Od javnog novca do partijskog plena: Kako je urušen sistem projektnog sufinansiranja

Ima i drugih, ali ključni problem, prema brojnim ocenama medijskih radnika i ANEM-ovog istraživanja i analize projektnog sufinansiranja medija u 2025. godini ostaje način formiranja konkursnih komisija, jer upravo na tom nivou, još u fazi izbora članova, postavljaju se temelji za kasnije odluke o raspodeli sredstava.

Prema podacima iz ovog istraživanja, najveći broj angažmana u medijskim komisijama imali su:

Ovakva praksa, kako za portal Krug upozoravaju predstavnici novinarskih udruženja, novinari i urednici lokalnih i regionalnih medija, već godinama urušava samu ideju projektnog sufinansiranja. Umesto da podstakne kvalitetno novinarstvo i informisanje građana, sistem je, prema njihovim ocenama, postao mehanizam kroz koji se javni novac usmerava prema politički podobnim medijima, dok profesionalni i nezavisni redakcije ostaju bez podrške.

Ko su najveći dobitnici sredstava na konkursima za projektno sufinansiranje u 2025. godini pokazuje analiza baze rezultata medijskih konkursa koju je formirala Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

Tamara Filipović (NUNS): Sistem je postao mehanizam za političku raspodelu novca

Podaci o izdvajanjima i načinu rada konkursnih komisija pokazuju da se sistem projektnog sufinansiranja poslednjih godina sve više udaljava od svoje prvobitne svrhe, ocenjuje generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović:

„Mislim da smo otišli nekoliko koraka unazad, čak i u odnosu na period pre donošenja novih zakona krajem 2023. godine. Već tokom 2024. zabeležen je drastičan pad sredstava za projektno sufinansiranje – oko 600 miliona dinara manje nego godinu ranije, a ni u 2025. nismo dostigli nivo izdvajanja iz 2023“.

I Filipović upozorava da se istovremeno smanjuje broj kredibilnih medija koji dobijaju sredstva, dok konkursne komisije u velikom broju slučajeva čine ljudi koji, kako navodi, postupaju u interesu vlasti, a ne javnosti:

„Videli smo i svojevrsne rekordere među članovima komisija, od kojih su neki učešće u desetinama komisija pretvorili u unosan biznis. Proces je danas potpuno ogoljen i više nema ni pokušaja da se zadrži makar privid nepristrasnosti“.

Prema oceni sagovornice portala Krug, indikativno je i to što na pojedinim konkursima prolaze projekti medija koji sredstva dobijaju za svoj redovan rad, iako je ideja projektnog sufinansiranja sasvim drugačija. Prema zakonu o državnoj pomoći, ta sredstva bi trebalo da se koriste za sadržaje koji nisu komercijalni i koji su u javnom interesu – za ono što tržište ne može da finansira, a građanima je neophodno:

„Projekti bi trebalo da se odnose na teme koje nisu deo redovnog rada medija, već na oblasti u kojima građanima nedostaju informacije, a država je, po Ustavu, dužna da to obezbedi. U praksi, međutim, vidimo da se taj koncept sve više urušava“, ističe Filipović.

Vladimir Malešić, TV Forum Prijepolje: „Sve ostaje na lepim rečima, u praksi se ništa ne menja“

Da se godinama ponavlja ista priča o problemima projektnog sufinansiranja i da ključne primedbe novinarskih udruženja i mreže Lokal Press nisu uvažene, smatra i Vladimir Malešić, glavni i odgovorni urednik Televizija Forum iz Prijepolja.

„Nisu usvojeni predlozi da se promeni način bodovanja članova komisija za projektno sufinansiranje. Većina članica Lokal presa upravo to vidi kao najveći problem, jer se isti ljudi ponavljaju iz komisije u komisiju, a donose slične odluke za koje smatramo da su motivisane politički ili interesno. To je rezultiralo katastrofalnim rezultatima na konkursima u 2025, kako na lokalu, tako i na nivou ministarstva“, navodi Malešić.

On ističe da Televizija Forum iz godine u godinu veoma loše prolazi na lokalnim konkursima.

„Ako sagledamo globalno, veći deo novca iz opštine Prijepolje odlazi medijima koji nisu sa teritorije naše opštine, odnosno televizijama i medijima iz drugih gradova. Sve ostavlja utisak da je reč o politički motivisanim odlukama i da za one koji se bave nezavisnim novinarstvom danas u Srbiji nema sredstava građana.“

Na pitanje da li su napori vlasti da popravi stanje iskreni ili je reč o prividu, Mališić odgovara:

„Po mom ličnom mišljenju, sve što se danas dešava u Srbiji je farsa, pa tako i ono što se dešava u vezi sa projektnim sufinansiranjem medija. Nekada možemo da čujemo pozitivne signale i lepe reči, ali sve ostaje na tim rečima – u praksi se ništa ne menja.“

„Ako sistem ostane ovakav, nezavisni lokalni mediji mogu samo da propadnu“

Ljiljana Stojanović, urednica Regionalne informativne agencije Jugpress iz Leskovca, kaže da se problemi sa kojima se suočava ovaj medij iz godine u godinu uvećavaju i da je suština pritisaka u njihovoj uređivačkoj politici.

„Smatramo da mediji postoje zbog interesa građana i da je posao novinara da pita, a to političari ne vole. Imali smo probleme i sa prethodnim vlastima, ali se sada problemi povećavaju. Pored pretnji i drugih vrsta pritisaka, uključujući hakovanje sajta i SLAPP tužbe koje smo, zahvaljujući podršci mreže Lokal Pres i njenog advokata, uspeli da dobijemo, danas su problemi pre svega finansijske prirode – i direktno su vezani za projektno sufinansiranje.“

Jugpress postoji 19 godina i, kako kaže Stojanović, normalno je da medij nekada prođe na konkursu, a nekada ne, ali pod uslovom da su kriterijumi fer i da su komisije kvalifikovane.

„Sve češće imamo ljude sumnjivih kvalifikacija u komisijama, uz direktne političke uticaje na njihovo odlučivanje. U Leskovcu članovi komisije dobijaju spisak medija koji treba da prođu i iznose koje treba da dobiju. Godinama nismo dobili ni dinar na lokalnim konkursima jer je gradonačelnika nervirala naša rubrika – on je to otvoreno govorio. Ove godine nam je deset dana pre zasedanja komisije rekao da će nam skinuti novac i Jugpressu i nedeljniku ‘Nova Naša reč’, kako bi ga dao trećem mediju. I tako je i bilo.“

U Leskovcu je za medijske projekte iz budžeta prošle godine izdvojeno 50 miliona dinara, od čega je, kako navodi Stojanović, 15 miliona dodeljeno medijima za koje „niko nije čuo“.

„To je frapantno. Kada odete na njihove sajtove, vidite da kod nekih vesti nisu ažurirane mesecima. Sadržaj im je često preuzet sa Wikipedije ili prepravljan sa drugih portala. Neki imaju i po 30 portala i angažuju agencije koje im pišu projekte. Možda su ti projekti tehnički bolje napisani, jer mi u redakciji sami pišemo projekte i nemamo novca da to posebno plaćamo, ali kada pogledate kapacitete i realizaciju, jasno je da je reč o velikoj prevari.“

Stojanović odbacuje tezu da su „komisije bezobrazne, a vlast dobra“.

„Komisija je poslušnik vlasti. Vlast bira komisiju. I sama sam bila kandidat za člana komisije pri ministarstvu – na preliminarnoj listi imala sam više bodova nego u konačnom zbiru. Zvali su me iz ministarstva da im pošaljem CV, iako je već bio deo prijave. To pokazuje da je sve podložno manipulacijama i političkom uticaju. Onaj ko ne radi po diktatu vlasti teško može da prođe na konkursu.“

Govoreći o opstanku lokalnih medija, Stojanović kaže da bez promene sistema održivost nije moguća.

„Ako lokalni mediji ne opstanu, ko će građanima reći kada neće imati vodu ili struju? Ko će pitati koliko košta renoviranje ulice koja je ponovo puna rupa posle godinu dana? Centralni mediji prenose iste vesti, ali lokalne priče su jedinstvene i važne.“

Iako smatra da ne postoji politička volja da se sistem promeni, veruje u opstanak lokalnog novinarstva.

„Građanima su lokalni mediji važni, ali su sve siromašniji i ne mogu finansijski da ih iznesu. Donacije i crowdfunding kampanje nisu trajno rešenje. Potrebno je održivo sistemsko rešenje i politička volja. Mislim da je ovo poslednja faza pokušaja gašenja malobrojnih nezavisnih lokalnih medija, ali verujem da možemo da se izborimo za opstanak onoga što je suštinski važno: informisanja na lokalu.“

„Projektno sufinansiranje godinama ne funkcioniše kako treba“

Tanja Trifković, glavna i odgovorna urednica nedeljnika Glas Podrinja iz Šapca, smatra da model projektnog sufinansiranja iz ugla lokalnih medija već godinama ne daje očekivane rezultate.

„Mislim da projektno sufinansiranje godinama ne funkcioniše kako treba. Nismo uspeli ni da dobijemo kvalitet sadržaja koji je bio cilj tog sistema, niti da opravdamo način na koji se lokalni mediji finansiraju. Naprotiv, mnoge je to gurnulo u još veću zavisnost od različitih izvora finansiranja i donatora.“

Prema njenim rečima, rešenje bi moglo da se traži kroz širi dijalog između države i medijske zajednice:

„Možda postoje i mnogo bolji načini da se lokalni mediji održe. Do njih možemo doći samo kroz zajednički dijalog sa onima koji donose odluke, ali i sa nama koji radimo u medijima.“

Trifković navodi da Šabac raspisuje konkurse i da redakcija Glas Podrinja gotovo svake godine dobija sredstva, ali da to ne rešava šire probleme sistema.

„Postoje i takozvani pseudomediji. Problem je što građani često ne razlikuju šta je pravi medij kojem treba verovati, a šta su portali koji samo plasiraju informacije bez provere i bez validnih izvora.“

Kako kaže, dodatni problem je to što deo publike veruje takvim sadržajima:

„Veliki broj građana veruje takvim medijima, jer se njihove objave podudaraju sa njihovim ličnim stavovima ili onim što su načuli u gradu. Profesionalni mediji, međutim, imaju obavezu da vest prvo provere, a tek onda da je objave.“

Opšta je ocena svih sagovornika da sistem projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja, koji je trebalo da obezbedi podršku medijima za proizvodnju sadržaja u javnom interesu, tokom 2025. godine nije pokazao znake oporavka.

Iako je ukupna suma novca namenjena medijskim projektima bila blago povećana u odnosu na 2024, način na koji su sredstva raspodeljena ponovo je otvorio pitanje da li javni novac zaista služi ostvarivanju javnog interesa ili političkoj kontroli medijskog prostora.

Od odgovora na to pitanje, upozoravaju sagovornici portala Krug, zavisi i opstanak velikog broja lokalnih redakcija. Odgovor na to pitanje nije samo medijska, već i demokratska, a za mnoge lokalne medije i – egzistencijalna tema.

Izvor: Krug.rs