10 godina KRIK-a – decenija izvrsnosti istraživačkog novinarstva

Prvo vidite da nemaju ništa da kriju i da višegodišnji režimski narativ o njima ne odgovara fotografijama, biografijama i svemu što je tamo više nego transparentno predočeno javnosti.

Uočićete koliko toga bitnog i važnog oni proizvode - to je prava riznica prvoklasnih istraživačkih priča, sadržaja sa RasKRIKavanja ili baze imovine političara iz aktuelne vlasti i opozicije, bazu Prosudi ko sudi -  koja sadrži podatke o sudijama koje sude najvažnije slučajeve. Tu je i baza podataka mafijaških ubistava Crna knjiga, kao i profili vođa klanova na stranici Šefovi podzemlja. 

Redakcija KRIK-a bavi se istraživačkim novinarstvom, svakako najizazovnijim, a često najnezahvalnijim poslom u medijskoj sferi. Istraživačko novinarstvo zahteva izuzetnu posvećenost osnovnim postulatima novinarstva, neverovatnu energiju, strpljenje i upornost, veliko znanje i još veću hrabrost. 

Danas su, u svim zemljama sveta, ovakve redakcije nepoželjne: u nekima se tretiraju kao nužno zlo, ali najčešće kao neprijatelji, često veći i od, na primer, političke opozicije ili disidenata. U našoj zemlji,  istraživački novinari su najčešće progonjeni i maltretirani, upravo zbog toga što rade u javnom interesu. Koliko god KRIK prepoznajemo preko surovih napada političara, tajkuna i drugih moćnika, kao javnost cenimo njihove izvanredne tekstove, istraživačke priče, baze podataka iz kojih i sami možemo da izvlačimo zaključke, zbog čega svaka njihova priča podigne neverovatnu prašinu. Od jedne priče nastane niz novih koje raskrinkavaju anomalije društva u kojem živimo, precizno i neporecivim argumentima i dokazima. 

U proteklih deset godina, većinu istraživačkih priča KRIK-a nisu zaobišla ozbiljna domaća i međunarodna profesionalna priznanja i nagrade (Data Journalism Award, Sigma Award, CEO SEEMO nagrade za izuzetne zasluge u istraživačkom novinarstvu, Anti-Corruption Champions Award, Global Shining Light Award, European Press Prize, nagrade za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“ i „Jug Grizelj“, regionalne nagrade „Srđan Aleksić“ i „Duško Jovanović“). Novinarke i novinari KRIK-a su više puta bili dobitnici EU nagrade za najbolje istraživačke priče iz Srbije, kao i nacionalne nagrade „Dejan Anastasijević“. 

Ova, naizgled mala redakcija uživa ogromnu podršku tihe većine u Srbiji, koja sa nestrpljenjem čeka nove sadržaje. Ista ta javnost trudi se da pomaže rad redakcije donacijama – pri čemu ta bliska veza sa javnošću za redakciju predstavlja najveće priznanje. (Poznajem mnogo ljudi iz različitih struktura društva koji redovno uplaćuju donacije KRIK-u - kolike god da su, te donacije su materijalna pomoć ali, pre svega, direktna podrška ideji transparentnog, otvorenog i odgovornog društva i vlasti koja radi u javnom interesu.) 

Redakciju KRIK-a oduvek su činile, uglavnom, novinarke. Trenutno, taj odnos je 13:6 u korist novinarki. Zaista verujem da je i to jedan od razloga zbog kojih je KRIK tako snažna redakcija. Mnogo puta sam se uverio u snagu i profesionalizam, privrženost osnovnim postulatima, ne samo profesije, već i najvažnijim životnim vrednostima redakcije KRIK-a. To je redakcija koja neprestano radi u vanrednim okolnostima (pre osnivanja KRIK-a nekoliko vodećih novinarki i novinara radilo je u CINS-u, Centru za istraživačko novinarstvo). 

Čitaoci se naviknu na priče koje, sa uživanjem i užasom, pročitaju, zaboravljajući koliko je mnogo hrabrosti potrebno da čovek godinama boravi u trouglu između organizovanog kriminala, velikog „biznisa“ i politike. To je najopasniji prostor u kojem novinar uopšte može da se nađe u mirnodopskim okolnostima. Ljudi se naviknu da čitaju priče i zaborave koliko je naporno i stresno baviti se time, makar i na mesec dana. Ipak, otpor koji pruža ova redakcija nerešiv je za svaki oblik represije.

Čini mi se da ne postoji uhodanija grupa naloga na društvenim mrežama. Kada novi sadržaj KRIK-a ugleda svetlost dana, tada se najbolje vide unutrašnje jedinstvo, sloga, misija i strategija koja ih rukovodi. Naravno, i snažno prožimanje sa javnošću, publikom. 

U slučaju KRIK-a, hrabrost se podrazumeva. Zbog toga nisam započeo tekst problemima sa kojima se suočavaju. Nedavno su se diskretno pohvalili da su prvi medij u Srbiji koji je dobio međunarodni sertifikat novinarske izvrsnosti, što je u nekom smislu veće priznanje od zvučnih nagrada, jer one dolaze za određene tekstove ili istraživanja, a ovaj sertifikat govori o tome da čitava redakcija dosledno poštuje sve standarde profesije, na svetskom nivou. 

Upravo zbog ovih standarda i ugleda, najuticajniji političari i oni kojima su oni omogućili da se enormno obogate, ne kriju neverovatan prezir prema svakom tekstu i redakciji. Do te mere da im se svete na najrazličitije načine: tužbama sa elementima SLAPP-a (zasipanje tužbama koje imaju za cilj da ih zastraše, finansijski iscrpe i oduzmu dragoceno vreme obavezama vezanim sa suđenja), orkestriranim kampanjama, brutalnim pokušajima diskreditacija, neverovatnim lažima i opasnim targetiranjem. 

U svakoj situaciji, odgovor KRIK-a je dostojanstven, temeljit, sa puno znanja o pravima, zakonima, uz snažno prožimanje uverenosti u ispravnost svega što je istraženo i objavljeno. Žao mi je što, na primer, studenti novinarstva, a i novinari, ne dolaze na brojna suđenja kojima je redakcija KRIK-a izložena, jer bi mnogo naučili o novinarstvu i pravnoj državi, ali i o praksama protiv novinarstva koje radi u javnom interesu. Uvek dobro pripremljeni, optužene novinarke, novinari i njihova pravna zastupnica, spremno brane iznete stavove i tvrdnje, imponujući svima kojima je stalo do istinskih vrednosti novinarske profesije i borbe za pravnu državu. To je još jedna bitka koju vode, pored one za profesionalno istraživačko novinarstvo. Ulažu ogroman trud, vreme i sredstva u borbu protiv neverovatnih laži i kleveta, protiv tužbi koje imaju za cilj samo da ih zaustave ili ometu u radu, protiv pretnji drastičnim kaznama, sudske prakse koja se menja i postaje u sve većoj meri neprijateljska prema profesionalnom novinarstvu. 

Kada se pogleda evidencija Vrhovnog javnog tužilaštva koja se vodi od 2016. godine kada je osnovana Stalna radna grupa za bezbednost novinara, u slučaju redakcije KRIK-a primećujemo uredno prijavljivanje svih slučajeva ugrožavnja bezbednosti – tri provale u stanove iz kojih ništa vredno nije nestalo dogodile su se jedino novinarkama ove redakcije. Nijedan slučaj do danas nije rešen. Prijavljena praćenja i uhođenja takođe su nerešeni slučajevi. Brojne pretnje imaju epilog u međunarodnim poternicama, prevođenju slučajeva u evidenciju nepoznatih počinilaca, odbačajima krivičnih prijava ili još uvek otvorenim zahtevima prema policiji da se prikupe potrebna obaveštenja. U proteklih devet godina, samo jedan slučaj napada na KRIK rešen je osuđujućom presudom (godinu dana zatvora, uslovno na tri godine).

U ovom trenutku, redakcija KRIK-a je suočena sa više od 15 tužbi i sudskih procesa u slučajevima sa elementima SLAPP tužbi, najviše u Srbiji, a možda i regionu.

Kada se pogleda baza napada na novinare koju vodi NUNS, od osnivanja KRIK-a do danas, zabeleženo je šest verbalnih pretnji, četiri napada na imovinu (provaljivanje u stanove i otimanje telefona, kojima je sniman događaj) i 27 pretnji (među njima su izjave i tužbe, a spisak obuhvata najmoćnije ljude u državi, od premijerke, potom i predsednice Skupštine Ane Brnabić, preko šefova BIA, Aleksandra Vulina, Vladimira Orlića i Bratislava Gašića, ministara Siniše Malog, Nebojše Stefanovića, Jelene Tanasković, Nenada Popovića (koji je četiri puta tužio i nikada nije dolazio na suđenja, što je redakciji odnelo puno dragocenog vremena), policijskih moćnika kao što je Dijana Hrkalović, poslanika Aleksandra Martinovića, Vladimira Đukanovića, biznismena bliskih vlasti kao što su Nikola Petrović i Bogoljub Karić, optuženih u velikim slučajevima kao što je Predrag Koluvija, ali i sudija, kao što je Dušanka Đorđević, koja sa suprugom advokatom, zbog istinitih informacija preuzetih iz javnih izvora, zahteva zatvorske i finansijske kazne i zabranu rada... Koncentracija neprijateljstva i moći koja stoji iza nerešenih pretnji, napada i pritisaka na redakciju KRIK-a – od kriminalne, preko tajkunske i političke, pretnji ugrožavanjem života, tužbi sa ciljem finansijskog iscrpljivanja i pretnji zatvorskim kaznama, čini ovu redakciju najugroženijom u regionu. 

Danas, 8. jula, redakcija KRIK-a obeležila je deset godina ozbiljnog rada, ispred suda i u sudnici u kojoj im se suditi po tužbi sudije Đorđević. Nema veće simbolike za položaj redakcije KRIK-a i novinarstva u današnjoj Srbiji. Nema ni snažnijeg otpora od onog koji čini ova redakcija, zajedno sa svima koji ih podržavaju. Voleo bih da ovaj tekst pomogne da se shvati ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi novinarstvo danas u Srbiji. I da se kroz solidarnost sa nezavisnim medijima, kroz direktnu i praktičnu podršku, zaustavi uništavanje slobode govora i medija.