Šta je sporno u predloženim izmenama medijskih zakona?

Ova tema našla se u fokusu pažnje javnosti nakon što tri medijska zakona predstavljena nedavno u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija članovima Radne grupe, novinarskim i medijskim udruženjima. Gordana Konstantinović, advokatica Udruženja novinara Srbije, izjavila je za RTS da je predstavljeni tekst nacrta, koji je poslat na ocenu Evropskoj komisiji, netačno prikazan kao tekst Radne grupe, dok Miloš Garić, savetnik ministra informisanja i telekomunikacija, sa druge strane, tvrdi da su članovi Radne grupe “veoma detaljno upućeni” u ova tri zakona.

Objašnjavajući proceduru po kojom su finalni nacrti zakona usaglašeni sa Evropskom komisijom, Garić je za RTS, naveo, između ostalog, da su u vezi sa zakonima o javnom informisanju i elektronskim medijima još 2023. održane velike javne rasprave u četiri grada i da su primedbe unete u rešenja zakona.

Prema Garićevim rečima, Zakon o javnim medijskim servisima je druge prirode, i on nije menjan duže vremena, a ta radna grupa je radila od septembra do decembra.

Zašto se menjaju medijski zakoni?

Izmena medijskih zakona u tesnoj je vezi sa evropskim integracijama Srbije, budući da Evropska komisija godinama unazad u godišnjim izveštajima ocenjuje da naša država nije postigla napredak u vezi sa slobodom medija. Vlada Srbije je 2019. usvojila “Medijsku strategiju 2020-2025”, kako bi poboljšala stanje u navedenom domenu, u skladu sa standardima EU, ali medijski stručnjaci i novinarska udruženja su  konstatovali da se do sada radilo uglavnom o “kozmetičkim promenama”.

U oktobru 2024. Vlada je usvojila Reformsku agendu, opsežan dokument koji sadrži plan koraka za dobijanje sredstava iz Plana rasta EU ali i za ubrzanje puta Srbije ka EU, gde se kao jedna od prvih mera navodi izmena medijskih zakona (Zakon o elektronskim medijima, Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o javnim medijskim servisima), kao i izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, ali se kasni u ispunjenju tih obaveza.

Izmena medijskih zakona jedan je od uslova za otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Unijom, na šta su se osvrnuli i zvaničnici EU prilikom nedavnih poseta Srbiji. Ostali kriterijumi odnose se na izmenu izbornog zakonodavstva, izbor novog Saveta REM-a i povećanje stepena usaglašenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije na najmanje 60 odsto.

Zakon o elektronskim medijima uređuje rad REM-a, te uslove za funkcionisanje audio i audio-vizuelnih usluga, dok Zakon o javnim medijskim servisima definiše načela na kojima se zasniva rad Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine, uključujući obezbeđivanje sredstva za rad i način njihovog finansiranja.

Zakonom o javnom informisanju i medijima uređuje se način ostvarivanja slobode javnog informisanja, uključujući slobodu prikupljanja i objavljivanja informacija.

Ministar Bratina: Sve je dobro urađeno, zajedno sa predstavnicima Evropske komisije

Boris Bratina, ministar informisanja i telekomunikacija, tvrdi da su izmene i dopune “dobro urađene” i da je sve učinjeno zajedno sa predstavnicima iz Evropske komisije.

On je kazao prošle sedmice da su tri nova medijska zakona završena i poslata Evropskoj uniji na procenu, te da očekuju da će u junu biti upućeni Narodnoj skupštini na usvajanje.

Bratina je za K1 istakao da je njegov tim radio “na finalnim detaljima” izmena i dopuna tri medijska zakona – Zakonu o elektronskim medijima, Zakonu o javnom informisanju i medijima i Zakonu o javnim medijskim servisima, čijim bu usvajanjem trebalo da bude ispunjen jedan od uslova za otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU.

Ministar je napomenuo da predlog Zakona o javnim medijskim servisima predviđa uvođenje Zaštitnika gledalaca, slušalaca i čitalaca, što mu se “čini kao dobra ideja, kao da bi jedna od uloga tog poverenika bila da upozorava na neprimerene sadržaje u raznim medijskim programama.

Tamara Filipović Stevanović: Zakonodavni proces nije sproveden u skladu sa demokratskim standardima

Prema mišljenju Tamare Filipović Stevanović, generalne sekretarke Nezavisnog udruženja novinara Srbije, najave o o ubrzanom usvajanju izmena sva tri medijska zakona do jula deluju očekivano, “imajući u vidu želju Vlade Srbije da formalno ispuni određene obaveze iz procesa evropskih integracija, čime bi se otključala finansijska sredstva iz EU fondova”.

“Logično je da se srpskoj vladi žuri jer će ispunjavanjem nekih obaveza odmrznuti sredstva koja su namenjena Srbiji iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan, ali zašto se Briselu žuri, iskreno, ne mogu da razumem jer je ova garnitura ljudi na vlasti kod nas više puta dokazala da njima nije do ulaska u EU već do evropskog novca. Zabrinjavajuće je što se pritom zanemaruje suština, a to je da zakonodavni proces nije sproveden u skladu sa demokratskim standardima, bez javne rasprave i uz minimalno učešće stručne i medijske zajednice”, ocenjuje Tamara Filipović Stevanović za EWB.

Naša sagovornica ukazije da najspornije u čitavom procesu izmene medijskih zakona jeste “način na koji se postupak vodio – netransparentno, ubrzano i bez stvarnog učešća stručne javnosti”.

“Iako su komentari Evropske komisije stigli još krajem 2023. na Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju i medijima, Ministarstvo informisanja je reagovalo sa velikim zakašnjenjem od godinu dana, formiralo radne grupe sa minimalnim rokom za rad i bez uvida članova Radne grupe u verzije nacrta koje su poslate u Brisel krajem decembra prošle godine.. Javna rasprava nije organizovana za ova dva pomenuta zakona. Rok za komentare je bio svega 48 sati nakon što su na jednom sastanku svih radnih grupa prezentovana sva tri zakona, uključujući i Zakon o javnim medijskim servisima, što obesmišljava demokratsku proceduru”, napominje Filipović Stevanović.

Saša Mirković: Toliko mnogo propusta da je teško proceniti šta je najspornije u proceduri

U sličnom tonu, Saša Mirković, direktor projekata Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), navodi za EWB da je “toliko mnogo propusta da je teško proceniti šta je najspornije u proceduri izmene medijskih zakona  – počev od neopravdano velikog kašnjenja u procesu usvajanja izmena i dopuna pa sve do drastičnog kršenja zakonskih procedura koje regulišu ovaj proces”.

“Ako je verovati najavama kada će zakonske izmene i dopune biti usvojene, dolazimo do zaključka da je trebalo da prođe punih 20 meseci i da se promene čak tri ministra informisanja i telekomunikacija kako bi se usvojile davno obećane izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima. Do ovoga trenutka niko nam nije pružio suvislo objašnjenje zašto se čekalo toliko dugo da se ispune dogovori na relaciji Beograd – Brisel koji datiraju iz oktobra 2023. kada su usvojena pomenuta dva zakona za čije izmene i dopune do ovog trenutka nije organizovana javna rasprava”, precizira Saša Mirković.

Mirković napominje da “nesuvisla objašnjenja padaju u vodu ako se zna da, iako su obimom male, izmene i dopune ova dva zakona daleko od nebitnih”.

On napominje da iako su “izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima razmatrane na javnoj raspravi, primetno je da je ona bila ciljano organizovana krajem decembra i početkom januara ove godine sa namerom da u praznično vreme što manje zainteresovane javnosti njima prisustvuje”.

“To se uklapa u proces kojim je rukovodio prethodni ministar koji se potrudio da na Radnoj grupi preglasavanjem nametne nova zakonska rešenja čime je u stručnoj javnosti ovom pravnom aktu nadenuto obeležje oktorisanog zakona”, ocenjuje Mirković.

Naš sagovornik naglašava i da podatak da su dopune Zakona o elektronskim medijima, koje se odnose na status i rad Regulatornog tela za elektronske medije, usvojene na Vladi, upućene u skupštinsku raspravu tokom trajanja Javnog poziva za izbor članova Saveta REM-a “najbolje opisuje netransparentnost celokupnog procesa u vezi sa izmenama ovog zakonskog akta”.

Otvoren prostor za zloupotrebe i ograničavanje slobode izražavanja

Prema mišljenju sagovornika EWB, pojedini predlozi izmena i dopuna  medijskih zakona otvaraju prostor za zloupotrebe i ograničavaju slobodu izražavanja. Kao naročito sporne segmente, oni izdvajaju članove 84 i 85 u Zakonu o javnom informisanju i medijima, koji se odnose na pretpostavku nevinosti i izveštavanje u krivičnim postupkama.

Komentarišući navedene segmente Zakona o javnom informisanju i medijima, Tamara Filipović Stevanović navodi da se članovi 84 i 85 “mogu  arbitritrarno tumačiti i primenjivati protiv istraživačkog novinarstva, a pod izgovorom zaštite privatnosti i prezumpcije nevinosti, dok pravila o javnom finansiranju, odnosno javnim nabavkama medijskih usluga ostaju nejasna i lako zloupotrebljiva”.

Ona napominje da je u Zakonu o elektronskim medijima “izostavljeno rešavanje suštinskih problema izborne medijske prakse – prikrivenog oglašavanja i funkcionerskih kampanja”, dok je u Zakonu o javnim medijskim servisima, “i pored nekih pozitivnih pomaka, zadržana je prevelika moć generalnog direktora i otvoren prostor za političko finansiranje pod izgovorom ‘projekata od posebnog društvenog značaja’”.

Govoreći na istu temu, Saša Mirković, konstatuje da članovi 84 i 85 Zakona o javnom informisanju i medijima “snižavaju postojeće standarde slobode izdržavanja što će se najviše reflektovati na ograničenja u vezi sa ovdašnjim istraživačkim novinarstvom”.

Prema Mirkovićevom mišljenju, “ignorisanje zahteva Evropske unije da se izmenama i dopunama ovog zakona precizno definišu usluge koje se nabavljaju putem javnih nabavki, rezultiraće u praksi uvećanjem finansijske podrške tablodinim medijima kojima je istim tim zakonom onemogućeno da učestvuju u procesu projektnog sufinansiranja”.

“Predložene izmene i dopune odredaba koje se odnose na izdavače medija koji su posredno ili neposredno u vlasništvu države, ni izbliza neće doprineti rastu slobode izražavanja i jačanju medijskog pluralizma”, ocenjuje Mirković.

Vlast samo želi da “štiklira obaveze” prema Briselu

Odgovarajući na kritike novinarskih udruženja na predložene izmene i dopune medijskih zakona, Miloš Garić je za RTS naveo i da “deluje da je nekome sada krivo što smo dobili potvrdu od Evropske komisije da možemo da usvojimo sva tri zakona”. Takvu tvrdnju sagovornici EWB ocenjuju kao “zamenu teza” i pokušaj da se nađe opravdanje pred EU za kašnjenje u procedurama.

“Verovatno ništa bolje ni ne možemo čuti od vlasti u kojoj je ministar za informisanje i telekomunikacije najpoznatiji po tome što je svojevremeno palio zastavu Evropske unije. U pitanju je zamena teza kojom se želi sakriti činjenica da je ovaj proces neopravdano dugo trajao i da nije bio u dovoljnoj meri transparentan i inkluzivan. U skladu sa time, ne iznenađuje samohvalisanje vlasti koje se bazira na štikliranju obaveza prema Briselu u kojem forma pobeđuje suštinu”, poručuje Saša Mirković.

Tamara Filipović Stevanović ističe da “tumačenje da je neko nezadovoljan zbog navodne potvrde usaglašenosti sa EU standardima skreće pažnju sa stvarnog problema: a to je da predložene izmene ne unapređuju slobodu medija i uređivačku nezavisnost, već dodatno učvršćuju postojeće obrasce kontrole i instrumentalizacije medijskog prostora”.

“Na osnovu izjava svih zvaničnika iz Ministarstva vidimo da oni suštinski niti razumeju niti žele da urade bilo šta što će medijsku scenu Srbije popraviti makar malo već sve što se radi radi se na štetu profesionalnih medija i novinara koji kritički promišljaju i rade u javnom interesu, a na dobrobit onih koji sebe zovu medijima, a u stvari su samo puki prenosioci poruka vlasti”, zaključuje sagovornica EWB.

Izvor: European Western Balkans