Od svitanja do sumraka: Kako je srušena skupštinska idila tokom izbora kandidata za Savet REM-a

Dok na ulicama policija hapsi i bije studente i građane koji učestvuju u barikadama i protestima, tražeći parlamentarne izbore, u Skupštine Srbije je dva dana trajala nova, ranije nikad viđena faza procesa izbora Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) – rasprava o tome koji predlagači i kandidati ispunjavaju zakonske uslove.

Dan i po je ova rasprava delovala kao da nije u pitanju Skupština Srbije. U tolerantnoj atmosferi, punoj razumevanja za drugačije mišljenje i argumentaciju, uz raspravu o nijansama zakona, pravnih i stručnih tumačenja – delovalo je da smo u nekoj mirnoj demokratskoj zemlji u kojoj ozbiljni ljudi traže kompromise za dobrobit njenih građana.

Ovoj parlamentarnoj idili poseban je pečat davalo to što su, kao uvaženi učesnici rasprave o tako važnoj temi, prihvaćeni predstavnici nevladinih organizacija, koje su kao predlagači sa svojim kandidatima prethodno saopštili da napuštaju ovaj proces zbog brojnih kršenja zakona.

Sve to dok zasedanjem neformalno predsedava predsednica Skupštine Ana Brnabić, kao jedna od najaktivnijih političarki iz vrha države u optužbama protiv istog tog civilnog sektora. Dok su među članovima Odbora za kulturu i informisanje (Odbor) neki od najistaknutijih članova vladajuće stranke poznati isto tako po targetiranju nevladinih organizacija i svih kritičara politike Aleksandra Vučića.

Cinici bi ovu dvodnevnu fikciju tumačili prisustvom „naših međunarodnih partnera“, kako je Brnabić nekoliko puta nazvala desetak predstavnika ambasada zapadnih zemalja i međunarodnih organizacija koji su čitava dva dana pažljivo, sa slušalicama za prevod na ušima, pratili ovu sednicu. Kao i privlačnošću fondova Evropske unije, koji bi, kada Srbija ispuni uslove koje EU zahteva (među kojima je i izbor Saveta REM-a), trebalo da budu otvoreni.

Ove sednice Odbora suštinski su trebale da dovedu do povratka procesa izbora Saveta REM-a u okvire zakona. To su prethodne nedelje, na dva neformalna sastanka u Evropskoj kući u Beogradu, pod pokroviteljstvom Evropske unije i međunarodnih organizacija, dogovorili predlagači kandidata za Savet REM-a i predstavnici Skupštine Srbije, odnosno Odbora za kulturu i informisanje.

Uz sporadične izuzetke, tokom šest sati rasprave u ponedeljak, i više od pet u utorak, zaista se činilo da je kompromis nadohvat ruke, da bi već na početku sednice u utorak shvatili da postoje problemi koji će se teško prevazići.

Šta se u stvari dogodilo?

DRUGI POKUŠAJ DA SE FORMIRA SAVET REM-a

Ovo je drugi pokušaj da se formira Savet REM-a, otkako je prethodnom sazivu istekao mandat 4. novembra 2024, u skladu sa novim zakonom.

Iako je Odbor za kulturu i informisanje trebalo da raspiše poziv još u avgustu ’24, to se desilo sa ozbiljnim zakašnjenjem – tek krajem novembra, kada Savet već nekoliko nedelja nije postojao.

Uprkos pritisku vlasti da, zbog finansija iz EU, ovo telo mora da se formira, u januaru ’25 deo kandidata je napustio proces zbog niza kršenja zakona, diskriminacije i netransparentnosti.

U aprilu ’25 su studenti koji blokiraju fakultete tražeći odgovornost za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice, blokirali i obe zgrade Radio-televizije Srbije s jednim zahtevom – da se raspiše novi poziv za Savet REM-a.

Nekoliko nedelja kasnije, Odbor je to i učinio.

I ovoga puta je deo učesnika procesa zaključio da se proces vodi nezakonito, pa je 16 kandidata i 78 predlagača istupilo iz procesa izbora za članove Saveta REM-a.

Mada je delovalo da to neće omesti vlast u nameri da, konačno, formira novi Savet, pod pritiskom međunarodne zajednice da proces bude inkluzivan i zakonit, osmišljena je nova faza postupka – preispitivanje zakonitosti predlagača i kandidata.

Na poziv međunarodne zajednice, i oni koji su napustili proces pristali su na dijalog i pokušaj dogovora, ali insistirajući na tome da će se u proces vratiti samo ukoliko on bude u potpunosti zakonit.

Sudbina procesa je, nakon poslednje dve sednice Odbora, neizvesna.

Prvi dan: Dosad neviđena atmosfera

Prvi dan sednice protekao je neprirodno prijatno. Pitali smo se u neverici – da li zaista prisustvujemo raspravi u Skupštini Srbije?

Ivana Rokvić, jedina predstavnica opozicije, pošto je to primetila, obećala je da će dati svoj doprinos konstruktivnoj raspravi. I poslanici Srpske napredne stranke su isto rekli i dobrim delom sednice se toga pridržavali.

Tako je prvi put posle mnogo godina u Skupštini Srbije pokrenuta diskusija u kojoj su se često čula potpuno različita mišljenja, uz puno razumevanja za drugačije stavove.

U takvoj atmosferi međusobnog uvažavanja i – što je više puta ponovljeno – bez povišenih tonova, Odbor je prihvatio više prigovora nevladinih organizacija na predlagače i kandidate koji su tokom procesa okarakterisani kao prorežimski.

Bio je Odbor blagonaklon, pa je – više nego neočekivano i uprkos ranijim stavovima poslanika vladajuće koalicije da nema dovoljno relevantnog radnog iskustva – advokatu i nekadašnjem povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću odobrio da bude kandidat.

Istovremeno, za neke je konstatovano da ne ispunjavaju uslove, iako su do juče delovali kao favoriti vlasti. Tako su otpali urednik političke rubrike Politike Bojan Bilbija i novinarka novosadskog Dnevnika Nada Vujović.

Dok su NVO i opozicija zamerale kandidatu Milošu Gariću da nema relevantno radno iskustvo, da ima firmu za TV produkciju, što članovi Saveta REM-a ne smeju, te da radi kao savetnik ministra informisanja, što može uticati na njegovu nezavisnost – Odbor je odlučio da on ispunjava uslove za kandidata za Savet REM-a.

Ako može da prođe Šabić, zašto ne može Garić? Da li je to predstavljalo striktno poštovanje zakona, ili rezultat kompromisa? Činilo se, bar u tom trenutku, da su svi spremni da odustanu od strogog tumačenja zakona da bi čitav proces napredovao.

Harmoniju prvog dana je pretio da naruši trenutak kada je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić rekao da će da napusti sednicu zbog teških reči koje je izgovorila poslanica SPS Dunja Simonović Bratić, ali je ipak ostao u sali pošto ga je predsednica Skupštine Ana Brnabić zamolila.

Za sve su krivi umetnici

Idiličnu atmosferu ipak je prekinula rasprava u sedmoj od devet kategorija. Odbor je u šest kategorija uspeo da ustanovi koji predlagači i kandidati ispunjavaju uslove, ali: onda su došli na red umetnici…

U šestom satu sednice pali su u vodu svi pokušaji da se brzo i staloženo privede kraju ova faza procesa – koju inače zakon ne predviđa, već je proizašla iz toga da se vlastima mnogo žuri, a da civilno društvo ne želi da učestvuje u kompromitovanom procesu, pa je moralo da se nađe rešenje.

Ko su dramski pisci, a ko dramski umetnici, da li su dramski pisci i književnici, ili književnici i dramski pisci. Ili da li je strip likovna umetnost i da li filmovi nastaju od stripa, te da li udruženja koja se bave književnošću i stripom spadaju u udruženja dramskih umetnika…???

Mnoštvo srodnih pitanja i tema učinilo je da strpljenje svih aktera počne da „pucketa”. Toliko da je sednica okončana dogovorom da se do sutra, u utorak, sporne stvari provere sa stručnjacima i da nakon toga Odbor konačno utvrdi predlagače i kandidate iz preostale dve kategorije.

UNS I NUNS SE IZBORILI ZA VEĆINU U KATEGORIJI NOVINARSKIH UDRUŽENJA

Prvog dana rasprave, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić osporio je zakonitost tri manja novinarska udruženja kao predlagača – Društva novinara Niša (DNN), Društva novinara Vojvodine (DNV) i Profesionalnog udruženja novinara Srbije (PROUNS).

On je tvrdio da su ova udruženja u prethodnim finansijskim izveštajima imali 0 dinara od članarina, a u izveštajima između dva procesa izbora Saveta – odjednom imaju plaćenih 300 članarina, što je zakonski minimum da budu predlagači.

Tokom prvog procesa, NUNS i Udruženje novinara Srbije (UNS) „ispali” su još u fazi formiranja liste kandidata, kada je više manjih udruženja, čije je ispunjavanje uslova upitno, preglasalo svoje kandidate u odnosu na kandidatkinje NUNS-a i UNS-a.

„Ako želite dva najveća novinarska udruženja u ovom procesu – a izbor Saveta nekako najviše pripada novinarskoj i medijskoj zajednici – nemojte vršiti diskriminaciju. Pozivam državne službe da provere da li udruženja PROUNS, DNN i DNV ispunjavaju zakonske uslove”, rekao je Bodrožić.

Slađana Ostojić iz PROUNS-a se složila da u ovom procesu moraju učestvovati i UNS i NUNS, te insistirala da nadležni provere autentičnost njihovih dokumenata i da li je istina ono što pričaju.

Odbor je na kraju izglasao da DNN i DNV ne ispunjavaju zakonske uslove, pa su kao predlagači u procesu ostali UNS, NUNS i PROUNS.

A sutradan je već sve bilo po starom

U duhu izjave Ane Brnabić da Odboru danas „baš ne ide dogovor”, u utorak je već na početku sednice postalo jasno da postoje nepomirljiva razmimoilaženja predstavnika pojedinih umetničkih udruženja, pa je ta rasprava preskočena do pronalaska kompromisa. Prešlo se na organizacije čiji je cilj zaštita prava dece.

Onoliko koliko se prvog dana idilično i konstruktivno raspravljalo o šest kategorija, toliko se drugog dana raspravljalo samo o toj jednoj, kako je Brnabić rekla, „osetljivoj” kategoriji – manje idilično, ali i dalje uz nadu da je kompromis moguć.

Više prigovora Mreže organizacija za decu Srbije (MODS) za predlagače u ovoj kategoriji izazvalo je raspravu među prisutnima. Neke od njih je Odbor, ipak, usvojio, čime su određene organizacije izbačene iz procesa.

„Prigovor MODS-a taj i taj, ko je za?” – glasilo bi više puta ponovljeno pitanje predsednice Odbora Nevene Đurić nakon što bi Marija Petrović u ime ove mreže predstavila prigovore.

Bilo je više nego očigledno da, tokom celog zasedanja, poslanici vladajuće koalicije čekaju da vide da li će predsednica Odbora, pošto postavi pitanje ko je za, podići ruku ili ne, da bi onda uradili isto što i Nevena Đurić. U jednom trenutku je poslanica Ivana Rokvić predložila eksperiment – da Đurić ne podigne ruku pa da vidimo kako bi poslanici vladajuće koalicije glasali, što je izazvalo burno negodovanje.

To je toliko bilo važno, da je čak i poslanik Nebojša Bakarec podigao ruku glasajući za odbijanje jedne organizacije, koju je samo nekoliko minuta pre toga srčano branio kao zakonitog predlagača.

U sada već nategnutoj atmosferi, umorni i iznervirani zbog dugog razmenjivanja argumenata svih strana, deo prigovora MODS-a i deo prigovora Asocijacije digitalnih i elektronskih medija (ADEM) je ipak usvojen.

Tokom pauze, jedan od poslanika vladajuće koalicije glasno je komentarisao sa stranačkim kolegama kako NVO pokušavaju da u Savet ubace još nekog svog kandidata.

„Dogovor je bio da bude šest naših, a troje njihovih. To je i međunarodna zajednica aminovala”, konstatovao je poslanik ne mareći što su novinari pored.

U tom delu sednice bilo je jasno da se parlament potpuno vratio u svoje iskonsko stanje haosa, povišenih tonova i cinizma.

Rasprava se prelomila na prigovoru ADEM-a na organizaciju FORCA iz Požege, kojoj je zamereno što se bavi ljudskim pravima, a ne zaštitom prava dece.

Bakarec je, pozivajući se na tekst Politike, istakao da je „koordinator organizacije FORCA” Ivan Bjelić aktivista koji je, dodaje, „hapšen zbog paljenja Gradske kuće na protestu u Novom Sadu, koga je predsednik pomilovao”. Sa njim se složila i predsednica Skupštine Ana Brnabić, rekavši da je to validan argument, dolivajući tako ulje na vatru i istovremeno pokušavajući da smiri raspravu.

Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa navela je da Bjelić već godinama ne radi u ovoj lokalnoj organizaciji, kao i da nije jasno zbog čega je ta informacija relevantna za proces izbora Saveta REM-a.

Stojanović je sa još nekoliko predstavnica civilnog društva najavila da će napustiti sednicu, insistirajući na tome da je FORCA legitimna organizacija za predlagača kandidata za Savet REM-a, i da se ona 20 godina bavi decom i mladima.

Ona je rekla da se organizacije i kandidati koji su ranije napustili proces posle ovoga u njega neće vraćati:

„I bez nas, vi imate sasvim dovoljno organizacija da napravite, po svom sudu, legalan REM.”

Na opasku Maje Stojanović da participativnost u procesu znači da ih neko sluša, a ne samo čuje, Ana Brnabić je odgovorila:

„Danas i juče je prihvaćeno više od 20 prigovora Građanskih inicijativa i drugih organizacija. I vi i dalje tvrdite da vas ovde niko nije čuo i da vas niko ne uvažava. Smatrate da je ovo sve dovoljno da napustite ovaj proces. To što predstavljate civilno društvo, ne znači da nemate nikakvu odgovornost. Ako ne učestvujete u procesu, to znači da se on neće smatrati inkluzivnim.”

I pored toga što ih je i poslanica opozicije Ivana Rokvić zamolila da ostanu, predstavnice NVO su ipak napustile sednicu. Ona je potom prekinuta, a da naredna nije zakazana.

Izvor: Cenzolovka