Šamari, modrice i prelomi: Policijsko nasilje tokom protesta

Fotoaparat, novinarska akreditacija i prsluk.

Na taj način Aleksa Stanković, 22-godišnji student istorije, sebe obično obeležava na protestima i blokadama na kojima fotografiše, kako bi jasno stavio do znanja da kao fotoreporter izveštava sa ovakvih događaja.

Sa sobom nosi i malu kameru koju je uključio i na jednoj od blokada, 2. jula posle ponoći.

Stajao je na uglu Ruzveltove ulice i Kraljice Marije kada je video da trojica policijskih službenika u uniformama, sa fantomkama i šlemovima, idu ka njemu.

„Odlučio sam da napravim korak unazad kako se ne bismo sudarili i ne bi nastala ta vrsta problema. Tu sam video da se on direktno zaleće u stvari na mene. Njegovom levom nogom gazi moju desnu nogu, gde me pita za ime i prezime“, kaže Aleksa u razgovoru za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Nakon što se predstavio i rekao da je iz medija, kaže da je njihova reakcija izgledala kao da znaju ko je i šta je.

„Okrenuo se ka kolegama i ponovio moje ime i prezime i rekao je da pođem sa njim.“

Tada su mu naredili da isključi kameru i snimak se završava. Potom je, kaže Aleksa, ušao u policijski kombi, odnosno maricu.

Prema njegovim rečima, policajci su mu pretili i šamarali ga uz konstataciju „da im je napravio ogroman problem sa video snimkom“. Reč je o snimku koji je napravio nekoliko dana ranije, a na kom se vide policajci koji dobacuju devojci koja prolazi pored njih i pogrdno je komentarišu.

Šamarali su ga, kaže, naizmenično dvojica policajaca.

Memorijsku karticu iz fotoaparata su polomili, a potom su mu tražili da izbriše svoj Instagram profil.

„Na moj odgovor da ja to ne znam, on je krenuo da ludi, upao je u neku vrstu histerije. Uzeo je moju glavu i više puta je udario o prozor vozila. Njegovom desnom rukom udarao je moju desnu stranu glave. Ja sam izbrojao do 10 udaraca, sad plus-minus“, priča Aleksa.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) nisu odgovorili na upit CINS-a da li imaju saznanja o ovom događaju, da li su identifikovani policijski službenici koji su navodno učestvovali u incidentu, kao i da li je protiv bilo kog policajca pokrenut disciplinski ili krivični postupak u vezi s tim.

CINS je analizom društvenih mreža i medija zabeležio preko 30 primera upotrebe prekomerne sile od strane policajaca od vidovdanskog protesta 28. juna i blokada koje su usledile narednih dana. Većina incidenata koje smo zabeležili je snimljena.

Iz Sektora unutrašnje kontrole MUP-a nisu odgovorili na upite CINS-a da li je od vidovdanskog protesta u Beogradu pokrenut neki postupak zbog prekoračenja ovlašćenja od strane policijskih službenika.

Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP) kaže da su oni do sada podneli 15 krivičnih prijava, ali dodaje da će ih biti još, jer im se ljudi i dalje javljaju za pomoć.

Kaže da su svi građani koji su im se javili pretučeni od strane policijskih službenika čiji su identiteti nepoznati, a koji su bili u punoj opremi za razbijanje demonstracija, bez oznaka i sa fantomkama na glavi.

„Samo zato što su se pogrešnom trenutku nalazili na pogrešnom mestu, u trenutku kada je ili tu prolazio kordon policije ili kada je u jednom trenutku tu bio okupljen jako veliki broj građana“, kaže Radivojević.

Udarci i posledice

Aleksa Stanković je fotografisao i nasilno hapšenje anesteziologa Vladimira Stefanovića.

Na fotografijama se vidi Vladimir na podu, oboren od strane pripadnika žandarmerije.

Vladimir kaže da je u jednom trenutku video da pripadnici policije nekoga biju, te da je tada povikao nešto nalik: „Bijete decu, nemojte da ih bijete“.

Tada su, prema njegovim rečima, policajci počeli njega da udaraju u predelu ramena, podlaktica i lopatica, a potom je priveden.

U rešenju Višeg suda u Beogradu, kojim je Vladimiru određen pritvor, a u koji je CINS imao uvid, piše da je on drvenim štapom udarao u štitove i zaštitne šlemove policijskih službenika. Vladimir, međutim, kaže da je stajao podignutih ruku, a da štap nije imao.

„Da l’ sam zaslužio da dobijem pendreke? Ne, zato što nisam napao nikog. Nisam mlatio ničim. Nisam udario nikog. Nisam planirao da udarim nikog“, kaže Vladimir.

U pritvoru je proveo devet dana, nakon čega je pušten.

Iste večeri kada i Vladimir, priveden je i student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Luka Mihajlović.

Kako njegov advokat Božo Prelević kaže za CINS, Luka se nalazio u blizini crkve Svetog Marka u Beogradu, na oko 50 metara od kordona policije. Njegovo privođenje zabeleženo je video snimkom.

„Čini mi se da nije razumeo da je on nekome pretnja, pa je digao ruke. On nešto nije ni bežao i onda je dobio taj strahovit udarac, jedan ili dva to se baš ne vidi najbolje. Onda je on krenuo ka policiji, jer očigledno nije razumeo da treba da beži od policije. I na kraju se vidi kako oni njega obaraju na asfalt, vežu ga i zatim ga krvavog vode“, kaže Prelević.

Pojašnjava da je Luku udarila osoba u uniformi, a da je tako zadobio prelom tri kosti lica – nosne, sinusne i zigomatične kosti.

Sud mu je odredio pritvor, ali je on danima bio u Kliničkom bolničkom centru Zemun, do 9. jula, kada je najpre smešten u pritvorsku jedinicu Okružnog zatvora u Beogradu. Odatle je istog dana prebačen u kućni pritvor.

Međutim, policijsko nasilje zabeleženo je i posle vidovdanskog protesta, tokom blokada saobraćajnica.

Studentkinja i aktivistkinja Nikolina Sinđelić je 2. jula bila na blokadi kružnog toka na ulasku u Obrenovac. Kada je posle ponoći došlo do incidenata, ona je uzela svoj telefon kako bi ih snimila.

U tom trenutku joj je s leđa prišao inspektor, priča Nikolina.

„On me je samo povukao, udario me je u vilicu, udario me u grudni koš i okrenula mi se glava, nisam uopšte videla ni šta se desilo. Totalno sam bila zbunjena“.

Ona nije privedena, a naknadno je otišla kod lekara na pregled. Grudni koš joj je bio u modricama, a vilica i glava su je bolele.

Iz Osnovnog javnog tužilaštva u Obrenovcu za CINS kažu da su pokrenuli predistražni postupak u vezi sa ovim slučajem.

Krug nekažnjivosti

Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže da ovakvi slučajevi često ostaju nerešeni.

Nereagovanje institucija, tužilaštava i Sektora vanredne kontrole MUP-a, pre svih, dovodi do zastarelosti slučajeva, a samim tim i nemogućnosti utvrđivanja krivične odgovornosti onih koji su vršili nasilje, tvrdi Radivojević.

Ona dodaje i da spor rad, između ostalog, može dovesti i do manjka dokaza. Ukoliko tužilac ne izda nalog policiji da obezbedi materijalni dokaz u određenom roku, audio i video snimci iz policijskih stanica možda neće biti dostupni.

„Vi znate da se ti audio i video zapisi unutar stanica čuvaju oko 30 dana, negde i kraće. Znači tužilac je dovoljno da u roku od 30 dana od podnošenja prijave ne uradi ništa i da ovi iz stanice kažu: ’Pa trebali ste da dođete ranije, mi samo 30 dana čuvamo audio i video zapise’“.

Pored toga, kao problem Radivojević navodi i da drugi policajci koji su prisustvovali činu nasilja ne žele da svedoče protiv svojih kolega.

„Oni svi kada sačinjavaju izveštaj o upotrebi mera prinude, ti izveštaji su identični kao da je neko kopirao jedan te isti izveštaj. Čak se nekad desi da se i u zarez poklapaju. To su potpuno upodobljeni izveštaji o upotrebi mera prinude do detalja“, kaže Radivojević.

Dodaje da je utvrđivanje krivične odgovornosti policijskih službenika izuzetak, ali da ukoliko se to desi oni uglavnom dobiju uslovnu kaznu od šest meseci.

„Zašto? Zato što sa takvom izrečenom kaznom oni ne gube posao po Zakonu o policiji. Znači tek ako bi im bila izrečena viša kazna onda bi dobili otkaz“.

Kaže da se to zove krug nekažnjivosti u kome svi činioci doprinose tome da niko ne odgovara za počinjeno nasilje.

Izvor: CINS