NUNS: Avgust – Nekažnjivost podstiče nasilje – Institucije nemoćne pred napadima na novinare

Takođe, navodi NUNS, zabeleženo je 16 slučajeva pretnji smrću i ugrožavanja fizičke bezbednosti novinara i novinarki, dve pretnje medijima i 6 ostalih pretnji novinarima. I ovog meseca nastavio se trend ozbiljnih pretnji i zastrašivanja novinara. Takođe, u avgustu su zabeleženi slučajevi fizičkih napada i ometanja novinara i novinarki tokom izveštavanja sa javnih skupova, uključujući i napade od strane pripadnika policije. Ovi incidenti ukazuju na nastavak zabrinjavajućeg trenda napada na novinare tokom izveštavanja sa skupova od javnog interesa, čime je rad novinara na terenu već duži period ozbiljno ugrožen i otežan.

Nastavljaju se ozbiljne pretnje i zastrašivanja novinara i novinarki

U avgustu je zabeležen veći broj ozbiljnih pretnji upućenih novinarima i novinarkama. Na meti su se ponovo našli Nenad Kulačin i Marko Vidojković. Najpre su 3. avgusta upućene pretnje Marku Vidojkoviću na Fejsbuk stranici portala IN Medija iz Inđije, nakon objavljivanja vesti da je uvršten u uži izbor kandidata za nagradu „Disturbing the Peace Award to a Courageous Writer at Risk“, koju dodeljuje Vaclav Havel Centar sa sedištem u Njujorku. Pretnja sledeće sadržine upućena je putem komentara: „Đubre, treba ga ubiti, a ne nagraditi“. Takođe, 16. avgusta upućena je nova pretnja smrću Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu. Naime, ispod objave na Instagram profilu ANEM-a koja je upravo govorila o ranijim pretnjama dvojici novinara, sa naloga @aleksandar.novitovic67 ostavljen je komentar: „Ubiti ih sto pre da ne s**u vise“.

Nastavilo se sa ozbiljnim pretnjama novinaru i direktoru ANEM-a Veranu Matiću, koji je u prethodnom periodu bio predmet brojnih pretnji i napada, ali i kampanja blaćenja u medijima i na društvenim mrežama. Dana 6. avgusta dobio je više pretnji i uznemirujućih poruka u komentarima na Fejsbuku. U komentarima ispod objave Vukše Dragovića na Fejsbuku, koja sadrži izjavu Verana Matića izvučenu iz konteksta, sa profila „Aleksandar Mosic“ poručeno je: „Obesiti smrada i ostaviti lešinu da je životinje raznesu.“

Takođe u komentarima, na istu objavu pretnje su upućene i sa drugih profila: „Prvo ćemo tebe da žrtvujemo“, kao i „Prestaće on da živi uskoro“: Takođe, upućeni su sledeći komentari: „Ovo ustaško govno smrdljivo treba rešiti javno“ i „Gde on živi? U Srbiji? Šta se čeka?“. Ispod iste objave na društvenoj mreži X pojavila se i preteća poruka: „… njega ćemo prvo žrtvovati.“

Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović dobila je 16. avgusta putem Fejsbuka više uznemirujućih i pretećih poruka sa profila „Deana Smith“. U njima joj se, između ostalog, poručuje: „Gospođo, srešćemo se.. Zbog poziva na linč srpskih policajaca i njihovih porodica, srešćemo se. A sada trčite toj istoj policiji i tražite zaštitu. Možete da napišete da ste bili pijani, gospođo. Zbog ovog gospođo. Beograd, krug 2, je mali. Kad-tad. Gospođo. Ti nemaš lutenante poput Staše Zajović. Veruj, gospođo, srešćemo se“.

Dana 27. avgusta, uredniku Forbesa Srbija Ivanu Radaku upućene su pretnje i uvrede u komentaru na vest portala N1 “Radak: Studija o isplativosti EXPO ne uliva poverenje – da li nam je ovaj luksuzni vašar zaista potreban”. Osoba iza profila „Orkan“ obratila se Ivanu Radaku rečima: „Je**m li ti majku ustašku izdajničku Radak, takvu lažovsku gamad kao ti zatrećemo da više nikada ne nikne.“ Istog dana nakon što je N1 objavio vest o ovim pretnjama, u komentarima na portalu N1 osoba potpisana kao „Nives“ uputila je tri nove pretnje. Jedna je upućena ponovo Radaku: „Mi ne pretimo, mi ćemo izvršiti rabotu“. Drugi komentar upućen je novinarima N1: „Pretnje, šta vi radite svaki dan ljudima koji se sa vama ne slažu, majku vam majčinu. Ja živim za dan da pokrenete bunu, da vas mogu legalno urnisati i iskoreniti. Bagro blokaderska“. U trećem komentaru pretnje su upućene predsedniku NUNS-a Željku Bodrožiću ispod vesti “Bodrožić: Kao društvo smo potpuno otišli dođavola”, u kojoj se navodi: „U slučaju bune i sukoba ti ćeš nam biti omiljena igračka“.

Novinaru Zoomer-a Darku Gligorijeviću upućene su pretnje nakon njegovog gostovanja na televiziji N1 i objavljivanja dela razgovora na Instagramu. Osoba koja koristi nalog „natasatrifkanovic“ napisala je u komentaru: „Ljudi, da li vi verujete ovom kretenu, sam sebe kopa u zemlju ovim izjavama“, a zatim: „Ma kako te bre nije sramota da dodješ u naše mesto Dubovac i onda širiš laži. Joooj, dođi ponovo da vidiš kako ćeš da prodješ.“

Takođe, urednik portala eStvarnost iz Aranđelovca Dragan Todorović bio je na meti lažnih optužbi nakon objavljivanja priloga o knjizi Radovana B. Milića „Moja kolonija“. U objavama na više Fejsbuk stranica Todorović i Milić se optužuju da su izdajnici i strani agenti. Navodi se da je „hrvatska tajna služba udala ubicu Radovana Milića za Dragana Todorovića, urednika nebitne internet stranice eStvarnost“ i da je „tom tajnom ljubavnom vezom, hrvatska služba dobila još jednog svog eksponenta i to u Aranđelovcu“. Objave prate i montirane fotografije na kojima se nalaze Todorović i Milić. 

Veselin Petrović, novinar koji vodi Instagram stranice „Palilula info“ i „Lutajući reporter“, nakon medijskog izveštavanja o nasipanju na Adi Huji i Milićevom brdu i stvaranju deponije građevinskog otpada, našao se na meti na društvenim mrežama i u tabloidima. Na društvenim mrežama potom je pokrenuta kampanja targetiranja, koja je uključivala i objavljivanje snimaka njegove kuće. Istovremeno, u objavama se optužuje da je „vođa blokadera“, da je povezan sa kriminalnim strukturama i poziva na njegovo hapšenje. Deo sadržaja sa društvenih mreža naknadno su preneli i pojedini mediji, među kojima su Informer, B92, Novosti, NS uživo i drugi, čime je kampanja dodatno dobila na vidljivosti i intenzitetu.

Pretnje upućene novinarima i medijima na lokalu

Uredniku portala A1tv.net iz Novog Pazara Enesu Radetincu 5. avgusta su upućne pretnje nakon što je snimio pukotine na mostu u Novom Pazaru i snimak objavio na Fejsbuk stranici portala A1tv.net. Sulejman Durević, šef Sektora za gradsko građevinsko zemljište u Direkciji za izgradnju grada Novog Pazara je u komentaru ispod objave postavio snimak na kojem se vidi kako radnici popravljaju rupu i u razgovoru upućuju pretnju novinaru i upućuju mizogine komentare jednoj ženskoj osobi, novinarki A1tv.net. Na kraju snimka Durević okreće kameru i „šalje poljubac“. Na snimku se čuju upućene pretnje: „Ja bih onog lopatom tamo što snima, j***. Onaj nas je tamo snimao za A1… Mene šćaše da uhvatim onu koleginicu“.

Dana 10. avgusta upućene su pretnje redakciji portala Volim Zrenjanin i uredniku Aleksandru Blanuši. Pretnje su najpre upućene na portalu u komentaru ispod teksta „Zborovi: Bojkot Dana piva daje rezultate“. Osoba potpisana kao „Dejan“ ostavila je komentar preteće sadržine u kojem je, između ostalog, navedeno: „Za vas nema leka, samo metak.“ Nedugo nakon toga, urednika portala telefonom je pozvao muškarac koji se predstavio imenom i prezimenom. Tokom razgovora izneo je niz pretnji i pozvao Blanušu da dođe na adresu u Zrenjaninu koju mu je izdiktirao, uz pretnju da će mu „razbiti glavu“. Uputio mu je i druge vulgarne pretnje i uvrede na račun njegove porodice.

Redakcija ovog portala je 30. avgusta ponovo dobila pretnju. Putem Instagrama, sa naloga „vitofiziobgd“, ispod objave u kojoj je preneto saopštenje Lige socijaldemokrata Vojvodine „Vojvođani povodom nasilja nad građanima u Užicu“, ostavljena je poruka: „Sve vas treba pobiti, je*em li vam familije ustaške.“

Napadi na novinare prilikom izveštavanja sa javnih događaja

Nastavlja se trend napada na novinare na javnim skupovima sa kojih su novinari izvestavali. Tokom Prajd karavana u Kraljevu, 11. avgusta, novinarka Glasa Šumadije Jovana Ristić i novinar portala Likvidno info Nenad Simović uzimali su izjavu od predstavnika udruženja „Da se zna“ Bojana Lazića, kada su okupljene grupe počele da bacaju kamenice ka njima. Kako je novinarka Ristić navela za NUNS, tri grupe muškaraca su gotovo istovremeno i sinhronizovano počele da bacaju kamenice. Jedna kamenica ju je okrznula po uhu, ali tom prilikom nije povređena. Oni su na okupljene bacali i jaja, a pogođeni su Ristić i Simović. U trenutku kada su muškarci bacali kamenice prema okupljenima, pripadnici policije u kordonu nisu reagovali. 

Samo dve nedelje nakon prvog napada, 25. avgusta u Kraljevu ponovo su napadnuti novinarka Jovana Ristić i Nenad Simović. Oni su tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kraljevu fizički ometani i sprečeni da izveštavaju sa javnog skupa u naselju Ribnica, iako su bili uredno akreditovani za događaj i sve vreme su imali vidno istaknute novinarske legitimacije. Novinari su prošli policijsku kontrolu i potom još jednu proveru koju su obavljale osobe bez uniforme i bilo kakvih vidljivih obeležja. Dok su snimali reportažu u prostoru predviđenom za skup, nepoznata osoba uhvatila je objektiv kamere Nenada Simovića i počela da zahteva da novinari prestanu sa snimanjem, nakon čega je prišlo još nekoliko muškaraca obučenih u crne majice, koji su ih gurali, držali kameru i terali da napuste događaj. Zbog neposrednog pritiska i straha za sopstvenu bezbednost novinari su bili primorani da napuste skup i sklone se na bezbednu udaljenost.

Napadi na novinare i targetiranja povodom izveštavanja iz Užica

Izveštavajući sa mitinga Srpske napredne stranke i okupljanja građana u Užicu, 29. avgusta, urednik Mašine Marko Miletić je napadnut od strane pripadnika Interventne jedinice policije, iako je Miletić bio jasno obeležen novinarskim prslukom i akreditacijom i glasno se predstavio kao novinar. Pripadnik policije mu je najpre čvrsto stegao ruku, oteo mobilni telefon kojim je snimao i uživo prenosio događaj, a potom ga grubo odgurnuo. Policajac mu je vratio telefon ali i nakon toga nastavio je da ga odguruje, zabranjivao mu je da snima i usmeravao ga je ka grupi simpatizera SNS-a.

Na istom događaju, tokom policijskog potiskivanja građana u Užicu kamerman Radio-televizije Srbije pogođen je kamenom dok je snimao događaj. 

Takođe, novinarke iz Užica su bile na meti opasnog targetiranja. Novinarke REC medije iz Užica Marija Vranić, koja je i dopisnica televizije Nova S, i Snježana Ostojić bile su mete na društvenoj mreži X. Sa profila pod imenom Ivan Antić, čiji korisnik se predstavlja kao narodni poslanik iz Novog Sada, u više objava iznete su neistinite i opasne optužbe: „Novinarke (dopisnice) Nove S i N1 (MARIJA VRANIĆ I SNJEŽANA OSTOJIĆ) rukovodile i dirigovale akcijom nasilja dovedenih prosustaša protiv Užičana koji su izašli na prijavljeni skup podrške svom predsedniku.“

Novinari na meti zbog izveštavanja nakon smrti Ratka Mladića

Nakon objavljivanja vesti o smrti Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, koji je pravosnažno osuđen za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, usledio je niz pretnji, uvreda i poruka zastrašivanja upućenih novinarima, medijima i drugim organizacijama. Mediji imaju obavezu da javnost informišu istinito, potpuno i u skladu sa utvrđenim činjenicama i takvo izveštavanje ne sme biti razlog za zastrašivanje i ugrožavanja novinara. Odgovorno i profesionalno novinarstvo podrazumeva navođenje pravosnažnih presuda, sudski utvrđenih činjenica, počinjenih zločina i žrtava, pri čemu takvo izveštavanje nije provokacija niti izraz političkog opredeljenja, već osnovna dužnost novinara prema javnosti.

Sa anonimnih profila na društvenim mrežama, novinar i urednik novosadskog portala Razglas News Žarko Bogosavljević zastrašivan je i upućena mu je pretnja: „Ajde da se nađemo da vidimo ko je ratni zločinac“ i „Guraću ti krastavac u bu*u“. Zastrašivan je i novinar Zoomera, Darko Gligorijević na Instagramu ispod njegove izjave objavljene na stranici Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Naime, u komentaru korisnik naloga „koprivicaanastasija“ napisao je: „Ustaški zumer koji tvrdi da je Ratko Mladić ratni zločinac da se udari lopatom po glavi“. Novinarke koje su izveštavale o ovoj temi bile su izložene rodno zasnovanom uznemiravanju i mizoginim uvredama. Novinarka televizije Nova Sofija Vukajlović objavila je na Fejsbuku tekst o Ratku Mladiću i dobila desetine uvreda, da bi na kraju obrisala objavu. Korisnik naloga „Zoran Kecman“ napisao joj je: „Ti si ku*va k’o i majka što te rodila, pa ti se otac ne zna“, dok je sa naloga „Kafe Pauza Dorćol“ ostavljen komentar: „Zločinac je ona majka koja te rodila i nije otresla o beton… smrduso“.

Takođe, na imejl adrese više medija, novinarskih i medijskih udruženja, kao i drugih nevladinih organizacija, stigla je poruka osobe potpisane kao „Bojan Velimirović“, u kojoj se navodi: „Svi časni i pošteni Srbi jedva čekaju izbore da 15. godinu zaredom potomcima 20 hiljada ustaša maskiranih u partizanske uniforme, jasno i nedvosmisleno stave do znanja da im silne pare i jeftine fore više nikada neće proći. ŽIVEO RATKO MLADIĆ! SRBIJA POBEĐUJE! BLOKADERI USTAŠE!“

Napadi na medije

Dana 26. avgusta suspendovan je Instagram nalog portala Bez cenzure, nakon, kako su naveli, višednevne serije prijava za navodno kršenje autorskih prava, za koje redakcija portala tvrdi da su lažne i organizovane. Od kompanije Meta su dobili obaveštenje da je nalog suspendovan zbog navodnog kršenja pravila koja se odnose na intelektualnu svojinu. Iz redakcije navode da su danima na adrese povezane sa nalozima stizale prijave u kojima se tvrdi da video-materijal koji je proizvela i objavila redakcija navodno pripada drugim licima a same prijave su dolazile sa sumnjivih i, prema informacijama kojima raspolaže redakcija, lažnih mejl adresa. Takođe su naveli da intenzitet prijava i način na koji se podnošene ukazuje na koordinisani pokušaj uklanjanja sadržaja naloga Bez Cenzure sa društvenih mreža.

Presuda protiv portala 021 ugrožava slobodu izražavanja

Viši sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu kojom su Radio-difuzno preduzeće 021 i odgovorni urednik Slobodan Krajnović obavezani da isplate 70.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda Nemanje Šarovića, kao i troškove postupka u iznosu od 85.300 dinara.

Naime, Nemanja Šarović tužio je 021 jer je objavljen tekst, preuzet sa sajta Radio-televizije Srbije, sa naslovom „Brnabić: Opozicija hoće građanski rat, incident u Skupštini je najavljen unapred“. U tekstu je navedena reakcija Ane Brnabić na nerede koji su se prethodno dogodili u Skupštini, a sporni deo teksta je onaj u kojem je Ana Brnabić nazvala Nemanju Šarovića „Đilasovim plaćenikom“. 

Ova presuda može imati ozbiljne posledice i ugroziti slobodu izražavanja i postavlja opasan standard za prenošenje izjava javnih funkcionera i može imati obeshrabrujući efekat na njihov rad, posebno kada izveštavaju o političkim događajima od javnog interesa. Treba imati u vidu da portal “021” nije samostalno proizveo niti izneo sporne tvrdnje o Nemanji Šaroviću, već je preneo informaciju uz jasno navođenje izvora, autora izjave i korišćenje navodnika. U ovom slučaju predmet izveštavanja je bila sama javno izrečena tvrdnja funkcionerke, a ne njeno predstavljanje kao utvrđene činjenice od strane medija.

Ovom presudom se medijima zadaje još jedan udarac i nameće im se obaveza da pre objavljivanja utvrđuju istinitost sadržaja političkih izjava koje prenose, što može dovesti do toga da novinari više neće moći da prenose izjave javnih funkcionera što utiče ne samo na rad novinara i medija već i uskraćuje pravo javnosti da zna informacije koje su od javnog interesa. 

Posebno je interesantno to što je drugi sud odbacio tužbu koju je Nemanja Šarović podneo protiv predsednice Skupštine koja je izgovorila navode prenete u medijima. 

Zabrinutost zbog načina na koji se odvijaju promene u upravljanju medijima Adria News Networka od strane Alpac Capitala 

NUNS ali i druge domaće i međunarodne organizacije su zabrinute zbog procesa koji se odvijaju prilikom preuzimanja Adria News Networka (ANN) od strane Alpac Capitala. 

Najpre su 17. avgusta u kompanijama United Media Digital, Adria News, Dan Graf i Adria News Nova S, preko kojih posluju N1, Nova S, portal Nova.rs, novine Nova, nedeljnik Radar i dnevni list Danas, smenjeni dotadašnji direktori, odnosno zakonski zastupnici i deo menadžmenta tih kompanija. Na njihovo mesto postavljen je Pedro Vargas David, generalni direktor Alpac Capitala, i to dok preuzimanje Adria News Networka još nije bilo regulatorno odobreno i bez prethodnog obaveštavanja zaposlenih, a pojavile su se informacije i najave mogućih promena na uredničkim pozicijama. Izražena je zabrinutost na više nivoa, od neizvesnosti u vezi sa sigurnošću radnih mesta i budućnošću redakcija, mogućnost promena na uredničkim pozicijama, ali i mogućeg zadiranju u uređivačku politiku i ugrožavanja uređivačke nezavisnosti. Takođe posebno zabrinjavaju činjenica da su promene upravljanja sprovedene pre nego što je regulatorno odobreno preuzimanje, a posebno moguća otpuštanja i restrukturiranja, imajući u vidu iskustvo Euronewsa nakon preuzimanja od strane Alpac Capitala, kao i ranija iskustva i veze ove kompanije sa visoko pozicioniranim funkcionerima pojedinih zemalja, ali i otvorene veze direktora Alpac Capitala sa aktuelnim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. 

Nakon toga, posebno je zabrinjavajuće otvoreno pismo koje je ministra informisanja i telekomunikacija Borisa Bratine uputio izvršnom direktoru Alpac Capitala Pedru Vargasu Davidu. NUNS kao i druge organizacije smatra da je takvo postupanje ministra nedopustivo i da predstavlja mešanje predstavnika izvršne vlasti u pitanja vlasništva, upravljanja i budućnosti medija N1 i Nova, a takođe dodatno potvrđuje zabrinutost za očuvanje njihove uređivačke nezavisnosti. U pismu ministar iznosi teške optužbe na račun N1, Nove, njihovih novinara i prethodnih vlasnika, a profesionalni i uređivački rad tih medija predstavlja kao političko delovanje protiv vlasti i države. Zato su novinarske i medijske organizacije zahtevale da nadležni regulatorni i organi za zaštitu konkurencije ispitaju zakonitost prenosa kontrole nad ANN-om , kao i de se traži od vlasničkih struktura da objasne okolnosti preuzimanja, kao i da se pruže garancije za očuvanje uredničke nezavisnosti medija.

Izvršni direktor Alpac Capitala Pedro Vargas David je odgovorio ministru Bratini, a NUNS je zajedno sa Međunarodnom federacijom novinara (IFJ) i Evropskom federacijom novinara (EFJ) izrazio zabrinutost  zbog odgovora i smatra da formulacije iz odgovora otvaraju dodatna pitanja o pristupu novog vlasnika uređivačkim politikama redakcija.

U odgovoru se navodi da novinari treba da budu slobodni da biraju teme, postavljaju sva pitanja i istražuju bez ograničenja, međutim, istovremeno se ističe da mediji postaju „političke snage“, da novinari koriste svoje platforme kako bi „promovisali određenu agendu“, o potrebi za „ozbiljnim, neaktivističkim novinarstvom zapadnog tipa“, kao i o „normalizaciji“ Srbije. To je posebno zabrinjavajuće kada se posmatra dugogodišnji kontekst u kojem novinari N1, Nove, Danasa, Radara ali i drugih kritičkih medija rade, gde ih predstavnici vlasti upravo targetiraju i optužuju da su politički akteri i „aktivisti“. Posebno je zabrinjavajuća izneta tvrdnja da, kada mediji postanu deo političke „igre“, slede napadi političara, bojkoti i agresija, koja je neprihvatljiva jer je isključiva odgovornost na onome ko sprovodi nasilje a kritičko izveštavanje ne sme biti razlog niti objašnjenje za političku agresiju prema novinarima.

Predlozi za izmene u procesu projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa

Novinarska i medijska udruženja (Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Lokal Pres i Asocijacija medija) su poslala Ministarstvu informisanja i telekomunikacija predloge u vezi sa izmenama u procesu projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. Ovo je usledilo nakon višegodišnje zloupotrebe ovog procesa koji je kulminirao 2026. godine, kada su sredstva građana ove države raspodeljena širom Srbije medijima bliskim vlasti koja sistemski krše etički kodeks potpuno suprotno zakonskim i podzakonskim propisima. Predlozi za izmenu pravnih akata i konkretnih promena u procesu projektnog sufinansiranja baziraju se na usaglašenim zaključcima s internih konsultacija s predstavnicima pomenutih medijskih i novinarskih udruženja i samoregulatornog tela Saveta za štampu.

Takođe u avgustu mesecu ANEM je podneo Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu krivičnu prijavu protiv Aleksandra Pajića, gradonačelnika Šapca, i nepoznatih lica iz Gradske uprave Šapca zbog dodele 6,6 miliona dinara portalu macvatv.rs na konkursu za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja za 2026. godinu. Prijava je podneta jer su javna sredstva na medijskom konkursu dodeljena ovom mediju koji nije imao objavljene osnovne podatke u okviru impresuma u trenutku kada je raspisan konkurs, kao ni u trenutku kada je doneto rešenje o raspodeli sredstava.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija pokrenulo je 1. septembra javne konsultacije o potrebnim medijskim sadržajima koje će trajati do 2. oktobra 2026. godine, pozivajući stručnu i širu javnost da dostavi predloge o potrebnim medijskim sadržajima kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja. Analiza potrebnih medijskih sadržaja mora se zasnivati na različitim izvorima i elementima, dok su javne konsultacije samo jedan od njih. Ona se ne može svesti na formalno objavljivanje poziva, već država na osnovu prethodnog projektnog sufinansiranja, evaluacija, istraživanja i konsultacija treba da utvrdi koji medijski sadržaji nedostaju i kako javna sredstva usmeriti za ostvarivanje javnog interesa. Takođe, konsultacije su pokrenute uz niz propusta, među kojima je i to što Ministarstvo javnosti istovremeno nije predstavilo analitičku i dokumentacionu osnovu na kojoj će se buduća analiza zasnivati. Program ne objašnjava na koji način će pristigli predlozi biti obrađivani i vrednovania, a dodatnu nejasnoću stvara sam obrazac za učešće u konsultacijama. 

Izvor: NUNS

Autori: Marija Babić i Rade Đurić