog Sada. On je tokom 2025. postao prepoznatljivo lica na protestima, najčešće u Beogradu i Novom Sadu.

Tako je u novembru Šulc došao na mesto na kom je Milomir Jaćimović štrajkovao glađu zbog oduzetih autobusa. Tvrdeći da želi da ga „podrži“ doneo je igračku autobusa i kesu sa namirnicama, što su okupljeni ocenili kao pokušaj provokacije, nakon čega su ga oterali sa skupa.

Dok ga neki učesnici protesta i deo medija opisuju kao „provokatora“ ili „aktivistu bliskog vlasti“, Informer ga predstavlja kao „poznatog novosadskog Tiktokera, poznatog po nadimku Lepi i po duhovitim snimcima kojima raskrinkava laži i sramotu blokadera”.


Tekst prenet sa portala Centra za istraživačko novinarstvo Srbije.

Autorka: Nina Čolić