Poverenica: Nenormalna količina govora mržnje u javnosti – i iz institucija i sa nacionalnih frekvencija

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje, 18. juna, Janković je istakla da se ovakav govor mržnje ne pojavljuje više samo na marginama, već, kako je upozorila, on dolazi „sa govornica, iz institucija, sa nacionalnih frekvencija“, saopštio je njen kabinet.

Mržnja dolazi i sa „profila sa desetinama hiljada pratilaca, najviše od onih koji imaju javnu vidljivost ili politički uticaj“.

„Na njegovoj meti su gotovo svi: novinari i novinarke, organizacije civilnog društva, aktivisti, akademska zajednica, studenti, bilo oni u blokadi ili oni koji su protiv, političari, umetnici, sportisti, oni koje nazivaju nacistima, fašistima, ustašama i slično…“, navela je.

Prema njenim rečima, i u gradovima Srbije pojavljuju se transparenti i grafiti „sa uvredljivim porukama i simbolima, poput kukastih i keltskih krstova, ustaških i drugih zabranjenih simbola“.

Navela je da su za svaku osudu i targetiranja, pretnje i fizički napadi i obračuni koji su, kako je navela, „neretko posledica ovakvog govora“.

Ona je, takođe podsetila da je tokom prethodnih godina institucija Poverenika izrekla više od stotinu upozorenja, podnela više krivičnih prijava i inicirala strateške parnice zbog govora mržnje i ponižavajućeg i uvredljivog postupanja. „Obim i normalizacija ovakvog govora, relativizacija kroz različite spinove, kao i nedostatak adekvatne reakcije i sankcija dovodi do nepoverenja u institucije i obesmišljava Ustavom i zakonima zabranjen govor mržnje i ponižavajuće i uvredljivo postupanje po bilo kom osnovu“, naglasila je.

Kazala je i da, koliko god da je teška situacija, ona može postati još teža i dovesti do nesagledivih posledica, ukoliko se hitno svi ne vrate u zakonske okvire.

Prema njenim rečiima, do toga može doći i ukoliko se ne postigne društveni konsenzus o neprihvatljivosti i osudi govora mržnje i svim njegovim pojavnim oblicima koji podstiču netrpeljivost i nasilje.

„Ovakav govor mora da prestane da bude deo jezičke matrice koja duboko polarizuje društvo jer je tanka linija između govora mržnje i zločina iz mržnje i drugih oblika fizičkog nasilja, pa i konflikata“, upozorila je poverenica.

Navela je da borba protiv govora mržnje počinje poštovanjem zakona, bez izuzetaka, ali, kako je navela, ni jedan zakon ne može zameniti ljudsku i moralnu obavezu uzdržavanja od komunikacije koja podstiče netrpeljivost, podele, stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje, normalizuje diskriminaciju i nasilje.

„Samo istinski dijalog, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava vode ka zdravijem, tolerantnijem društvu u kome se svi osećamo sigurno“, kazala je Janković.

Izvor: Beta