SĆF: 107 verbalnih napada novinare i medije u avgustu

Tokom avgusta, najveći broj napada bio je izazvan promenama upravljačke strukture u medijima Junajted grupe, godišnjicom protesta koji je obeležila policijska brutalnost u Valjevu u avgustu 2025, najavom izbora i istraživanjima javnog mnjenja, kao i incidentima na skupu vladajuće Srpske napredne stranke u Užicu.

Avgust su obeležili i veliki požari u Deliblatskoj peščari. Ovaj događaj, uprkos značaju, uznemirenju javnosti i ekstenzivnom medijskom izveštavanju, nije izazvao talas napada na medije kakvi su dosadašnjem monitoringu beleženi u kriznim situacijama sličnog obima. U vezi sa medijskim izveštavanjem o ovom događaju, zabeležena su samo četiri napada.

Ipak, Ministar pravde Nenad Vujić je, mesec dana nakon početka požara, pozvao institucije da zaštite građane od osoba koje šire neproverene i lažne informacije o požaru u Deliblatskoj peščari, a medije da informacije proveravaju kod nadležnih institucija, Istovremeno, Više javno tužilaštvo u Beogradu najavilo je identifikaciju i procesuiranje osoba koje na društvenim mrežama šire lažne vesti o požaru, zbog sumnje da su izvršile krivično delo izazivanje panike i nereda. Iako ove izjave nisu uključene u ukupan broj napada zabeleženih u avgustu, one predstavljaju vid institucionalnog zastrašivanja i deo zajednice ih je tako doživeo.

Takođe, u uzorku koji prati SĆF, nije zabeležen nijedan napad državnih zvaničnika na medije ili novinare povodom izveštavanja o smrti Ratka Mladića, osuđenog ratnog zločinca. Taj posao su u ovom slučaju preuzeli provladini tabloidi.

U trećini zabeleženih napada u avgustu (33%), državni zvaničnici su kriminalizovali novinare i medije, optužujući ih da sprovode ili podstiču najteža krivična dela: od navodnog rada na rušenju države i vlasti, preko izazivanja građanskog rata, do navodnog protivpravnog rada medija registrovanih u Luksemburgu ili širenja govora mržnje.

Najviše napada zabeleženo je u izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića (22). Ovo je treći put u poslednja četiri meseca da Vučić najviše napada kritičke novinare i medije. Za njim u avgustu slede:

- narodni poslanik SNS-a Nebojša Bakarec (19),

- narodni poslanik SNS-a Vladimir Đukanović (13),

- predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić (11),

- narodni poslanik SNS-a i predsednik poslaničke grupe SNS-a Milenko Jovanov (9).

U napadima je učestvovalo još 17 zvaničnika, među kojima i: ministri informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, kulture Nikola Selaković, za javna ulaganja Darko Glišić, predsednik SNS-a i savetnik predsednika Republike Miloš Vučević, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica i potpredsednica  Pokrajinske vlade Maja Gojković i Sandra Božić, potpredsednica Narodne skupštine Marina Raguš, predsednica Skupštine grada Novog Sada Dina Vučinić, kao i potpredsednik Skupštine AP Vojvodine Nemanja Zavišić.

Čak 70% zabeleženih napada u avgustu bilo je usmereno na redakcije i pojedinačne novinare koji su donedavno bili deo Junajted grupe – N1, Novu S, Danas i Radar. Na meti su bili i portali Cenzolovka, Izlaz i Radio Slobodna Evropa, nedeljnik Vreme i istraživački portal KRIK.

U avgustu je direktor portugalskog fonda Alpac Capital Pedro Vargas David imenovan za direktora kompanija pod čijim okriljem posluju neki od najvećih nezavisnih medija u Srbiji – N1, Nova S, Nova.rs, Radar i Danas. Do imenovanja je došlo pre formalnog okončanja prodaje ovih medija, odnosno pre nego što su Vlada Luksemburga i nadležna tela odobrili ovu transakciju.

Povodom ovih promena, ministar informisanja i telekomunikacija Boric Bratina je, u ime svog ministarstva uputio otvoreno pismo novom direktoru, u kome televizije TV N1 i Nova S prikazuje kao deo „piratske šeme", koje su, navodno, „protivpravno" izbegavale plaćanje poreza i naknada u Srbiji, jer su registrovane u Luksemburgu. U pismu se navodi i da su ove televizije postale „glavni i neizostavni politički faktor", te da više „nijedno delovanje, bilo političkih stranaka, bilo nevladinog sektora ili pojedinaca, ne može da se zamisli bez njihove logistike". Luksemburško regulatorno telo ALIA predstavljeno je kao „čelični kišobran" od odgovornosti za N1 i Novu S i deo onoga što će se, kako navodi ministar, tek nazivati „prevarom veka" u oblasti medija.

Predsednik Aleksandar Vučić optužio je N1 i Novu S da predstavljaju „politički projekat, finansiran od spoljnih službi, od stranih obaveštajnih agencija, da bi se rušila vlast u Srbiji". Dodao je da „nema laži koju ti ljudi nisu izmislili", te da je N1 „najneprofesionalniji medij na kugli zemaljskoj".

Ministar Darko Glišić tvrdio je da je uređivačka politika ovih medija bila „isključivo na štetu Srbije" i da je imala cilj da „izazove građanski rat", uz poruku da „vreme odgovornosti dolazi".

Predsednica pokrajinske Vlade Maja Gojković optužila je N1 i Novu da imaju „svoju ulogu" u „obojenoj revoluciji" i da im je zadatak da „dezinformišu, huškaju i dele Srbiju".

Iako bi deo zabeleženih izjava zvaničnika o ovim promenama mogao da bude pripisan sarkastičnom komentarisanju događaja u poslovnoj zajednici, u trenutnom društveno-političkom kontekstu u Srbiji one imaju sasvim drugačije značenje, naročito kada se ima u vidu upitna primerenost rečnika koji je korišćen i pozicije moći sa koje dolazi. Novinari koji kritički izveštavaju o vlasti, a posebno zaposleni u medijima Junajted grupe, godinama su izloženi kampanji diskreditacije i kriminalizacije koju sprovodi i sam vrh vlasti.

Podsmevanje, vređanje i druge oblike mikroagresije zvaničnika SĆF je već zabeležila u aprilu, tokom kampanje protiv novinarke N1 Žakline Tatalović i nakon smene tadašnjeg direktora N1 Igora Božića. Zbog toga se cinizam i likovanje povodom promena u upravljanju ovim medijima ne mogu posmatrati kao izolovani i opravdani komentari. Takve izjave su i u ovom mesečnom izveštaju uključene u konačan broj napada.

U avgustu je obeležena i godišnjica građanskog protesta u Valjevu, kada je došlo do dokumentovanog policijskog nasilja prema demonstrantima. Ovo je bio i povod državnim zvaničnicima da nastave kampanju protiv TV N1 i Nove S, koje već godinu dana kontinuirano optužuju da su objavile dezinformaciju o navodnoj smrti maloletnog učesnika protesta nakon policijskog prebijanja. Iako ovi mediji takvu vest nikada nisu objavili, zvaničnici ih optužuju da su plasirali informacije o smrti dečaka kako bi izazvale bes građana i sukobe na ulicama.

Narodni poslanik Vladimir Đukanović ponovio je istu optužbu, dodajući da je objavljivanje te vesti „ciljano urađeno" i da predstavlja „školu kako najbolje podizati paniku", uz tvrdnju da bi u drugim zemljama mediji koji bi takvu vest objavili pretrpeli „strahovite sankcije".

Krajem avgusta održan je skup SNS u Užicu, na kome je govorio i Aleksandar Vučić. Tada je došlo do sukoba između protivnika i pristalica vlasti, policija je potiskivala okupljene, uz više incidenata u kojima su novinari pretrpeli fizičko nasilje i policijsko ometanje u svom radu.

Narodni poslanik SNS-a Ivan Antić optužio je dopisnice Nove S i N1 iz Užica da su „rukovodile i dirigovale akcijom nasilja", dok je predsednik SNS-a i savetnik predsednika Republike Miloš Vučević izneo ničim dokazane optužbe da su „novinari određenih tajkunskih medija direktno koordinirali tim napadima".

Govoreći o događajima u Užicu, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić rekla je da se sada stvaraju „novi paralelni mediji", da postoji „nevidljiva ruka u pozadini" koja pravi „druge portale, druge medije" koji „nastavljaju širenje mržnje".

Kao primer navela je portal Izlaz, za koji kaže da „sipa tu mržnju" i „praktično radi ono što su nekada radili u njihova zlatna blokadarska vremena N1 i Nova S - predvodi, u stvari, napade na ljude".