Veran Matić – Slapovanje i šikaniranje KRIK-a

Pored ovih, KRIK ima više od 15 aktuelnih slučajeva koji imaju karakteristike SLAPP tužbi. Za tekstove za koje su dobili profesionalne nagrade i priznanja. 

… 

Pripremna ročišta po tužbama za naknadu štete su, uglavnom, formalna, dosadna, na njih retko dolaze novinari, čak i stranke u sporu, kao što je juče bio slučaj. Odlučio sam da pratim ovaj slučaj, zajedno sa koleginicom Marijom Babić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, jer je u toku frontalni udar na redakciju KRIK-a, druga tužba bivše direktorke Infrastruktura železnica Jelene Tanasković, koja je u kućnom pritvoru zbog optužbe vezane za rušenje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu koja je usmrtila 16 građana. 

Zanimljivo mi je što je ova tužba za nadoknadu štete bila vezana za izveštaj o prvoj tužbi. Za novinarski rad koji predstavlja besprekorno napisanu vest. Profesionalno i etički jasno. 

I odlučio sam da idem na ovo suđenje upravo zbog toga što se ovo čini vrlo jasnim  slučajem SLAPP tužbe, one koja ima za cilj da zastraši i spreči novinare da nastave da istražuju određenu osobu i događaj. 

Novinarka KRIK-a Bojana Jovanović je izvestila o drugoj tužbi Jelene Tanasković, čiji pravni zastupnici govore u tužbi da su novinari „nastavili da kriminalizuju tužilju, koristeći se metodom medijskog „spina”. Ovako definisano delo ne postoji u našim zakonima. Niti je bilo kakva vrsta spina upotrebljena. 

U tekstu Sofije Parojčić Jelena Tanasković ponovo tužila KRIK piše da je Tanasković drugu tužbu podnela zbog teksta koji je KRIK objavio o tome da ih je tužila zbog istraživačkog teksta  Jelena Tanasković – Krivična prijava zbog koje nije procesuirana, navodeći da joj je povređena čast i ugled. 

„U novoj tužbi Tanasković navodi da smo je predstavili kao „ubicu“ jer smo u vesti napisali da je nadstrešnica ubila 15 ljudi. Ni u jednom delu teksta, međutim, nismo rekli da je Tanasković optužena ili sumnjičena za ubistvo, već da je jedna od osumnjičenih u slučaju pada nastrešnice u Novom Sadu. 

Osim toga, ona u tužbi tvrdi da je predstavljena kao „kriminalac koji se bavi korupcijom“ jer se, kako je objasnila, KRIK bavi temama iz oblasti organizovanog kriminala i korupcije. 

„Imajući u vidu opis ciljeva i samo ime izdavača medija ‘KRIK’, odnosno značenje naziva ‘KRIK’ – kriminal i korupcija, to je jasno da se ovim utuženim tekstom tužilja prikazuje kao kriminalac koji se bavi korupcijom“, piše u tužbi.

Tanasković novom tužbom, kao i prethodnom, traži da joj KRIK isplati milion dinara.

„Ona u tužbi nigde ne navodi šta je to navodno netačno u tekstu, što potvrđuje naš stav da tužbe podnosi da bi nas zastrašila i zaustavila u tome da izveštavamo o njoj i temama koje su od važnosti za sve građane”, kaže Dojčinović. 

„Pretpostavljam da će nas tužiti i za ovaj tekst i tako nastaviti niz tužbi koji ide u nedogled jer mi čitaoce moramo da obavestimo da smo tuženi.”   

O SLAPP prirodi ove tužbe govori navod iz tužbe u kojem se argumenti iz prve tužbe koriste kao krunski argument u drugoj tužbi. 

„Na navedni način tuženi tvrde, da je tužilja zahvaljujući poznastvu sa suprugom svoje prijateljice Irene Vujović, izdejstvovala da predmetna prijava bude odbačena i ona nezakonito oslobođena istrage i krivičnog postupka…”, navodi se u tužbi, za tekst u kojem ne postoji ova tvrdnja. 

Iako je reč o pripremnom ročištu na kojem ne moraju da budu prisutni tuženi i tužilja, bilo je naglašeno prisustvo sudske straže ispred sudnice, što ranije nije bio slučaj u postupcima protiv Krika. Uredno sam se akreditovao, sa zahtevom da mogu da fotografišem ispred sudnice. Advokat tužilje je tražio od sudije da proveri da li imamo akreditacije Marija Babić i ja, ona u svojstvu javnosti i ja, uredno akreditovan.

Spektakularna je, ipak, priča da KRIK u stvari napada svojim imenom i definicijom kako se navodi u optužnom aktu: „KRIK” – kriminal i korupcija, to je jasno da se ovim utuženim tekstom tužilja prikazuje kao kriminalac koji se bavi korupcijom, a da pri tom takvu svoju karakterizaciju tužilje tuženi nisu zasnovali ni na jednom jedinom dokazu, već naprotiv, na čistom „spinu” činjenica, koje nemaju veze jedna sa drugom”. 

Istu argumentaciju koriste i zastupnici sudije Apelacionog suda Dušanke Đorđević i njenog supruga. Samo ime KRIK i misija ove redakcije automatski je optužba protiv njih. Zamislite sve koje je KRIK ikada pomenuo u svojim tekstovima, stotine njih, da ih tuže samo zbog toga što su pomenuti u mediju koji se bavi raskrinkavanjem kriminala i korupcije. Ovo ne samo da vidim kao  SLAPP tužbe već i direktno nasilje nad slobodom govora, zlouptrebu moći i pretnje slobodi govora i medija. U ovom trenutku koji se definiše kao najteži po slobodu govora u Srbiji. 

Taksa koju optuženi na ovako visok odštetni zahtev moraju da plate i pre presude je visoka, naročito kada postoji niz tužbi. I kada moraju da plate same novinarke i novinari. I kada to pomnožite sa brojem tužbi koje navodim u uvodu, samo za jun mesec, predstavljaju sistemsko gušenje medija. I zbog toga je veoma važna solidarnost i u praćenju suđenja, ali i u finansijskoj podršci našoj, ličnoj, građanskoj, od koje zavisi preživljavanje medija. Ako mi želimo priče koje čitamo na sajtu KRIK-a, onda ćemo sve učiniti da opstane ova redakcija. Ako ne želimo, onda to više govori o nama. 

Sud je odlučio da će prvostepeni postupak trajati dve godine i četiri ročišta za ovaj proces. I opet zamislite tako 19 postupaka i jasno vam je zašto se ovi postupci tumače kao SLAPP. Da vas spreče da bilo šta drugo radite osim da budete po sudovima šikanirani slapovanjem kao redakcija KRIK-a. 

Izvor: Javni servis