Svetski dan vesti: U Srbiji poverenje u medije pada, nezavisne redakcije se bore za opstanak

Dok redakcije širom sveta 28. septembra obeležavaju World News Day porukom „Znajte činjenice. Razumite šta je važno. Birajte pouzdano novinarstvo“, Srbija ovaj dan dočekuje sa padom poverenja u vesti, pogoršanjem medijskih sloboda i ozbiljnim problemima finansijske održivosti nezavisnih i lokalnih redakcija.

World News Day je međunarodna kampanja koju vode World Editors Forum pri WAN-IFRA, Canadian Journalism Foundation i Project Kontinuum, sa ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj proverljivog, profesionalnog novinarstva. Ovogodišnja poruka glasi: „Know the facts. Understand what matters. Choose Trusted Journalism.“

Isti datum, 28. septembar, Ujedinjene nacije obeležavaju i kao Međunarodni dan univerzalnog pristupa informacijama, a tema za 2026. godinu odnosi se upravo na očuvanje integriteta informacija u digitalnom dobu i borbu protiv informacionog haosa, dezinformacija i nepouzdanih sadržaja. 

Poverenje u vesti u Srbiji palo na 22 odsto

Digital News Report Reuters Institute-a za 2026. godinu pokazuje da je ukupno poverenje u vesti u Srbiji palo na 22 odsto, što je pet procentnih poena manje nego godinu ranije i znatno ispod globalnog proseka od 37 odsto.

Srbija se nalazi među tržištima sa najnižim poverenjem u vesti u istraživanju. Reuters Institute navodi i da ispitanici u Srbiji kao najveće uticaje na medije vide vlasnike medija, političare i vlast, dok 47 odsto ispitanika navodi i organizovani kriminal kao važan faktor uticaja.

U istom izveštaju navodi se da kritički orijentisani mediji, poput N1, Nove, Danasa i Vremena, uživaju više poverenja među publikom od niza provladinih medija uključenih u istraživanje. 

Srbija pala na 104. mesto po slobodi medija

Prema Indeksu slobode medija Reportera bez granica za 2026. godinu, Srbija je na 104. mestu od 180 zemalja, osam mesta niže nego prethodne godine.

Posebno loše je ocenjen politički indikator, gde je Srbija na 151. mestu.

Reporteri bez granica navode da u Srbiji postoji kvalitetno istraživačko novinarstvo, ali istovremeno ukazuju na političke pritiske na novinare, propagandu, nekažnjivost napada i pogoršanje ukupnog medijskog okruženja. 

Nezavisni i lokalni mediji: projekti, minimalne plate i dodatni poslovi

Problemi nisu samo politički. Za veliki broj nezavisnih i lokalnih redakcija pitanje opstanka je i ekonomsko.

Istraživanje o socio-ekonomskom položaju novinara i medijskih radnika, objavljeno ove godine, pokazuje da redakcije koje zavise od projektnog finansiranja nemaju stabilne prihode, da plate i angažmani često zavise od trajanja projekata, a da deo novinara radi za minimalne zarade ili manje.

U fokus grupama učesnici su govorili i o potrebi da rade dva ili tri posla kako bi mogli da žive, o neizvesnosti isplate honorara i o zastareloj opremi za čiju obnovu nema dovoljno novca.

Za lokalne medije u istraživanju se navodi da se nalaze u kontinuiranoj borbi za opstanak, uz veliku zavisnost od projektnog finansiranja i javnih izvora novca. 

Pokušaji da se nezavisni mediji snažnije oslone na pretplate publike u Srbiji za sada uglavnom nisu dovoljni da obezbede samoodrživost redakcija. Internet je navikao publiku na besplatan sadržaj, dok je veliki deo komercijalnog oglašavanja prešao na velike digitalne platforme. 

Gotovo dve milijarde dinara podeljeno kroz konkurse, ali sporovi ne prestaju

Projektno sufinansiranje trebalo bi da podrži sadržaje od javnog interesa, posebno na lokalnom nivou.

Prema najnovijem preseku Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, na završenim konkursima za 2026. godinu i dopunskom konkursu u Vojvodini raspodeljeno je oko 1,86 milijardi dinara.

ANEM je, međutim, u avgustu ocenio da je sistem projektnog sufinansiranja u 2026. godini „doživeo fijasko“, uz zaključak da ključni problemi iz prethodnih godina nisu otklonjeni i da postoji selektivna primena propisa i nedovoljna institucionalna kontrola.

To je stav ANEM-a i drugih profesionalnih udruženja, a ne pravosnažno utvrđena činjenica o nezakonitosti celog sistema. 

Profesionalna udruženja su ove godine posebno upozoravala i na mali udeo sredstava koji završava kod pojedinih nezavisnih lokalnih redakcija, kao i na to da sadržaji koji se bave korupcijom, javnim novcem i kontrolom rada institucija često ostaju izvan podržanih projekata. 

REM konačno dobio predsednika, ali tek sledi test rada

Posle tri neuspešna pokušaja, Savet Regulatornog tela za elektronske medije je 22. septembra jednoglasno izabrao Stevicu Smederevca za predsednika Saveta REM-a.

Za njega je glasalo svih osam trenutno izabranih članova Saveta, dok deveti član, iz reda nacionalnih saveta nacionalnih manjina, još nije izabran.

Smederevac je pravnik i medijski menadžer, radio je u RTS-u i RTV-u, a od 2012. godine radio je i u REM-u, gde je vodio Službu za nadzor i analizu.

Njegova kandidatura nije prošla bez kritika. Fondacija Slavko Ćuruvija osporavala je njegov izbor, navodeći da je učestvovao u odlukama REM-a koje Fondacija smatra problematičnim i nezakonitim.

S druge strane, članovi Saveta koji su ga izabrali naveli su da je odluka rezultat dogovora unutar tela posle više neuspešnih pokušaja konstituisanja rukovodstva.

Sam izbor predsednika zato rešava jednu važnu institucionalnu blokadu, ali ne daje unapred odgovor na pitanje kako će REM postupati u praksi.

To će se videti kroz odluke o političkom predstavljanju, nadzoru nacionalnih emitera, reagovanju na kršenje zakona i obezbeđivanju pluralizma tokom izborne kampanje.

Lokalno novinarstvo je najbliže građanima – i zato posebno ranjivo

Za lokalne redakcije problemi medijskih sloboda često nisu apstraktni.

Novinar u maloj sredini svakodnevno sreće ljude o kojima izveštava, institucije od kojih traži dokumenta, lokalne funkcionere kojima postavlja pitanja i privrednike od kojih potencijalno zavisi deo oglašavanja.

Upravo zbog toga profesionalna udruženja lokalne medije opisuju kao posebno ranjive: finansijski su slabiji, imaju manje zaposlenih, a istovremeno su najbliži lokalnim centrima moći. 

Ipak, upravo su lokalni mediji često jedini koji će pitati koliko je koštao lokalni put, kome je dodeljen ugovor, zašto nema vode, šta piše u konkursnoj dokumentaciji ili zbog čega građanin nije dobio odgovor od svoje opštine.

Građanin ima pravo da zna

World News Day ove godine ne traži od građana da slepo veruju medijima.

Naprotiv, poruka je da biraju novinarstvo koje proverava podatke, navodi izvore, ispravlja greške i jasno odvaja činjenicu od komentara.

Za Webinfo zato slogan „Građanin ima pravo da zna“ nije samo rečenica ispod logotipa.

To pravo podrazumeva mogućnost da građanin dobije informaciju, proveri je, vidi dokument, čuje različite strane i zna ko je izvor tvrdnje koju čita.

Pouzdano novinarstvo ne traži poverenje unapred. Ono mora da ga zasluži – svakim objavljenim podatkom, pitanjem i ispravkom.

Tekst - WebInfo

Autorka - Tijana Janković