OEBS u analizi kandidata za Savet REM-a izneo drugačije argumente od onih koje zastupa vlast

Tri meseca nakon što je izbor novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) zaustavljen zbog neslaganja predstavnika civilnog sektora i Odbora za kulturu i informisanje oko toga koji predlagači i kandidati ispunjavaju zakonske uslove – došlo je do pomaka u ovom procesu.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) dostavila je izveštaj u kom odgovara na sva pitanja proistekla iz burne rasprave u Skupštini Srbije u vezi sa predlagačima i kandidatima iz preostale dve kategorije.

U najvećoj meri OEBS se složio sa onim što su, u raspravi sa vladajućom većinom, tvrdili predstavnici civilnog društva.

Upravo ovaj izveštaj, koji je predsednica Skupštine Ana Brnabić u izjavi za Cenzolovku u avgustu najavila i nazvala ga „stručnom i nezavisnom analizom”, ključan je za nastavak procesa i otvara mogućnost da se konačno izabere Savet REM-a, koji ne postoji 11 meseci.

Nije poznato da li Brnabić isto o ovom izveštaju misli i posle upoznavanja sa izveštajem koji opovrgava tvrdnje vladajuće koalicije iznete na poslednjoj sednici Odbora, završene bez konačne liste predloženih kandidata zbog potpunog razmimoilaženja u stavovima u dve kategorije predlagača.

OEBS je, kako Cenzolovka saznaje, predstavio ovaj izveštaj juče, 1. oktobra, na zatvorenom sastanku, kom su prisustvovali i Brnabić i predstavnici kandidata i predlagača.

Posle ovog predstavljanja očekuje se sednica Odbora za kulturu i informisanje, na kojoj će se raspravljati o preporukama OEBS-a.

VLAST BI DA ZADRŽI KONTROLU NAD REGULATOROM

Tokom dvodnevne sednice Odbora za kulturu i informisanje, održane početkom jula, kojoj su prisustvovali predlagači iz redova nevladinih organizacija, predstavnici međunarodne zajednice i diplomatskog kora, u naizgled konstruktivnoj atmosferi, usaglašeni su kandidati za članove Saveta REM-a u sedam od devet kategorija.

Posle burne debate drugog dana, završene napuštanjem nezadovoljnih predstavnica civilnog sektora, nisu usaglašeni kandidati u dve kategorije predlagača – udruženja kompozitora i filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja za zaštitu dece.

Došlo je do razilaženja oko toga da li validni predlagači mogu biti udruženja umetnika koji stvaraju vizuelna ili književna dela. Dok su nevladine organizacije tvrdile da strip umetnici ne ispunjavaju uslove da budu predlagači, jer ne kreiraju audiovizuelna dela, iz redova vladajuće većine moglo se čuti da od stripova nastaju filmovi, a filmovi se emituju na televiziji, što i strip umetnike kvalifikuje kao predlagače.

Iste razloge nevladine organizacije su navodile i kada su u pitanju dramski pisci i književnici, dok ih je vlast ubeđivala da su i oni delatnici u oblasti dramske umetnosti, koja je pomenuta u zakonu, te da i oni mogu biti predlagači.

Predstavnici NVO su imali ozbiljne sumnje da na ovaj način vlast pokušava da nametne svoje kandidate, kako bi zadržala kontrolu nad Savetom REM-a.

Na samom početku procesa, poslanici Srpske napredne stranke su otvoreno govorili o tome da oni neće odustati od kontrole REM-a.

„Dogovor je bio da bude šest naših, a troje njihovih. To je i međunarodna zajednica aminovala”, konstatovao je jedan poslanik SNS-a na poslednjoj sednici Odbora, ne mareći što su novinari pored njega.

Predstavnici NVO su u drugom, ponovljenom, procesu naglašavali da se bore za REM koji bi, kao što i zakon nalaže, bio stručno i nezavisno telo.

Da li su strip umetnici i dramski pisci validni predlagači?

OEBS u svom izveštaju, u koji je Cenzolovka imala uvid, staje na stranu nevladinih organizacija i kao predlagače koji ispunjavaju zakonske uslove za ovaj proces ističe autore i izvođače audio ili audiovizuelnih dela, kao sadržaja koji emituju elektronski mediji.

„Formulacija u zakonu ’udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora’ ukazuje na zajedničku karakteristiku svih ovih umetnika: audiovizuelno ili audio izvođenje kao osnov njihove delatnosti. Važno je istaći da se termin ’dramski’ u izrazu ’scenski i dramski umetnici’ koristi gotovo kao sinonim za ’scenski’ i da mu je svrha da obuhvati sve izvođače van filmske industrije.

Drugim rečima, odredba je formulisana tako da obuhvati audiovizuelne i audio izvođače – bilo da nastupaju u filmu, TV seriji, pozorištu (uživo ili na ekranu), na koncertnoj bini ili drugde”, navodi OEBS i dodaje:

„Da je namera zakonodavca bila da obuhvati i kreativne profesionalce koji proizvode isključivo vizuelni ili književni materijal (uključujući dramu kao oblik pisanog književnog dela), u odgovarajućoj odredbi Zakona bi postojale jasne reference na vizuelne umetnike, ilustratore, pisce, dramske pisce itd., s obzirom na to da je inače ova odredba formulisana dovoljno detaljno.”

Zbog toga je preporuka OEBS-a da se sa liste predlagača isključe udruženja koja se ne bave izvođačkim umetnostima i da se ova kategorija ograniči na predlagače iz redova udruženja izvođačkih umetnosti.

OEBS: Zaštita dece važna, ali i njihovo obrazovanje

U kategoriji udruženja za zaštitu dece, jedna od dilema je i da li se mogu prihvatiti kao predlagači samo one organizacije koje se bave zaštitom od fizičkog ili mentalnog nasilja, zlostavljanja, maltretiranja… ili je ovaj pojam potrebno šire tumačiti.

OEBS ističe da medijski regulator treba da čine relevantni stručnjaci neophodni za njegov efikasan rad, a da je jedna od funkcija regulatora i da razume i promoviše sadržaj potreban različitim segmentima „demokratskog, raznolikog i pluralističkog društva uz dužno uvažavanje glasova i medijskih potreba manjina i ranjivih grupa”.

Pored onih udruženja koja se bave konkretnom zaštitom dece, OEBS navodi da bi kao validne predlagače trebalo uključiti i one organizacije koje se bave drugim temama korisnim za decu, poput razvoja i obrazovanja.

„Ovaj pristup podržava logika trostruke funkcije medija: informisati, obrazovati i zabavljati. U toj trijadi funkcija, ’obrazovati’ se izdvaja kao naročito važna funkcija za razvoj dece”, piše u izveštaju.

OEBS naglašava da bi, ako se pojam zaštite dece tumači usko, to „lišilo budućeg regulatora stručnosti u vezi sa audiovizuelnim sadržajem koji bi bio neophodan i koristan za razvoj i obrazovanje dece, uključujući obrazovanje za demokratsko građanstvo i obrazovanje o ljudskim pravima”.

Odgovarajući na pitanja koja dolaze iz rasprave predstavnika vlasti i civilnog društva na poslednjoj sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, OEBS preporučuje:

– da Odbor šire tumači statute predlagača, gde bi npr. organizacijama za zaštitu dece smatrao i one u čijem statutu kao cilj piše „zaštita ljudskih prava”, ukoliko one mogu da dokažu da su realizovale projekte relevantne za oblast zaštite ili razvoja dece;

– da Odbor tumači „projekte“, koje su predlagači realizovali, a koji su zahtevani minimum za učešće u procesu izbora Saveta REM-a, kao kontinuirani poduhvat koji traje određeni vremenski period, obuhvata niz povezanih aktivnosti ili jednu stalnu aktivnost (npr. pro bono SOS liniju) i donosi rezultate, ali ne i jednokratne događaje i pojedinačne akcije kojima nedostaje duže trajanje;

– Odbor treba da uvaži činjenicu da se, prema međunarodnim standardima, svi mlađi od 18 godina i dalje smatraju decom, te da se udruženja koja rade sa adolescentima i mladima priznaju kao ovlašćeni predlagači, ukoliko mogu da dokažu da među njihovim redovnim korisnicima ima i maloletnika.

Naredni korak u ovom procesu bi trebalo da bude zakazivanje sednice Odbora za kulturu i informisanje, koji treba da odluči da li usvaja izveštaj OEBS-a. Ako to uradi, treba da donese odluku i kako će, u skladu s njim, postupati.

Kada se utvrdi konačna lista kandidata, za svaku kategoriju u kojoj ima više od dvoje predloženih, organizuju se sastanci predlagača. Oni treba da usaglase dva kandidata koji ulaze u skupštinsku proceduru.

Nakon toga, Skupština glasanjem bira po jednog kandidata iz svake od devet kategorija za članstvo u Savetu REM-a.

Izvor: Cenzolovka