SĆF: 106 verbalnih napada u julu na novinare od strane političara

Nastavak akcije Višeg javnog tužilaštva o upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta 2025. godine, pretnje smrću predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i najavljeni izbori i istraživanja javnog mnjenja – neki su najčešćih povoda za napade u julu. Predstavnici vlasti označavali su novinare kao učesnike u izazivanju nasilja i građanskog rata, uz sve češće spominjanje različitih vidova njihovog navodno nezakonitog izveštavanja, uključujući i pozive na krivičnu odgovornost.

Postupajući tužilac Miodrag Marković je, gostujući na javnom servisu Radio-televiziji Srbije ovim povodom, najavio procesuiranje četiri grupe lica. Jedna se odnosi na, kako je rekao tužilac, lica „koja su pružala medijsku podršku”, odnosno „objavljivala po društvenim mrežama ili u određenim medijima” tvrdnje o zvučnom oružju, a čiji je, prema njegovim rečima, „identitet manje-više poznat”.

Najviše napada zabeleženo je u izjavama i objavama narodnog poslanika SNS-a i člana skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Nebojše Bakareca (21). Za njim slede:

- predsednik Srbije Aleksandar Vučić (13),

- predsednik SNS-a Miloš Vučević (13),

- predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić (12),

- narodni poslanik SNS-a Vladimir Đukanović (8),

- narodni poslanik SNS-a i predsednik poslaničke grupe SNS-a Milenko Jovanov (6).

U napadima na novinare i medije učestvovali su i Više javno tužilaštvo u Beogradu, novosadski ogranak Srpske napredne stranke i još 19 zvaničnika, među kojima: prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, ministri odbrane Bratislav Gašić, kulture Nikola Selaković, za javna ulaganja Darko Glišić, bez portfelja Đorđe Milićević, ministarke privrede Adrijana Mesarović i državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović, potpredsednica Narodne skupštine Marina Raguš, predsednica Skupštine Grada Novog Sada Dina Vučinić, narodni poslanici Milovan Drecun i Marjan Rističević, kao i narodne poslanice Danijela Nikolić i Dunja Simonović Bratić.

Najčešće su napadane redakcije N1 (27), Nova (25) i Danas (8), a na meti su bili i Radar, Vreme, NIN, Autonomija, KRIK, Ozon Press i Insajder.

U napadima su korišćene i kvalifikacije poput: „tajkunski”, „blokaderski”, „antisrpski”, „okupacioni” mediji; „fabrike zla”, „trovačnice”...

Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) nastavilo je da vodi predistražni postupak pokrenut prošlog meseca zbog, kako je navedeno, „osnovane sumnje” da je na protestu 15. marta 2025. izvedena „simulacija upotrebe zvučnog topa”.

U okviru ovog postupka, policija je pretresala stan i kancelariju novinara i vojnog analitičara Aleksandra Radića, koji je među prvima javno govorio o mogućoj upotrebi zvučnog oružja na pomenutom protestu i o tome komunicirao sa novinarima.

Radić je, u međuvremenu, iz bezbednosnih razloga, napustio Srbiju nakon što su provladini mediji objavili video-snimke njegovog praćenja na kojima je snimljena i njegova maloletna ćerka.

Viši sud u Beogradu je, na predlog VJT, u julu odredio pritvor i raspisao poternicu za Radićem. Tim povodom su Aleksandar Vučić i Nebojša Bakarec poručili da je „došlo vreme odgovornosti”.

Vučić je, odgovarajući na pitanja o postupanju tužilaštva u ovom slučaju, optužio Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije da su učestvovali u „izmišljanju te afere” i „nikada nisu reagovali na jednu od najtežih laži koja je mogla da košta zemlju desetine i stotine života zbog mržnje koje su oni posejali”.

Naveo je i da su zbog „njihovog pogrešnog i zlonamernog rada” usledili „paljenje prostorija SNS-a” i „pokušaj ubistva ljudi” u Valjevu, aludirajući na događaje iz avgusta 2025, kada je grupa maskiranih demonstranata razbila stakla i zapalila prostorije lokalnog odbora Srpske napredne stranke.

Ovi događaji usledili su nakon dokumentovanog policijskog nasilja prema demonstrantima na protestu u Valjevu dva dana ranije. Tada se na društvenim mrežama proširila i informacija da je navodno preminuo jedan maloletnik koga je pretukla policija. Iako N1 i Nova S tu vest nisu objavile, zvaničnici već godinu dana tvrde suprotno, optužujući ih za plasiranje lažnih vesti čiji je cilj izazivanje mržnje i besa kod građana.

Tako je u julu 2026. ministar Bratislav Gašić, vraćajući se na ovu temu, rekao da „tajkunske televizije direktno pozivaju na građanski rat” i poručio: „Slagali ste za mrtvog dečaka u Valjevu. (...) To je za robiju.”

Još jedan važan povod za napade bile su pretnje smrću koje je muškarac S.S. uputio Aleksandru Vučiću putem društvenih mreža. Vučić je osobu koja mu je pretila nazvao „Šumadincem kog je neko zaveo strašnim lažima”, a upućenu pretnju „plodom manipulacije” onih koji su preko „mejnstrim medija” i društvenih mreža, novcem spolja, želeli da podele Srbiju.

Ana Brnabić je tim povodom rekla da su „mejnstrim mediji koji podržavaju blokadere na svaki način uticali na stvaranje atmosfere u kojoj se čovek smatra herojem ukoliko ubije Vučića”. Kao uzrok atmosfere u kojoj je moguće pretiti predsedniku, Brnabić je navela i „nepostojanje pravnog okvira za medije: šta mogu, a šta ne mogu da govore i kako se za to sankcionišu”.

Takav zakonski okvir, međutim, već postoji. Srbija je 2023. donela nove medijske zakone, koji su potom dopunjeni 2025. godine. Uoči usvajanja izmena, Brnabić je izjavila da će „medijski zakoni, koje je u potpunosti podržala Evropska komisija, doprineti dodatnom unapređenju medijske scene u Srbiji”.

I drugi zvaničnici ukazivali su na navodno nezakonit rad medija i pozivali na utvrđivanje njihove odgovornosti.

Tako je ministar Nikola Selaković kritikovao vlast zato što je „dopustila” da neko „instalira svoju laži-mašineriju u Luksemburgu, a da u Srbiji širi laži, neistine i obmane i da ne može da mu fali dlaka s glave zbog toga, niti da za bilo kakvu neistinu, laž ili obmanu koju izrekne da odgovara”. Prvi potpredsednik Vlade i ministar Siniša Mali istakao je da N1 posluje protivno zakonima Srbije, jer je registrovana u Luksemburgu. Narodni poslanik Vladimir Đukanović predložio je da država „onemogući da raznorazni šarlatani vršljaju po medijima”, optužujući N1 i Novu S da političke aktiviste predstavljaju kao analitičare radi širenja „propagande” i „naručenih laži”.

Zvaničnici su optuživali medije da objavljuju lažne podatke o podršci vlasti i studentskom pokretu, nakon vesti o istraživanju javnog mnjenja organizacije Crta i Univerziteta Stenford, ali i da „mrze penzionere” nakon kritičkih vesti o Vučićevoj najavi novčane pomoći građanima.

Među pojedinačnim novinarima ubedljivo najčešće napadan je Dinko Gruhonjić (10), od čega je osam napada došlo od predsednika SNS-a Miloša Vučevića, koji je nastavio da na stranačkim skupovima širom Vojvodine predstavlja Gruhonjića kao pretnju teritorijalnom integritetu, srpskom identitetu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Tokom jula napadani su i Jelena Obućina, Igor Mihaljević, Marko Vidojković, Nenad Kulačin i drugi.

Izvor: Slavko Ćuruvija fondacija