Saša Mirković: Režimu odgovara stvarnost bez REM-a

Da postoji, u sastavu koji bi bio funkcionalan, Savet REM-a bi morao da definiše pravila za pružaoce medijskih usluga tokom predizborne kampanje kao i monitoring njihovog predizbornog programa koji bi bio prezentovan javnosti u najskorijem mogućem roku, naglašava Mirković.

– Imajući u vidu koliko smo čekali na monitoring prethodnih izbora, jasno je da vlastima nije u interesu da požuri sa konstituisanjem Saveta REM, pogotovo ne onog u kojem bi većina izabranih članova bili nezavisni profesionalci, smatra sagovornik.

Nakon što je procedura za izbor članova Saveta poništena u januaru ove godine, čime su po drugi put okončani višemesečni napori usaglašavanja i pregovora oko kandidatura, na ponovljeni, treći konkurs niko od predlagača nije odgovorio, jer je sam proces ocenjen kao nezakonit, netransparentan i obesmišljen, od samog početka.

Oglasio se tek nedavno ministar informisanja Boris Bratina, koji je izjavio da ima naznaka da procedura uskoro bude ponovo pokrenuta, ali da bi moglo da se desi da članovi Savet budu izabrani bez rasprave, samo glasanjem u Skupštini. Bratina je ocenio i da nije dobro što nemamo konstituisan Savet tog tela, te da u ovoj situaciji „niko ne kontroliše“ televizije sa nacionalnom pokrivenošću i internet portale, ali da bi voleo da nadzorom može da se bavi i samo Ministarstvo.

Saša Mirković ocenjuje da ovakvom formulacijom ministar Bratina „dosledno potvrđuje selektivno i površno poznavanje medijskih zakona“ koje Ministarstvo informisanja i telekomunikacija treba da tumači i sprovodi.

– Jasno je da proces izbora Saveta REM trenutno nije visoko na listi prioriteta vlasti, što može da promeni činjenica da u julu ističe mandat članova Upravnih odbora RTS-a i RTV-a, koji treba da budu izabrani na osnovu novog Zakona o javnim medijskim servisima, primećuje Mirković.

Podsetimo da je dosadašnji tok izbora pokazao, prema mišljenjima struke, da vlast nema nameru da lako prepusti većinu u tom telu nezavisnim stručnjacima, predloženim od strane strukovnih udruženja i organizacija civilnog društva.

Mirković kaže da to zavisi iz kog ugla se posmatra takav odnos snaga (četiri nezavisna člana i pet članova vladajuće većine).

– Pragmatični cilj zadovoljenja forme uz ciljano zanemarivanje suštinskih razloga za postojanje takvog tela, argument je onih koji smatraju da je to maksimum u postojećim okolnostima. Ipak, mišljenja sam da bi to bio privid postojanja Saveta REM koji bi suštinski bio sprečen da donosi ključne odluke zbog nepostojanja dvotrećinske većine, zaključuje Mirković.

Na pitanje kako vidi stav ministra Bratine, koji je u već pomenutoj izjavi, za neuspeh izbora okrivio „kandidate sa svojim nerazumnim zahtevima“, Saša Mirković je siguran da je vlast ta koja je dosadašnji proces izbora „dosledno opstruirala i kompromitovala“, do te mere da Savet regulatora iz dva pokušaja nije konstituisan.

– Ovakav ishod posledica je ignorisanja Zakona o elektronskim medijima od strane vlasti koja je odredbe ovog pravnog akta sama predložila i usvojila, bez namere da ga dosledno primenjuje. Većina predlagača, nezavisnih kandidata i izabranih članova isključivo je insistirala na neselektivnoj primeni zakona tako da nema govora o preteranim zahtevima koje pominje ministar, koji bi trebalo da bude samokritičan i preuzme makar deo odgovornosti za dosadašnji kolaps ovog procesa, uveren je Mirković.

Međunarodna misija: Bez REM-a nema napretka ka EU

Na neophodnost što skorijeg izbora Saveta REM-a ukazala je i misija međunarodnih novinarskih udruženja koja je prošle nedelje boravila u Beogradu. Iako je primarna tema razgovora sa svim uključenim akterima bila položaj i bezbednost novinara u Srbiji, kao i velika pravna nesigurnost i nekažnjivost napada na medijske radnike, pojedini predstavnici ukazali su da je jedan od prioriteta formiranje efikasnog, slobodnog i nezavisnog REM-a.

„Srbiji treba Savet REM koji će u raditi javnom, a ne u političkom interesu. To nisu stvari pregovora i dok ne postoji Savat REM to bitno usporava i sprečava dalji napredak Srbije u pristupanju Evropskoj uniji“, ocenio je predstavnik Međunarodnog instituta za štampu DŽejmi Vajsman.

Predstavnik Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) Atila Mong kazao je da je potrebno obezbediti pravovremeno imenovanje članova REM-a uz fer, nezavisan i transparentan proces. Pomenuo je i da funkcija zaštitnika gledalaca javnog servisa mora biti u potpunosti funkcionalna i nezavisna, uz jačanje direktne komunikacije sa publikom.

Izvor: Danas