Skup o javnom informisanju na bugarskom jeziku u Dimitrovgradu: Glavni problemi bezbednost i održivo finansiranje medija

Okrugli sto je otvorio ambasador Bugarske u Srbiji Petko Dojkov, koji je istakao da je to veoma važno pitanje, uz poznavanje jezika i obrazovanja na bugarskom jeziku.

“Poslednjih godina se ulaže napori, ima dosta rezultata, ali ostaju izazovi. Bugarska će nastaviti da ulaže napore, nastavićemo da pomažemo medijima u Srbiji koji informišu na bugarskom jeziku. Informisanje je važno i od važnog značaja je da lokalne institucije podržavaju taj proces. Važno je za bugarsku nacionalnu manjinu, tako se odoleva svim izazovima i pokazuje poštovanje jezika i tradicije. To je demokratsko pravo i pokazuje stepen razvoje cele zajednice”, rekao je Dojkov.

Da je to tema od velikog značaja za kulturni identitet, istakao je zamenik predsednika Opštine Dimitrovgrad Dejan Milev, kao i to da postoji duga tradicija informisanja na bugarskom jeziku.

“Danas imamo više medija što je pozitivna strana, ali treba reći da ti mediji ne treba samo da informišu, već da promovišu i obrazovanje” – poručio je on.

Dominik Tijeri, šef odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji, koji je suorganizator tog događaja, uz portal FAR, kazao je da javnog dijaloga nema bez medija i da je za OEBS poštovanje ljudskih prava, što uključuje i medijske slobode, predstavlja osnovi stub demokratije.

“Slobodni mediji su neophodni za demokratiju, kao i pravo manjina na tačno i različito informisanje na manjinskim jezicima. Nezavisnost uređivačke politike jesu ključni. Novinari moraju biti zaštićeni, finansijska i fizička bezbednost je obaveza. Takođe, da se političari uzdrže od pritisaka i pretnji novinarima i medijima”, rekao je Tijeri.

Na panelu “Informisanje nacionalnih manjina sa akcentom na informisanju na bugarskom jeziku” novinar i medijski ekspert Nedim Sejdinović prezentovao je zaključke sa prethodnog okruglog stola, održanog 2023. godine i poručio da je ono što se nalazi u medijskim zakonima mora da počne da se primenjuje.

“Važno je kako obezbediti kontinuirano finansiranje manjinskih medija i kako obezbediti javni dijalog, kako da novac koji država usmerava, bude u korist građana i njihovog prava na kvalitetno i pravovremeno informisanje. Novinari treba budu neka vrsta korektiva. Primećujem da nema velikog napretka suštinski, vide se i neke regresivne tendencije”, rekao je Sejdinović.

On je istakao i da su lokalni novinari u jako nezgodnoj poziciji, što je potvrdio i Petar Videnov, glavni i odgovorni urednik portala FAR.

“Pored raznih pritisaka i problema, u poslednje dve godine smo se našli i na meti digitalne represije, našli smo se i na spisku Ruske službe, pod optužbom da smo ispirali mozgove mladima. Mi plaćamo veliku kaznu, kažnjeni smo zbog istine i profesionalnosti. To je atak ne samo na medijske slobode, već i na naše porodice”, rekao je Videnov.

Dodao je da su medijski konkursi većinski namešteni, da su komisije koje to određuju unapred dogovorene i da je sve je to farsa, kao i da se mora doći do tog stepena da se svi ti problemi prevaziđu, da mediji ne bi bili propaganda bilo koje vlasti.

Na skupu je govorio i Stefan Stojkov, predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine, Saveta koji finansira i dva medija – NRTV – Bosilegrad i Novo Bratstvo.

“Najbitnije je da se nađe stabilno finansiranje, jedan od mojih zahteva premijeru upravo je bio stabilno finansiranje. Strategija Nacionalnog saveta je završena krajem septembra, nadam se će početkom novembra biti svima dostupna”, rekao je on.

Naveo je brojne izazove sa kojima se susreću novinari manjinskih medija – nedostatak novca, institucionalnu podršku, kadrovske probleme, zavisnost od finansiranja iz budžeta lokalnih samourpava i države, kao i nedovoljnu digitalizaciju, i nedovoljni angažman komisije za informisanje.

Maja Milenković, načelnica odeljenja za regulativu, sprovođenje nadzora i inspekcijski nadzor u oblasti javnog informisanja u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, poručila je da je sačuvano pravo Nacionalnih saveta da mogu da budu osnivači medija, a da je važna novina u novom zakonu to da načela njihovog rada budu usklađeni sa radom javnih servisa.

Na okruglom stolu učestvovao je i Boris Varga, direktor Novinarsko izdavačke ustanove Ruske slovo, koja je prvi mediji u Srbiji koji je usvojio interni etički medijski kodeks.

“Kodeks se poštuje, bilo je uspona i padova, ali se poštuje. Čim se reši problem finansiranja, nastaće problem uticaja i slobode informisanja”, njegovo je mišljenje o problemu finansiranja.

U diskusiji su učestvovali i Angel Josifov, Dejan Milev, Aleksandar Dimitrov iz “Glas press-a”, pomoćnik ministra Dragan Traparić i urednik Novog Bratstva Mila Vasov i književnica Elizabeta Georgiev.

Okrugli sto organizavali su Internet portala FAR i Misija OEBS-a u Srbiji.

Izvor: FAR