Šta donose izmene medijskih zakona koje su nametnute mimo javne rasprave?
Iako su medijska udruženja učestvovala u radnim grupama za izmenu tri ključna zakona – o javnom informisanju i medijima, elektronskim medijima i javnim medijskim servisima – Ministarstvo informisanja i telekomunikacija predstavilo je nacrte zakona koje ti učesnici nikada nisu videli u finalnoj verziji.
Bez javne rasprave i bez uvida u konačne tekstove, kako tvrde iz udruženja, usvajanje ovih zakona predstavlja kršenje osnovnih demokratskih principa.
Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je da nije tačna tvrdnja Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT) da su nacrti dva od tri medijska zakona koje je ministarstvo predstavilo članovima radnih grupa – usaglašeni tekstovi koje su zajedno izradili članovi radnih grupa i Evropska komisija.
U saopštenju UNS-a navodi se da Radna grupa za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima nikada nije dobila konačnu verziju nacrta na kojem je radila, niti zna koji je tekst Ministarstvo poslalo Evropskoj komisiji.
Kako ističu iz UNS-a, ono što je predstavljeno kao usaglašen nacrt ne odgovara tekstu koji je radila Radna grupa. U vezi sa izmenama Zakona o javnim medijskim servisima, UNS ukazuje da su članovima Radne grupe tek na dan sastanka prikazane verzije sa unetim primedbama Evropske komisije, koje prethodno nisu bile poznate.
UNS navodi i da su predstavnici UNS-a, Lokal presa, ANEM-a i profesor Rade Veljanovski na sastanku zatražili da se sprovede javna rasprava o nacrtima, ali Ministarstvo taj predlog nije prihvatilo.
Predstavnik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Saša Mirković ocenio je da je izmene Zakona o elektronskim medijima, koje se odnose na REM, trebalo usvojiti pre raspisivanja javnih poziva za izbor članova Saveta REM-a.
„Predstavljanje nacrta zakona ne može biti zamena za zakonom propisanu javnu raspravu“, rekao je Mirković, ocenivši da Ministarstvo snosi odgovornost za kašnjenje koje, kako kaže, izaziva sumnje u dobre namere predlagača.
Dodao je da predložene izmene koje se tiču medija u državnom vlasništvu ne donose dovoljno garancija za medijski pluralizam i slobodu izražavanja. Takođe je naveo da su učesnici nacrte dobili tek pred sastanak, i to – kako je rekao – „nakon intervencije OEBS-a“.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je da izražava ozbiljnu zabrinutost zbog načina na koji Ministarstvo vodi proces izmena ključnih medijskih zakona. Iako su komentari Evropske komisije stigli još u decembru 2023, Ministarstvo je tek krajem 2024. reagovalo, a članovima radnih grupa nisu date verzije koje su poslate u Brisel.
U saopštenju se navodi da je Ministarstvo odbilo sve zahteve za javnu raspravu i uputilo email u kojem se navodi da je Evropska komisija već odobrila nacrte, zahtevajući komentare u roku od 48 sati, kako „dalja diskusija ne bi usporila evropske integracije Srbije“. NUNS ocenjuje da ovakav pristup obesmišljava demokratske procedure i obespravljuje učesnike iz medijske zajednice.
Šta donose izmene medijskih zakona?
Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM)
Nacrt sadrži odredbe koje, iako deklarativno potvrđuju slobodu izražavanja i pretpostavku nevinosti, mogu u praksi biti arbitrarno primenjivane protiv istraživačkih novinara (čl. 84. i 85.). U delu koji se odnosi na javne nabavke, zahtev Evropske komisije da se precizno definišu usluge koje mogu da se nabavljaju i pod kojim uslovima, ignorisan je.
Novi član 39a uvodi obaveze za medije u (neposrednom ili posrednom) vlasništvu subjekata poput Telekoma, ali bez mehanizama nadzora i sankcija.
NUNS ocenjuje da se time omogućava povratak državnog vlasništva u medije i legitimizuje politički uticaj, što je u suprotnosti sa Medijskom strategijom.
Zakon o elektronskim medijima (ZEM)
Dokument predviđa kazne za govor mržnje i štetne sadržaje, ali i dalje izostavlja ključna pravila za kontrolu političkog oglašavanja i funkcionerskih kampanja. REM je predviđen kao funkcionalno nezavisniji, ali sama institucija ne funkcioniše već sedam meseci.
Zakon o javnim medijskim servisima (ZJMS)
Ukidanje oznake „nacionalni“ javni servis, redefinisana pretplata i promenjena uloga Programskog saveta predstavljaju određeni napredak. Međutim, zadržana koncentracija moći kod generalnog direktora i nejasni kriterijumi za budžetsko finansiranje ostavljaju prostor za politički uticaj pod izgovorom reforme.
Izvor: Danas
