SĆF: 172 verbalna napada na novinare od strane političara u junu 2026.

Povod za najveći broj napada u junu bila je akcija Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje je pokrenulo predistražni postupak zbog, kako je navedeno, „osnovane sumnje” da je na protestu 15. marta 2025. izvedena „simulacija upotrebe zvučnog topa”, kako bi se za to „optužili državni organi, širila panika među građanima i ugrozila bezbednost države”.

Postupajući tužilac Miodrag Marković je, gostujući na javnom servisu Radio-televiziji Srbije ovim povodom, najavio procesuiranje četiri grupe lica. Jedna se odnosi na, kako je rekao tužilac, lica „koja su pružala medijsku podršku”, odnosno „objavljivala po društvenim mrežama ili u određenim medijima” tvrdnje o zvučnom oružju, a čiji je, prema njegovim rečima, „identitet manje-više poznat”.

Najveći broj napada, drugi mesec zaredom, zabeležen je u izjavama predsednika Aleksandra Vučića (32).

Za njim slede:

  – predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić (23)

  – predsednik SNS i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević (18)

  – narodni poslanik i predsednik poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov (17)

  – narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović (12)

  – narodni poslanik SNS Nebojša Bakarec (12)

U napadima su učestvovali Ministarstvo informisanja, Više javno tužilaštvo u Beogradu i još 26 zvaničnika, među kojima i: ministri informisanja Boris Bratina, policije Ivica Dačić, kulture Nikola Selaković, finansija Siniša Mali, evrointegracijaNemanja Starović, za javna ulaganja Darko Glišić, ministar bez portfelja Đorđe Milićević; ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski; potpredsednica Narodne skupštine Marina Raguš; gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić; predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković i potpredsednica Pokrajinske vlade Sandra Božić; predsednica Skupštine grada Novog Sada Dina Vučinić, kao i drugi narodni poslanici, državni sekretari, gradski odbornici i funkcioneri SNS-a.

Najčešće su napadane redakcije N1 i Nova S. Na meti su bili i: Danas, Radar, Autonomija, Radio Slobodna Evropa, KRIK, BIRN, Vreme, Nedeljnik, „tajkunski, blokaderski i mejnstrim mediji”, kao i mediji iz regiona.

Saopštenje tužilaštva da istražuje navodnu „simulaciju upotrebe zvučnog topa” izazvalo je lavinu reakcija državnih zvaničnika u kojima su mediji i novinari – koji su izveštavali o temi zvučnog oružja – predstavljani kao deo organizovanog antidržavnog saveza.

U ovoj kampanji kriminilazacije mediji su, samostalno ili kao deo pomenutog saveza protiv države, optuživani za izazivanje panike, građanskog rata, pokušaj nasilne smene vlasti i napad na Aleksandra Vučića lično.

Pet dana pre akcije tužilaštva, predsednik Vučić je u televizijskom gostovanju „oživeo” priču o upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta. Tada je optužio i medije za učešće u „obojenoj revoluciji” jer su o toj temi objavili „stotine naslova”.

Posle saopštenja tužilaštva o pokretanju predistražnog postupka, državni zvaničnici i prorežimski mediji delili su dva video-snimka sa Vučićevim izjavama iz ovog gostovanja. Njegove tvrdnje pratili su skrinšotovi medijskih izveštaja i isečci televizijskih emisija, čime su kao akteri ove navodne „zavere” targetirane redakcije: N1, Nova S, Danas, Radar, Nova, Radio Slobodna Evropa, Autonomija, Bez cenzure, Razglas, Kosovo online, RTL, Tačno.net i drugi.

U prvim reakcijama na saopštenje tužilaštva, Ana Brnabić je podelila ove snimke i tvrdila da je jedan od glavnih ciljeva „laži o zvučnom topu” bio da se „izazove građanski rat”, te da se Vučić predstavi kao „nečovek”, „monstrum” i „ubica spreman da puca u leđa sopstvenom narodu”.

Ivica Dačić je ovaj slučaj opisao kao „hibridni rat protiv države Srbije i MUP-a”, a Vladimir Đukanović je pominjao „monstrume” koji su osmislili „svinjariju sa zvučnim topom”, uz podsećanje na „kampanju na N1, Novoj S, Danasu, Vremenu, Nedeljniku i tadašnjem NIN-u”.

Nebojša Bakarec je bavljenje temama od „poplava u Obrenovcu, Jovanjici, smrti Vladimira Cvijana, ubistvu Olivera Ivanovića, litijumu, tragedijama u Ribnikaru i Mladenovcu, padu nadstrešnice, do Sarajevo safarija i zvučnog topa” ocenio kao dugogodišnju kampanju čiji je cilj da se Vučić i njegova porodica predstave „kao zlo” i da se „pripremi teren za njegovo uklanjanje”.

Kao akteri kampanje dehumanizacije i kriminalizacije Aleksandra Vučića nisu označavani samo domaći, već i mediji iz regiona. Oni su u junu napadnuti najmanje 33 puta. Dve trećine ovih napada zabeležene su u izjavama Aleksandra Vučića (10), Ane Brnabić (8) i Miloša Vučevića (4).

Centralna meta bili su crnogorski mediji, a posebno crnogorska redakcija Vijesti. Oni su ukupno – samostalno ili zajedno sa drugim regionalnim medijima – napadnuti 24 puta.

Najvažniji povod za ove napade bio je Samit EU–Zapadni Balkan u Tivtu, u kontekstu bezbednosti Aleksandra Vučića i reakcija na odluku Crne Gore da, iz bezbednosnih razloga, uoči samita ne dozvoli ulazak u zemlju grupi od 87 muškaraca iz Srbije.

Od drugih regionalnih medija pominjani su hrvatski, „ustaški”, zagrebački, „šiptarski”, „deo sarajevskih”... Uglavnom su predstavljani kao deo šireg narativa o neprijateljskom okruženju Srbije i navodnoj kampanji protiv Vučića i srpske politike.

Tokom juna, državni i politički zvaničnici napadali su i pojedinačne novinare. Na meti je najčešće  bio novinar i univerzitetski profesor Dinko Gruhonjić (22 puta), a napadani su i: Ana Novaković, Ina Džakula, Ana Lalić, Milan Radonjić, Aleksandar Radić i drugi.

Gruhonjić je godinama optuživan za neprijateljske aktivnosti protiv Srbije, zalaganje za otcepljenje Vojvodine i govor mržnje prema Srbima. Ovog meseca su ga državni zvaničnici nazvali i „portparolom separatističkih struktura u Vojvodini”, „ustašom”, „ideologom nasilja”, čovekom koji „istinski mrzi državu i građane Srbije”.

Na pet stranačkih skupova širom Vojvodine, prvi čovek SNS Miloš Vučević predstavio je Gruhonjića kao jednog od predvodnika „napada na državno jedinstvo i integritet Srbije”. On je poručio građanima Vojvodine da ne dozvole da se „dese Dinka Gruhonjića snovi” da „nas trpaju u traktore i da nas sele”.

Junska kampanja protiv Gruhonjića kulminirala je razbijanjem automobila njegovog sina u Novom Sadu.

Prvi put od kada Slavko Ćuruvija fondacija beleži verbalne napade na novinare, predsednik Srbije osudio je ovaj napad i pozvao nadležne da procesuiraju odgovorne. Osudu napada je, međutim, iskoristio i da doda da „akcija izaziva reakciju”, kao i da je Gruhonjić „sve vreme izazivao nasilje i sve vreme tražio nasilje protiv nas”. Ipak, „to nikoga na svetu ne opravdava da čini nasilje protiv njega i protiv njegove porodice”, zaključio je Vučić.

Dodatno, prvi put je zabeležena i reakcija nadležnog Ministarstva informisanja i telekomunikacija na jedan napad na kritičke novinare. Nakon što je ispred Skupštine Srbije napadnut predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić, Ministarstvo informisanja je izrazilo zabrinutost zbog tog napada i pozvalo nadležne da utvrde činjenice i okolnosti tog događaja.

Međutim, resorni ministar Boris Bratina je u televizijskim gostovanjima nastavio sa verbalnim napadima na kritičke medije. U junu je televizije N1 i Novu S nazivao „propagandnim stanicama”, a Radio Slobodna Evropa optužio da je dao „mustru” medijima da se „stalno govori nešto rđavo o svojoj zemlji”.

Izvor: Slavko Ćuruvija fondacija