Ponovno povlačenje kandidata za Savet REM: Zašto je važno da postoji ovo telo?

Odluka o istupanju iz procesa doneta je nakon što nijedan od 30 prigovora koje su podneli nije razmotren, a ignorisana su i upozorenja na gruba kršenja zakona.

Podsetimo, izbor novog saziva Saveta REM pokrenut je posle dvonedeljnih blokada u kojima su studenti i građani tražili njegovo formiranje u skladu sa zakonom.

Za Juditu Popović, koja je bila članica Saveta REM-a od 2019. do juna 2023. godine kada je podnela ostavku, jer je “postalo besmisleno ostati u telu koje se ne snalazi u prostoru i vremenu i zanemaruje ogromne društvene turbulencije i nezadovoljstvo javnosti", jasno je da se ništa nije promenilo.

"Ova situacija je samo rezultat poslednjih 13 godina vlasti ovog režima. Zato što se očigledno radilo sve ove godine na tome da se uruši jedna struktura društva koja se bazira na nekim ključnim ljudskim pravima, između ostalog i pravo na slobodu govora, jer zakonska definicija regulatora se upravo bazira i to ističe na ulogu regulatora da zaštiti, da promoviše slobodu govora“, izjavila je Popović za Insajder.

Medijski konsultant Saša Mirković za Insajder ocenjuje da je ovo što se desilo "već viđeno“ krajem januara kada je sedam kandidata posle javnog slušanja istupilo iz prethodnog procesa. 

“Izgleda da je vlast mislila da je dovoljno da se raspiše javni poziv i da nastave sve po starom - zato je netransparetnost formulacija koja u sebi objedinjuje: grubo kršenje zakonskih procedura, pogrešno tumačenje osnovnih pravila, neuvažavanje i nerazmatranje nijednog od 30 prigovora koji su podneli legitimni predlagači i povrh svega prihvatanje svih nelegalnih predlagača i kandidata”, naveo je Mirković za Insajder.

Kako je dodao, ovakva logika izvrće smisao reformskih procesa i evropskih integracija.

“Zato je sada Brisel na potezu - verujem da Antonio Košta, Kaja Kalas i Marta Kos sa kojima smo u Beogradu nedavno pričali u vezi sa procedurom izbora Saveta REM veoma dobro znaju da put kojim je krenuo skupštinski Odbor za kulturu i informisanje vodi u slepu ulicu”, naveo je za Insajder Mirković. 

Zašto je REM bitan?

Prema propisima, između ostalog, REM je zadužen da prati da li elektronski mediji izveštavaju istinito, potpuno i u javnom interesu, a tokom izbornih kampanja mora da obezbedi ravnopravnu zastupljenost političkih aktera u medijima. 

Takođe, oni su ti koji imenuju upravne odbore javnih servisa – Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine. 

REM ima i obavezu da štiti pluraliram i spreči zloupotrebu medijskog prostora.

Nekadašnja članica Saveta REM Judita Popović za Insajder pojašnjava da je važno da REM postoji kako bi građani bili blagovremeno, istinito i objektivno informisani.

"Te informacije sada niti su slobodne, niti su objektivne, niti su istinite, blagovremene još manje. I na osnovu toga vi možete da manipulišete javnim mnjenjem. I to je u stvari osnovna intencija i to je u stvari osnovni cilj onoga ko želi da spreči bilo kakvu regulaciju u medijskom prostoru“, ocenila je Popović.

Da je Savet REM ključno telo u sprovođenju Zakona o elektronskim medijima, smatra i Mirković. 

"Od davanja dozvola za pristup digitalnim multipleksima za regionalno i nacionalno pokrivanje, preko sankcionisanja zbog nepoštovanja zakona do izbora Upravnih odbora RTS-a i RTV-a koji biraju Programske savete dva javna medijska servisa i generalne direktore i uredničke timove u Beogradu i Novom Sadu. Sve to predstavlja sistem spojenih sudova u kojima sve počinje i završava se u Savetu REM”, dodao je Mirković za Insajder.

Prema njegovim rečima, zato je izbor za članove Saveta REM toliko važan i zato uopšte nije svejedno ko će činiti dvotrećinsku većinu – šest od devet članova u budućem Savetu REM, jer je upravo toliko glasova potrebno za sve ključne odluke koje donosi ovo telo. 

Kako se biraju članovi Saveta REM-a?

Srbija od 4. novembra prošle godine nema Savet Regulatornog tela za elektronske medije. Tada je istekao mandat svih devet članova.

Prema Zakonu o elektronskim medijima, članove Saveta predlažu ovlašćeni predlagači: zaštitnik građana, poverenik za ravnopravnost, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, akreditovani univerziteti, udruženja izdavača elektronskih medija, udruženja novinara, ali i filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora. Tu su i udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja, udruženja čiji su ciljevi zaštita dece, nacionalni saveti nacionalnih manjina, crkve i verske zajednice.

Svako od njih predlaže po dva kandidata skupštinskom Odboru za informisanje. Posle toga počinje rok od sedam dana u kom Odbor objavljuje listu kandidata, a u roku od dve nedelje nakon objavljivanja liste organizuju se javni razgovori sa kandidatima.

Posle toga, Narodna skupština bira devet članova Saveta REM-a većinom glasova ukupnog broja narodnih poslanika. Tri člana se biraju na dve, tri na četiri i još tri na šest godina.

Izvor: Insajder